Време, 13. 03. 1928., стр. 2

Рграна 5

Утараи, 13". иирт ТоЈа.

Д Н Е В Н И К

Ланас: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: 20. Прво б&легсло вече Тамлре КарсаЈшвв. ХОТЕ/1 »ПАРИЗ«; 21, Браиино аоаормшге. ОПЕРЕТА: (с&л „Луксорл*") ^1, »БаЈалерв". САЛА сРУСКЕ КРУНЕ«: И40, Театр •Одеон«. ХОТЕЛ „СЛАВИЈА": Позоришна труги „Пел-Мел" свако вече у 9 часова (кио гист суделује г. Лааар Радах. народнв гуслар). НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ: (велика дворана) 18.1&. Литерарно вече Студент\ћ'ог Друштва за српско-хрватск.н јеоик н југословенску ка,ижвввост. ПАВИЉОН ОФИЦИРСКОГ ДОМА: 10 до 12 ■ 15—18. Илложба слнка пок. Јовв МнхачловнКа (у ВОрНст сано1(.-ане мај1л;. ОФИЦИРСКО - СТУДЕНТСКА школа играњж је Стојаћев „Каснно Студно" (Теразнје 25. Т&лефон 35-35). Врша уннс свакоонлвно од »—23 Часа ва почетначкв ПчаЈеве н старнјв нграче. Ј10ТР0ШАЧКА ЗАДРУГА 4 , Свако вече свнра чехослиеачка дам&н капела под унравом г-не Кије Раушер. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: М. Жнвковић. МакензнЈева 45, Селаковнћ, Кнез МнхаЈлова 45. Николнћ, Битоллка 2, Антоиијевнћ, Балканска 40, Мрцајдовић. Теразнје 7. УКАЗ У МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Поолеаљам утазом у Мшгосторсггву Цроовоте пвИзиоЈгасан је г. НеВад»к1о Гнзаавнћ, профссор гјдои&з Н је у Чачаау, а поставл,еа је прн Народиом Музеју у ЈБуОљанн за куотоса Др Фран Кос, професор Учач ол*ске Школе у ЈБубљалш. ПРОСЛАВА ТРЕЗВЕНОСТИ ХТрослава Трозвеностн прцрозвће ее ове 1ХЈОиле оа зо. алрила до б. маЈа у свнма уссгшш у нашој зсмлн Тде по(Ж>је трозвоњачке оргаапгаа*шје. Многе органнзапнје прнотупале су већ прмнремама. ИЗЛЕТНИЦИ ИЗ АМЕРИКЕ Агешпца Путника у ДуОрованку извонггена је да оши дана стнже у грушку луку луксуапа велила јагга Принц Орлов са амершчким нзлеттпшима ЈАВНИ ПРАВОЗАСТУПНИЦИ / Декретим Мшшстра Прааде постаиљонн су за Јавне прилкмаспуишше прн Првостеленом Оуду у Шал |Цу г. ЈБубомнр Петроанћ, адвокал* сен прнпрашигк нз Шалпа н прн Пр. Вестопеиом Трговачкчхм Оуду у Бео^раду г. Тома Мжлосављовотћ, судн}а Првост©пепог 3 Оуда у Кумавшву у оотавцн. Оснм тога г Мнлану ТрнфуповнНу, јавном правозаступшису У Јагод»ган, уважепа је оставка на Оравоза-Јтупничко звање. ОСТАВНА СУДИЈЕ Указом у Министарству Правде уважапа Је оогавка г. Мнллји Д. Јовичнћу, суднји Црвостеиаиог^Суда у П.рнјепољу. ИОННУРС ЗА НАСТАВНИКЕ ПОМОРСНЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ Поред рапнЈег расписалог капкуреа за иаставпнка наутике, сада је Ио одо6реп>у МкниогаЈЈства Вој^се 8 Мор1шр)ше уирава Поморске Војае АкадемИЈе у ДуОровннку распнсала коикурс н за јеиног наставшка елокггротох.н »К0 н бежичне теле* ррафије н за наставиика специјалвих оруауа (мнне, ториеаи, поаморвмце, ваздухоп.10вство, хаммјоки рат). За све те конкурсе рок је за поЈИошоње молба до 15. априла.

