Време, 13. 03. 1928., стр. 4

Спзчз 4

Утоплк

ЈЕД!1А НАША БИГКА И ПОБРДА НА МОРУ

15-тогодишњица напада „Хамидије" на наше транспорте у заливу Сан Тјовзни ди Медуа

Тешко стање продавауа дувана Реш€н.е* Министра Финансијд пролавцима лувана и моногхј.хких артика.и скинут.је процент од 5 на 4 од сто. То је решење ступило на снагу 1. јануара ове годнне. Ова је мера би/в потребна, да 6и се у гожшњем буџету постиг-и уштеда од 15,000.000 динара. Међутим, Са везу продаваца дувана и монополских артикада непрекидно стмжу чолбе за помоК и интервениију и жл.тбе на несносно стање, у коме се овај професиона.ии ред натази. I Продавци новина доста добро про.изе. А.ти, њихове колеге, продавци дувана и сличннх монополских артикала, устед мале и недозол>не зараде, остав .Ђени су такореКи на у.ици, без срехтава за живот. У појединим местима продавци монопо.тских артика.та сазва^ су конференције, ради саветоваља о кризи и беспослиии.

И^нрц и *1.ње иишнх т^уча са «/ р>.фиЈије»

П Тек пошто је «Хамидија» ишчез м ван домашаја нашег «бр|>анина», Вукашин Је обуставио пал>бу. За час је био окружсн са свих страна. Омевиоци његовог јуначког подвига, утркива.и су се ко Не пр« ла му честита и изрази зачвал ност. Било Је днрхиуих сцена. Гослођа једног погинулог црногорског официра приЈ >е му са троје ситне дечиие и са сузама у очима понуди му једну флашу кољака, изустивши само: — Јуначе.., а затим бризну у гр^евит (доч, не момвши више ни речи аа каже. В ојник . који је за цело време борбе сам у доњим просторијама .•»I* везииао за чекрк саидуке са муиициЈом, зј |)шио рупу, насталу од експлозиЈе ијпијг погоака, извучен је истим чекркџм на палубу. Изнемогао ој умора, он Је био мокар као миш, »ти за чудо, и поред жве страховите екш имиЈе, б :о је сжмо лакше контузииЈН По њего•ом причан »у, баш та окотмојт што ј« експлозиЈом направ.Ђена рупа ма лесном боку, љ Ј јз Је сна^еиа од про тагги. Одмах послг експтозчје за ла.тио се један део коњске фуражи смештен у једно* крају магацина, а^, како је у ичом часу иаарла вода кроз наста *< о .вор, више саме фуражи, ватра није могјв да се шири и да захвати о*«зј јго у коме се налази.та муниција. И војник је био прехмет одуш>*в а>ених честитања. За то време «Хамидија» је сасвнм ишчезв са хоризонта. Гек тада каплар Петар Кгвач^вић поме ползко да се спушта низ катарку. Његов силазЈК б.»о је бур но поздравл.ен и унео је, у Јиш увек озбилну и тешку атмосферу много весе.хчгги Чим је Коваче•иК закорачио на палубу, при>|е му <жа ирно«ирка, која Је тога јутра била онако пости^ена и бесна, због неод.тучности наших §0Јцика пред грчким за<икавлШГ* 34 се погшу на катарку, и полуОии ии га уск.тикну: — Оса^ I и нам обрзз, сине! Где би се ».*«? к ш чви показати Ја т дођо п»г 1 у рии Зати« рече подлареднмку Вукашину: — Јуначе. што ти Јутрос не аодвикну као ов<) сада да ме јадиу поиледиш грлне срамоте. 1л су Грии да положе л« «гг динара>.. А.в« сем првог и другог катетаиа, који су, настоњени иа огрзду горнЈег моста, посмлтрати ово што се ид па.туби одифигЈло. на лвђи више иикога од Грка није било. Најзад, још један теп прпмер пол г ^ ч а и дисципл ие: Стојко Мтрјаи^в К. који је скочио са скете у море и ие могу К и се попе ги на твђу от н ^ивзо на обалу уда ч-еиу више од Једног ки> ме тра рра ! ао се о *т пивтјуНи натраг Другови га извукоше ко1М9ПИГ« иа пат/бу, и ои кзко је >*» м^вр певач, одмах заподену т» 9Џ' 1Ч .1л ијр СрЛџш у ■пјтпке, где & аатим чгто Л мј на иа.туби ЈГ Ј*г*у 1|ритнигин«н; П)1П'кН1 гфлх ВО гл1оЈг 1МП пттлх Н« Трифилији тнли Ч1К> 1*тт швло КП'А- «•> ии цо уабум " ММ1Д ириа ■ише-