НОНГРЕС САВЕЗА ТРЕЗВЕНЕ МЛАДЕЖИ Савов Тр&звоав Млалежгн одржае годЈше свој кош^рес у СаР^чјеоу. Кошрес ћо бити е, 7. н 8. Јула. ОФИЦИРСНИ ДОМ У БИТОЉУ Про иеки даи одржаи је н у Бптољу збор оршшра тамошњог гарашзона, радн кзбора нове управз О^иширског Дома. Там прнликом изабралш с>-; за преасодш!ка арталернцдаи брш-ад]ш геиорал г. Мнле ТЈукаиошгћ, за потнродсеаишса пешхаднјоки пукошшк г. ЈБуба Живаноаић И за домаћЈша арпиорнјскн порушик г. Пван Хурелец. ИСПЛАТЕ У ИНОСТРАНСТВУ ПРЕНО ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ М»апкгпф Фниапспја одобрио је да се преко Попгтанс.е Штедкопчце у Београду п преко њоних филијала, умвсгро досадашњнх 1000 динара, може наређивати нсплата у нпострапсппу до зооо дтшара у страпој валути вли да се дшцари ставе иа олобсааи рач\гп.

БГ.РЗА

Преаседнвк Општвве у Матервнском Удружењу Јуче пре полн«, предсезник Београдске Отиткне г. др. Коста Куманули обишао је Материнско Удружеље са одборннцима г. г. Дра вићем, Нел(ћем, Лазаревићем и шефом соцнјалног одељења г. Гру јиНем. Г. Кумади се интересовао за рад ове установе, којој је ,;о ове годнне општинска субвениија била 60.000 дннара, а ове године је поеећана на 100.000 динара лрема повећашу броја деце која се у Дочу налазе. Г. Ку.чанудн био је потпуно задово.иан радом осе установе, што је при рцстанку м изјавио председници и чланицача удружекл које су биле у Дому де журне. | |

са жигом КЛ)УЧ

НАЈБ0ЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

Динар у Цириху 9,1350. Ратна штета 4ЈЗЛ0—439. Народна Баниа 6050. БЕОГРАД, 12. МАРТА: Дсвн.е: Лондон 277ЈМ—277 14, Париз 224.32-222.82, Њујорк 56.9756.77, Мнлаио 301 65—200.05, Женева 1006.50-100350, Праг 160166.20, Лл»стердахМ 22.02—22 86, Берлшт 13 01—13.58, Соч 8.0267.9МЈ, Иогата 95645—9.0345, Брасел 7.0166—70165. Интервенција Народне Банне нод: Попгге, Брисла, Шујорка, Беча, Па•рпза, Прага, Лондопа а Мнлапа. Дрн:азни папири; Ратиа готетз, пр., •439—433.50; термган март -442.50 —137; април 442.50—440^0; М;1Ј 447—447. 7 од сгго 1шв. за.јам 91.25 —01. Анције: Нарошга Бата (Ш)—ва50; Боогра, Трг. Бапка 200—200; Продукти: пшеница, гл. пруга, тгр., 78—79. 3—4 0Д СТО 345—845; кукуруз, гор., бачка оталттвдл 251—251; март апрнл ваг. пар. Инђија 250200. Тондеспшја непромељеета. ЗАГРЕБ, 12. МАРТА; Деаизе: Бот 7.9СО—8.026. Борллн 13.56—13.61, Пепгга 9.0^46—0.0646, Мнлано 209.65—301.05; Лоидон 277.14—277.94, Њујорк 56.77—56.07, Парнз 222,82—224.82, Драг 108.20 —160, Ц«рих 10.035—10.966. Државни папири: Раппа пгтегта 436437; термин март 437—430; апрнл 440—442; децембар 4-65—468. 7 од ото инв. зајам 90.25—01. 4 оа сто ЗЈГрар. ОЈвеапнпе 57—58. Аиције: Југословетктка Банка 96.25 —06,50, ЈБубљанска Кред Банжа 135-138. ЦИРИХ, 12. МАРТА: Београд 9.135, Пајрна 20.435, Лондон 25-34 1 /,, Њујорк 519.37, Брнсел 72.40, Мнлапо 27.45, Мадрвд 87.25, АмстердаМ 206.075, Борлкн 124.125, Боч 73.15, Штогаолм 130.40, Осло 1 :>3.40 Копенхагон 130.20, Софија 3.76, Праг 15.305, Варшава 58.20, Пешта 90.85, Атнна 6.88, Цариграа 2.64, Бупгурошт 3.21, Хел^иигфорс 13.10.

ЈЉ(Ји1

Наш земљак г. Никола Тесла пронашао је нови летећи апарат, који ће се дизати вертикално са земље

Лопдоп, ма^та. — Њујоршки лист „Уорлд" јавља, да је наш земљак г. Никола Тесла пронашао нови аероплан, ноји ће изазвати револуцију у свакодневном личном саобраКају, тако да ће се сваки човек са улице моКи врло лако дићи у ваздух и долетети гдв хо*е. Тај нови ваздушни апарат, нззвгн '„Флиевер", бићв јефтинији од 1000 цолара (56.000 динара), а тежак свега 500 фунти. Моћи Ке да се уздиже са а:мл>е вертикално, да лети кроз ваздух великом брзином и да се спусти. ако је то потребно, кроз отворени прозор, који Кз морати да буде широк 8 стопа. јер Нс летећи апарат за 2 особе бити, широк 8 стопа, дугачак 8 стопа и висок встопа. Адвокгти за патенте Мун и комп. изјпБили су, да су већ издата два патента зз огај апарат, под именом п Хеликоптер-героплан". Г. Тесла јз изјавио. да апарат за пробу није још потпуно готоз, и да Ке га он израдити тек кад заврши све формалиости аа обезбеђ:ње велике

продукције. Он вели, да за 45 година иије иикада нацртао један апарат, који иије тачно функционисао, као што )в било замишљено. Према томе. си је потпуно уворсн у усп-х свог проналаска. Проналазак се састоји у главном у једном турбинском мотору. иоји јб у стаи»у да развија огромну моментану снагу. Томе су додата два крила, каросерија и пропелер. Пропелер подиже апарат у ваздух вертикално и за то вр:ме успињан»а и крила стоје вертииалио. За хоризонтално летење треба само нагнути машину за 90 степени и крила дођу у хоризонтаиан положај, а мотор ради нормалном . снагом. Поред г. Тесла је казао, да је први његов проналазак у животу био такође један лет.ћи апарат. КонструиI сго га је Још као 1јак 1876. године. | Чланак је изазвао у Америци огромно интересовање за проналазак. (Времг)

Иза кулиса циркуса

Капетан Берц спрема енспедицију на Јужни Пол Њујорк, 12- марта. — Познлтн амерички авчјатнчзр капеган Берд спрема еКспедицчју на Јужни Пол и отики Ке на обу експедицију. августа или септембра чесеца. Повешће собом три азчЈона и 35 матроза и 75 паса. Отпутххиће са лађо.м »Самсонг у Нову Зелзндију од куда ће кренути за ледену баријеру Рос. Истраж1иглч.е Јужног Пола трајаће 15 месец.1. (Време).

БИСЕР БЕЛИ ЗУБИ ПРИЈАТНА УСТА

Под насловом „Иза кулиса циркуса'*! лојавдла се оеих дана једна занимљива књига по излозима лондонсиих књижара, чији аутор не спадз у свет чувених спи:стеља и крије се под ознаком „Биеши кловн." Безимони писац проводи иас кроз' сав живот и све тајне, које се крију иза платнених кулиса циркуса и које су за нас, гледаоце, исто тако зан <мљиве као појава великог циркуса, са свима животињама, акробатима и а-, кробаткињама, који га састављају. Многе ствари нам та књига објашњава. Објгшњава иам, на пример. зашто су сеи циркуски коњи готозо без разлике бели, или сиви. Многи мисле, да је то случајно, или уобччајено. Разлог је други: практичан, Бирају са бсли. или сиви, ј р се на оеим бојама не примећује смола, којом су | премазана њихова леђа, да се коња-. ници ие 6н .. срушили. Опште атракције циркуса су коњи { или кучићи, к О ј 'и рачунају. И овде постоји трик. Чувен јв постао коњ раI чунџија кловна Дан Риса. Само пуI блика је казивала бројеве. Ови би се ' нацртали на песку и коњ је по команди вршио све чотири аритметичке операцијв, то јест ударио је нопитом о земљу толико пута, колико јо требала да буде израчуната цифра, Мнсги научници хт.ли су да интервјуишу Дан Риса о тајни његовог ноња. Али, Рис није хтео ништа да говори. То нам сада објашњава аутор књлге. Коњ ]е анео о аритметици исто толико, колико *на и један п.1ичан ћуран. Али. био је дресиран да удара толико пута копитсм о земљу, док му Рис не би дао анак да преетане. На први фијук бича коњ би престао. Чзсто га је Рис пуштао да прође тачну ци. Ј ру да би публици дао утисаи иако је коњ погрсшио, а онда би га натерао да понова отнуца тачну цифру. Замисплте, какво је било одушевљење публике! Дз ли сте инада упитали због чега аворови За вр ме пред;тазе увек чуче на нским сточићима и столицама? Укротитељ је, вели аутор, тада сигу* ран. Звер нема могукности дз се одбиј* и одмери скои, ако би јој случајио дошла та жеп>а. НајвеКа тајна за укроћизање лавова, тигрова и сличних зверс-з састоји се у три р:чи: „Не бојати се". Велика стратегија лежи у томе, да укротитеа, или укро-