Арапска племева саремају вапад ва Палестиву Јерусали*, 12. »арга. — Како јачлју арапска племвна у околини фала Табука сакупило се 10000 Вахабита и иамераваЈу за ншшну иа ТрансјорданиЈу. Ја»љају из Источне Арабије ла се и тамо у околинн варош« Неип сакуттљају банле које ихају исто ''а ко намеру да упадну у Палестину. Због тога је алада у Палестини у великој забринутости и сматра да је патожај опасал. (Врече).

КОД ЉУДИ КОЈВ бмујУ ол ишајаса, Ј*рр.хно узвмање Фравц-Јспефо-овв горкв водв на прачав отомпк нма ла посладицу лако нгп{»ажнев.е ведудца што рздив* опет олакшавшкв. ге см»ц.уЈв болове. Лечввцв стручннх лвстова спомиљу, да се употребом Фргнц-Јозвф-'-ве торкв вод* члк 'н Лоловн у Јвтрн, дебелом цреву ублахе а прв хенороидима в простатхнпер-трофнЈн употрУ5л»ује са уопехом. пна г. Епалгатцоса Огавродноа, сгарца од 60 годана- Он, коџ је, СЈЛ10 пре једног часа, негодозао протнв дрског самопоу здаља подна^раиика Вукагаина, прнђе му сада доггојапствено н, загрштши га, рвче му: — Браво, мајоре! Од)-шевљен.е овог старог грчК 'јг пс-м [гца, внчиог евнма етрахотама н опасностима мора. нај"> 14 је оцена јтаачког подвнга '..• ^|а;№Д1шк4 ВЈчашина. | ВукаЈшга је рођоп 1937. го~Ши у Лсловнлуг, срезу белнчш, окрЈту мо[ивском.' Пошго IЈ-' одслужио кл.тдр, у Оаткански : ат је стј п ио као рчзервни поднарсдпвк. За свој псдвнг у Мед гш одликован је алалиом мед .тлм з-а ЈраЛрост н произведрн у чип иароднпка. У ввроп'•.ком р.пт се такође истамо и г, ћ на ВидЈВдан 1915. произва"1 'Н је у чк!1 потпорЈ-чнтака у Лалглцс ?ој баторији. На Комајшш, вшпе КрЈаљева, 28- октобра 1015. био је тешм рап.еи. С-Јда је р а рони канетан прве к.т:/:е. ВЈ- 1 ,а!11ин Трпфуповић ј« леп I ;ф1амер чек.ти10сти п окромној с-јц српжог сељока. Још 1913. тадашњн с;«сс:и Престолона•леднгк и саданш.и наш Краљ \лексспд п похсалио је његов I подвкг у м доии, лично му четитао н г.тикао се са н>1гм у г ' 1 к'с 1.у. П^јсле домобилипацнје I Пукипии је у ј -вореау да ;е и.т 11);чиио сам1 овоју дужиосг пре\та отаџСнгтга. с::инуо официрку упифопму и п--атио се у Ло.'Х11п; својла ОСТЈ.рСЛИМ родите-Т.1!МЛ, Ж"1!Н и мпој д-пгци, ла 1 са птојнм брат м подптне задругу, кс«Ја Је, док су опи рагог.али, с:«/Оо са^вим пропала, У | гоку ратова кмање је задужено. 1 нијв било пл стгке ии алата. Требадо је ове обногнтн. Да би !:ј-пио пллт и волове, Вукашии | ;•• мопао да ичлље оптот*ти по!:пм дугом. Тчпка екон"«1КА к;-и-», коЈа ич дана у лан зау1з1гма све већсг маха, и прошла ИвЈОДиа година дстсле су задру гу у бепизла^ав наложлј. Са јеј тн • сгране м тггпи дјтови а са ' трЈте страпе глад. нгпшли су ј Г:укАЧ1Впа да &■ крвпе у печалбу. Дспгао Јр знз(ус у Београд и м •■-' је увл .1ј 'дно трапаг) !1г»о10 II до:: су п,'.тови најмнI лији. и т.га дч -ти. гровиичаво аш'| киг. ли њогоеу ат худу по•"ћ\. г.и је, тај диики јуилв еа , Медоне. и <т.м лутао очајаи и И :ПЛЛ. Ч У-таИ,1Ч1 ОВПГ 11'ЈСЛетатшт Песгтмда. који као да је < а/иим итгубио конт кт и осођгпл и ншп« епо. Ип к Је наП1 ,ш Ј'т*"С" у брат<»>м пријмсу своЈмх рјтчнх дрггова и сгарепигна г. Јопапа II свловића. гепорвлштаЛи г пуионнпка, и г' Лушан! В л»кс»внћа, псоцч, К.ивншх I".лни',а пиге бвдске ба|т л пије. Најзад Вуклгпии ј« на| нао пг)Сао и сада као слуиУЈег,;к ошптние (УчЈгрмоке, ов лневиином од 37 дииаг.а ио.1р| ч-ата себе. читапу своју видругу и ј дног сии« V пет м р!зре' ту гимчалије у Ја/олиии... Лли. ји-.ко суо сп"доци б'зс. ~'рих I :|'.т:'ца ивувиђапвост 1уМ«1Н,а, М'СЛ И бигч > јД по рећи. -с ■' V О'Ш \',\Л и ши^ ''0'П К"в', I"«*.' I ДУШАН ТВРД0РЕЈ1А

САМОУБИС ГВО СУБОТИЧЛОГ БАНКАРА АлексанараШпартаља отерале су у смрт полицијске потернипе, расписана на пријаву његових поверилаца Последње речн н смрт несрећног самоубице

Као пгго је Еремг јуче Јавило. самоубиство Алакоадра П1парталл. познатог банкаЈЈв нз Оуботнце, изазвало Је у овнма трговачкнм крЈмвама чвмву с«цзацнЈу. Тридвсетогодшшм! рад Шпар тал>а био је увек испуњен услвснма. Он Је Још 1918. годаие, после ослобођеља, прешал нз Биогрвд» у Суботицу и ту основао јсдну банкарску радц.у, коЈа се из почетка бавила са.уо ма НхЦМ (лшкарскнм пословима. а касиије је Шпартаљ своЈу бапку подигао на ниво Једне виЛШкв куће. Име ове банке било је познато не само у СјЧ5отнцн и у нашој зомљн, него и мађарскн крсштни заводн имали су у н>у в чико пов Јреље. У банци г. Ш,па.ртвл>а внђени суботнчки грдђаиш улагалл су вс-ћв суме новаца на штедшу! јор Је вавод бно познат као врто оолкдвн. МеђЈ-тнм у последн.е време, у Шпартаљсвнм пословима насту иио је преокпет- ПокоЈни Шпартаљ нијс одбиЈао никад кродите н маље пооајмице. а доцннје нвкн виђоннји хотвлијери в ресторатври у Баограоу и Суботици добнлл оу н много 1)"ће заЈмове. Шиартал. Је н у наЈвећоЈ крнпн давао новац, надајућм се да ће црсџузоћа креиЈТн на боље. НЕСРЕТ.НИ ПССЛОВИ НА ЛИФЕРАЦИЈИ БАКРА Пре говеспсг вррмгаа он Је саиопио једа/ц угоаор са Мтшстарсгв м Војокв и Морнарнце за на&шку в<Ље косшчивв бав№ 1Гао кауцнЈу, Шпартаљ Је дао николико милиола д^гаара. На овој лнферациЈи он је изгубио скоро сав свој новац. Пошто Је квалитет балра бно рђав. Мипнстарс-гво је одбило да га прнми. У8 то Шпартаљу су пошли рђа во и пски поолсвн С1 обвеани!^ма Рагие Штсте. Улоои за подизан.е неких санаторн1ума н хотпдд 1П!."у се такође вусћали и Шпартаљ је морао да св обрата на овоје прнЈат^ље и да од п.их тражп воће суме новаиа на заЈам. На[«.ш10 њогова ли'И!ост била >• доасхтна гар.гндија за по авјмллнн Н01ИЦ јср се пре мотло помисдити да бм мог.ш доћн до ов <а што се прокјуче десило. ного ла он новац не вратн. Тако >> г. др Марковић дао Шпарчлл.у оних дана на зеЈач 1 100 комода обввзница Ратпе Шгеп и готовог повца преко 50.000 днп. Ратну Штсту Ј« он т[>ебло да уповчи на бсртн. Г, др. Маршпићу је овај новац био потр Ллн ро.ди зндииа КЈ"ће, коЈе Је вс .ћ у теку. 1!дг.о г. до- Марглт .ић иије пика 1зо датавио до овога вовца и до обп'чнича. оч Је Шнз.птаља нцтјаљио в.лтициЈтш.4 в-гаст*ма. Ово Је бно г.тавни узгиж. да и оста-ти повс^иоии 1Нпартаља гкуумнлју у илгову исправиост и у и.тове пс лове и да га гакођв приЈаие властима. БЕГСТВО ИЗ СУБОТИЦЕ Д'гк еу овахве »т круигнло !Ш Цуботици ш нагађадо со иа [>влие начиие о стал.у в,'Тове имииане. Ш јЈ 8 ^1»Л ј« СМА1ДО0 А4