титељица, уђу потпуно иаги у кавез звера, који га познаје, а кога хоће да укроти. Појава нагог човека б.ле расв проузрокује нод звера такао страх, да постане потпуно неагреси-

коренити, то Јест. да су циркуски ззсрови несретн*. Да 6и с« васпитали никад се не употреЗљаса груба сила, ]ер уплашена жиготиња није ни аа шта. Напротив, мора да има поверења у укротител>а. од кога треба да ишчекује парче шгћера. а не ударце бича Треће занимл »/1Вости циркуса су л»уди, који имитују животиње, као змијУ , жабу, нрокодила и слично. Има пан онид који су у стању да се скупа као нлупче у јсдиом малом ну^ еру. Чостер Кингтон је један од ових. Да ли је то трик? Не. Али је исто тано тачно, да би свани од нас могао да уради оно што и Честер Кингтон. кад би хтео. Наравно да је потребиа дуга вежба, много стрпљсња и јака ео.га, још од малих ногу, то јест управо воља родитеља или васп «тача Да ли сге приметили, како су све животиње витке и еластичне у покретима, док је обичаи човен аа танве понрете неспссобан? То долази отуда. што човек уместо да вежба сеоју еластичност. обично још као дете почиње да укруКује својв кретње. Публика мисли да „људи од научуиа" (тако се зову п:ливани ванр дне еластичности) имају сви сломијеие кости. Али, пер. свега, иости се ие поме тако лак«јј Затим, у овим вештинама не помажу кости, иего њихово кретање; везз костију, састављеие од жилавог ткива, које. непрестаним и постепеним вежбањем од најранијв младости, могу постићи степен еластичности. Ко није видео на раду „луде муве". Пењу се по ужету до под нрве циркуса, где је ззкачена дугачка гвоздена греда, широна кзо стопала. И почињу да шетају амо тамо по греди. са главом доле. и ногама горе. Зашто се ие сруше? Тајна постоји: у једној иуни закаченој за гвоздене ђонове. Са том иуком, која се вучв по једној невидљивој удубини на горњ^м делу гредв они могу да шетају, наилазећи при сваком кораку на прстеи, који држи текину тела. Занат циркуског уметиика има своЈа задозољства. али има и своје непредвиђености и тешноКе Ипак, циркусии уметнин је увеи спреман да се аакунз. да не би мењао свој положај са вгшим. Он воли свој занат са страшКу. јер је т 0 циљ његови* идеала. њ«гов живот, тако реКи његов понос.

ваи. Једаи укротитељ из?ш?о 1в ]ед ном наг пред једног љутог пса. Пса је обузсо прави панични страх. Скакању кроз обруч азер се учи тзко, што му се на другој страни обруча пружи паоче мсса. Тако псмапо многи скокови и вештине постају аутоматске. Ипзк, и у овим вештинама може бити трикова. Пример*. један укратитељ, у дну слабо ов.тљена цирнуса, представљао се публици између једног тигра И лава, који су око њега скакали по својој вољи. Каква одважност... Никвква. Две танхе мре-ке од јансг челика депипе су га од зверова. Други укротитељ, над је хтео да дирне публиху, сакрио би испод прслука мехур вештачке крви и. у борби са припитомљеним авсровима, да 6л борба изгледала што страшнија. пробушио би мехур и пустио нрв да истечв. I Има јвдно веровањв, ко]в трсба ис-

Један успели покушај телевизи|е на морско| пучинн Лондон, марта. — П1>ехоовсансие лађе Беренгарије. која је пловнла на Атлаискои Океану. 1000 ил.-ћа лалеко обале и Лондона, наиелен је јелан влнрелно . Јспео нокушај тглевнзнје. којн- је изатеао велнко ннтересоЕаше. Г -ђнпа Лора Селги. вереннпа радаотелегЈ^исте нз Беренгарији, стала је у Лондону нред емнснонн телевизнјски апа !«т. У всто* моменту н .еп ве |>еинк на нуч!Ш.н внлео је на ну^гннп у п1»ијемном телевнзнјском апарату потпуно јасно њен лнк. Око ннје н.тнна п |нш покушај телевнзије, алн с об -»нром на дал»нпу н јасноћу слнке, снада међу до <-ала најуснелнје. (Време)

ПОЛЈИСТАК ВРЕМЕНА 13-10 10

САКС РО^ЕР: Зелене очи «Да!» рече Гатон, »11 подвлачим тај факат, да сте ми нспод носа подвалили и да сте отиш.и, да интервјуишете тог важног свздока, пре нсго што сам ја чак и чуо да он постоји.» Он продужи да се осмејкује, а.т.| пеустрашимост у дужности, коЈа је била г.тавна од.тлка тог човека, Вавала је прави значај шеговом шал.ииом тону. .Морам да вам кажем,» наставн он, »да сам вам веома захвалан на вашој сарадши и да ми је она била од ве.тиких користи више пута, а.т,| у накнаду за то пружио сам вам извесне олакшице које ни једном новинару нисам дао, и зато не очекујем од вас да ћете је злоупотребнти.» »Доиста, нпопекторе. вп идетз мало далоко,» олдхда.рио са.м уу. «Нисам учнпио пишта, што Си ометало истрагу огог слупаја, нити сам пак иогао да слутим, све до свог јутрошњег разговора са госпођицом М"рлин, да је она главом баш та особа, ва коју с* то.тнко иптересовао вогпјпт! Се>р Маркус Каверти« «Хи!» рече нисиелтор Гагоа,

као помало оумљајући, а њсгове искрене, отворене очи иосматрале су ме иаивним погледом, који је често пуга био лажан» Ове што сам од н>е сазпао», рекох 11у, «.чогу вам до ситница нспричати- Нај-оад, могу вам рећн још и то — а то не знам да ли бих још каме нризпао — да је госпођииа Мерлин моја ста.ра н врло драга познаница и моглИ је да мн Оуде још нешто вишс. да ја ннсам био луд!» «Ох!» рече Гатон и цео нлраз па лицу му се изменп. «0х! То је врло ноугодпо « — и он се намршти — »то је ђаволскн непријатно!» «111та хоћетв тнмо да кажете?» упитах га ]а«Најзад», поче он, «мепи је сасвим неповнат ваш разгопор са гоопођицом Мерлин, и ја не знам шта вам је она рекла о својвм оДноси#а са покојним Сер Маркусом » »Односима!» повпках ]а ватрепо. «Тај човек је био само н.ен обичап познаник: она чак никада није хтела да га внди. пзузев са позорнице, један пут, има од тадл пеколико месеци » «А ј , дакле ствар тако стојл?» одговори Гатоп. Оп ме погледа пекако чудновато- »Али све то пгто сте ми пспричали не слаже се са иск.1.чима вратарке ва биин»

Ире него што сам му одговорио, осегио сам како сам пром> нио боју, а онда: «А шта, молим вас, онда тврди вратарка?» упитах га. Гатоп и даље продЈ -жи да ме гледа неким вепо®ерл>ивим погледом. Пошто ми се учипило, да сам паслутио смисао љетових рефлекснја, рекох му: •Чујте Пе, ннспекторе, боље је да сс одмах разумемо- Ма какве природе били искази те вратарке са бине и друтИЈ, ви иожсте бити сигурнн у једну ствар, а то је, да госпођица Изабел Мерлин пема пиАакве везе са овим подлим злочином. Та ства .р је јаснаЈа с.]м у то толико убеђш. да мл ви можете потнупо поклонити споје поверење, а ]а вам зато дајем своју часпу реч, да неђу од вас ншпта сакрити. Иа крају к[>ајева истина се мора обелодаинти једпог дана, и она неђе напетп ннкакву љагу госпођици Мерлнп- Верујте ми, да је мени пе ман >е стало, пего вама, да истипу откријем.» Гатон ми нагло пружи руку п рече: «У толико боље! Онда се рапумемо. а^и ми реците како ^е гос пођица Мерлин објаснити ово?» Гатон игаучо т џепа Јелаи иотес, пун арибилбж&м, пре-