трвба да ее удаљи из ове среди не и да потражи на другом ме сту изла-зак иа тчшке ситуаднЈе у коЈу Је бно 8а ,нао послсд љих да|к. Прво ов јв обратио на нвке своЈе прнјател>е и банкаре у Београду, и ра«1\>варао са љима о своме полоамЈу. Од Јодме Ееће банке » Београду тражио Је, како се јуче сљшвло, на ааЈам 8 милнона дшира, даЈући ж то у залог своју |>адљу у Оуботици. кућу н пека дрЈта имаша, коЈа су остала >ш пезаду жена. Наравно, банка од које је трвжио крсдит ниЈе могла одмах да реиш ову пооајмицу, и.тн зато што Јв то технички баао иемслуке и.ти, можда зато што св ваћ госори.то о рђавим оословиш Шцарта.шгнм. ПОТЕРА 1гако је нестлнал потоЈпога Шпартаља из Оуботице потмрепио сЈтми>е љегоних пов^шлаца. онн су Једног дана корпоратовно отшпли у градоко поглаварство н оптужили га за проневеру од 1,100.000 динара готов^г иооца. СуботичЈИ полицнЈа посае ове доставе расцисала Је одмах тслографоке цотерннце за н.1гм- Београдска пооициЈа, чи1м је добнла потерницу, дала Је агоитнма налог да Шпаргаљт чим внде и.ти пронађу, уха.псе в приводу Удрави Града. Исто тако обавоштсне су И остаде полиције у зелљи. по!пто је постоЈала сј"мпл да Шпартаљ побигне у иносгранство. Беогрлдока полнцнја доОила Је потерниад у суботу цре подне, а воћ у нодељу, ушла му Је у траг. Недгљу прв подне он је провео у Београду, а заткм је отншао у Земуи. где Је, сутрадан, у хотелу «Цонтрал» извришо самој 'бИСГВО. САСЛУШАЊЕ Пошто Је Шпартаљ иопалио из р!Р/л'гоора Браулштг један мвтак у десну слопоочннцу, полнцајцн су раавалилд врата и ј -пали у ообу, где Јв шпартаљ ложао смртно раљен, Из писма које Је оп оставио вици се да се на отаЈ кораж рвшио због тога, што су му послови у последн.е врпме рђаво пошлл. ПолкциЈомом Ч1гнов!гику у Зомуну потвр.тио је то и уомено. II ако тп!ш;С1 раљеи он Је па саслушап.у ивјанио да је пуцао на собо абсг тсла . што су га осумшгчили да јо нронсшерпо миглон и во динира. — То Јв петачно, рекао је в«ћ у агонији. Ја нпсам пронелврио ншпта, а аи«о оам иоигго и остао дужан, они су требали Дд ме сачвкају, пошто су оии од мсше многЈ вши« зарадили.' После овога, пао Је у аговиЈу, клЈа га је држала сво до јуче иаЈутр* у 6 сата, ка.гт Јв нроиинул Лиш пс/коЈпсјг Шларгал.а цренегг Је из опорационе соле у про сжтуру Држз-ин" Волннце у Земуггу, 'ради обдукциЈе. Ту ће остати све до далас када ће га љвгова родбина пренети у Бооград ради омраив.

Морална корупција у Војводини У пахшу г. Мнвистру Упутрашњих Дела

Последњи број раднкадног лнсм „Ослобођење" доноси ова| чланак:

«В «јпши је ово провлом, алл ко .шш стцхо и ома да и иа то мис-ш у шииоЈ ооаишд з&роОл.оиој В ојВ'..пгш(, која П|>1>ж1гол.:и1а оиоЈе ивјцрше даас, у кодч даиас проу реч всие Сишии актшаи оЈшлири м-г1)аро1:н н актишш чнноиииии ма1 >тр окот миииотарства пашцпЈе, н чн.н Су н.т (ј|1иЦНО ]|.тлпцјн људи ПР01ЧИ1.ЈШ! аао да су се камеи>ом баиа-ш иа ооу ЗОИЛ,>'...> Дрзгослав П. ЂорђесиК (Врема 6р. 2:23/192)1.) »Вслл ВукиКоцнћ му јв иоставно за ве-шиог жупака бншпес ма1Јарског ксш.|)Цдо!гга РајнНа--> Стјелан РадиЦ (Правда бр. <а./92*) Горља два цнтата узслн смо из два угладна ноллтичид днсвна лиета, у којлгаа су објавлпчт Ц&СЛСДН.НХ двсетак дана. Оба ова цитата односе се на г. Опетнолата РаЈића, коЈи је за обичне смртне људе у овој з«мл>и непојмљивим иутим н начнном посгао н вршиоцим дј жносггн на ч&тника одељења за Санат, Бачку н Бараљу у Мннистарству УнЈтраиимге Дела и, истодобно, за велнког жупаша беог[>адске области дошао онда. када се мнслгао, да је моралпо н по.титички одиграо своЈу улск'уЈер простоничка штампа годдне 1923., 1924. ц 1925. то.тагко Је већ била жшгосала П|«угш1С[>11скн н прогцвдржавпи рад Рајићев, да Јв он морао бнти уклошен са поджЈжанокм - положаја из ВоЈводине. Своони нлл несвосни браннлац Оветнслава Рајића (а такви се могу наћи данас, можда и на министарокчш столицама у нас. Јер нм Је РаЈић као главпи кортош сопромио« изборпе округе) моада ће оваЈ поморал бранити оваклим овојнм моралнни схвагап,ем: Па то нијо нншта, је.р РиЈић је доба.р чишовшис. ннЈе корЈШцнонаЈП, оп длн«с може доб|>о да нослужи нашој држани!... На овакву одбрану даЈсшо оВОН0.1ЈЈ ОДГОБОр: Счнтомбра меолца прошле годние г. Прадраг ЛукиЈт, велш:н жуттан бачке об.тасти, Србин, Боограђанлн, дакле у »пре чансисшм« интерним ствтрима. непаинтересовапа личност. уједпо човик коЈн ниЈе припадинк (аднка.тнв странке, дакле, потцуно објективан чов.-к у овоч пнташу, оа пуним својим имепом у Политнци, дајКЛе у нају гледнЈнјом цростонн^пиЈМ .тисту, сграхопнто је иалао Овегисладв РаЈића и као човока и као Срб |«на н као чннониика. рааголитагашги нитов антинационални П|>отиадржавии рад у Војводини- И«! те по Светислапа 1'ајића по|)ажаваЈућв изјаве види с« сасвим Јасно, да РаЈић пе може нашоЈ држави служити, н да Је у ВоЈводитш вавео ко[)уцциЈу, од млтори;а.тпе коругтиЈо миого гору: Моралну норупцију. II да се не би помислнло, да оу ово овде фразе и празнл иаиади на РаЈића, коЈи би потицалн од нлгавнх личних и.ш паргиЈоких противнака — па|>тиЈоких РаЈнћ но анамо да ли н има. пошто Је он у исто вроме и радикал и двмократ, како јо оам н.тволео нпјовити — то шиса ГоСЧ0Д1П1 Млплстар ,У НЈТр.ШШ.Ш Дела кзволи сах^тушати г. Предрага Лукића, данас вслшијг исупагш смодеревзкеч)бластн, ие|.а из спог митпистарства (Одље п.в за Заштиту Државе) извојги добапиттЈ догије о Рајићу, да, о том встом Волшким ЛСупану н Начадншсу Министарства Светиилаву РаЈнћу, па ћо се видсти да немаЈу пргно цшанаси црималпн, коЈи Рајића б|внв илн чсститн Срби ВоЈвођани, којн на РаЈнКт п[>стом уштру данас као на чшговника моралне корупције н ала у Војводини. А даћемо и коЈи НОНнЈи примор РајвАцво морално вдруцЦије: Ф Лруа[в 11 -сг о. г. трпжио Је Рајић тслсфоном, да битежник ошнтиле Карађорђева (Бинат) Пошовић месиу рагтикалску органнзацију црнволн да ев одрекне г. Нинчића и приђе г|>[>ок цлЈи г, итгн Оштовића, Вслсоктат Поиовић му тога данп те.т«}>оиом Јапља од рочи до речи ово: «Г. жуланв, то што оте тјчлшди , м оа.ц> ие мулр Оиги