врпу неколико лвствћа н опда рече: »Од прилпке — алп но маље од шсст иута; ево вам чак н прн ближпих датума овде — Слр Маркус јКа/зврли је слао с®оју карту у гардеробу госпођице Мерлин- Шта на то кажете?» «3нам све то», одговорпх му: ајурио ]е за њо>1, али гд онл ннкад нијв примчла«. • Рганпте ма.1о. Спноћ» —Гатон ме ирссече погледом — »сипоћ, када је његова карта стигла у гардеробу Иаабел Мерлин, Марија, њена собарица, сишла је доле и неколнко минута разго са/рала са пскојним бароном баш пред вратаревом ложом, алн о чему, то се није могло чути - То је бпло око десет часова. У једанаест, одмах после свршепс представе, Сер Маркус со наново вратио. п опет је Марија сишла да се види са п.нм. Потом су заједно сишлн на улицу п ушлн у један аутомобил. који га је чекло. и одвезлп се- Међутим госпођнца Морлин изашла је чет врт часа доцније.» Нашп се погледв оусретоше. За иеколико момената владала је потпуиа тишипа. «Вама се чипи», реко* му иа]зад, «да ]е гоопођпца Мерлнп удесила са^тапак са њим и Ла је. да би шбегла цзвеси« обоире, у-

деспла да се доцннје нађе са њнм.» «Јест», рече Гатон, подижућп обрве, а шта вв на то мнслите?» Нислм био у сташу да кажем н једну реч. Најзад: »Како мп све то није бнло познато«, објашњавао сам ]а, «при родно ]е да нисам био у стању да питам госпођнцу Мерлин о томе. Можда сте вп то учппилн. Како ]е она то објасннла?» «Нисам је видео», признаде мн Гатон; «стигао сам у њеи стан на десет минута доцннје пре него што ]е нуашла — са сама-» »Јесте лв опда внделн Марвју?» «На сво]у велнку жалост и Мљрија ]е нсто тако већ била изагала, алп сам видео ]едпу стару надннчарку. ко]а је само пре. ко дана долалнла, и од ње сам дозппо за вашу внзпту » «Марија би можда бпла у стању да разјаспи у неколико ову целу ствар», додадох ја. — ,.У то ие сумњам"1 атговорв »гн Гатон невесело. „А дотло мн нмамо већ доват>но, довољно материјала да докажемо да )е се Сер Маркус Кавецли довезао нз Њу Авпц Театра у с»ву кућу". — ,.Можда оп у ошпте гги]е 10Јпао овде". прекплох га )а; моаиа се он одаезао иа воку

дпугу сграпу в теа; ш>и краВ стигао овамо". — „У сапдуку"! пошжа Га тон. «да ЕИ сте У праву; њего« леш к* вероватно )ош онда би< у сандуку, лок сте вп и Бг тпл бплн снноћ овде. Јср то је бил< од прилике на читав сат поштс Ш Сер Маркус оставио ииоо ршите". ..Алн. ко 1е онда, до ђапола, телофошграо снноћ у кварт и какав је био цнљ те ненданате особе?" узшгкнуо сам ја. — „То нам остаје ла проплђтао", рече Гатон тихнм |ласои. ..несумњпво, да 1е то бпо само један дсо нечијег илана. такс гто.гм\п:ло и всшто оиганпзопаног. У сваком С1\'ча]у. то је с|а> но смншљено. Лзудп, којп мђ помажу. пису би.ти леп.н н ус пелн с-у да прикуне мчсу врлс занимљнвих полатаса у в зи са овнм убнством. Још писам лич !го по?1тио и прегледао ову ку ћу. али импм код себ^ цзтсшта; својнј помоћлика, којн су то ве^ учннн.ти — а В-чпм и кл.учев« од к\'ће. Гаражу ћу лоПпиЈе ш> дробније разгледатн и пре трестн". Генерглно заступништво за Ју гослгвији свих публикгци]| Лигв Нарора V Жггеви Тражип катгппг истихИ зд-б„ 1ка 1 (и..1ж .рз СГЕМЕ