нншта». Рајић му Је толефопом ни Вн.тнног Вочкорока дос.1овно (ЈД1 'ово[>ио: «1Сад Ви тако ради те онда нсмам о Вама ништа!.,.. н Счтцно слушалицу. А ногога дана, боо ШШ.КНОГ ннсманог на лога имшдармерија Је Снлежнн 1а Поповића ухапсила и дрпала га диа сага Ј хапшеног, па га после пустила- 1>е.тожпик 11о <1овнћ је жив и тр[)бало Ои да ге г- Миннстир Унут[шл1н.их Дада ло везаинтерооонаном чннопшису дадо сас-тушати. БолвжН1ИК Поповић Је и беложничко мосго иагубно, иако је ноприван чнновнлк био, а на н>игопо мосто постављон је Један, који је. по власти1м.м ириапан.у. за двв годнне 16 онштина промонио! И сме лп ма ко рећи, да ово ннЈе двло Рајцћиве мојЈалнв коРЈ-ЛЦИЈ С?!... Па онда јога нешто: чим је постао вплмкшм жунаном, Оие-ццслав Рајић Је слунобемц) вод броЈем 977/1923. своЈо пенЛЈве на ову висоссу сттицу саонштио овнма среоким и.нлаиарима, & поглавари — као онај иа Вшшког Бочкороса — нараднли општкналм. да б|иоЈавно по:1Д[1авв Рајића. Па пн то ннјв било доста, воћ сЈ.1тише од сооских Д|шпаца н адрашоваца депутациЈе, коЈе Ј -путппне у Велики Бечкерок па псчс-тои.ши.а Овет>слапу Рајићу. СуГ.стичкн Бачмеђои Напло, оргаи воЈпођапоких Ма1)а|>она, уводним члав!сом под наоливом! «Рајнћ Оветнслав« по-тдцшио Је овог бившог поперљппог чиповника паштапског воЈног миино1а|1Ства. — почаст коју таЈ субогички лнст 1Ш напшм миннприма иначе пе укаиуЈе- А РаЈић? Лепутацијама даје на •шан.н, да је он »по Жсљи из дио|>а« дсипал за жупана да руши Нинчића, је.р »Нинчића нсће више дно[>». За опе н.егоие ниЈаве ии.шо жнве сведокп (белекипгк Ј ии И., пооотник М. из С., дшктор 1С нз II. и други). Зар ак> иије м»рална корЈлшнја, коју у Војво•џшн опроЈмди Свстгислав РаЈнђ?... Велвив Ввтвервк. Јован Нонад

Одлазак г.др.Ухлиржа Јуче, у 11 и по часова пре гнмне, оттгутовао је из Беофала 21 Праг г. др. Уллнрж, преЈ«сед|'ИК чехос.човачке лелегације за културну н економску саралву са нашом Крал.евином. На желеаничкој станнцн г. др. Ушмржа нспратпли су од стране чехословачког "0сланства саоетник г. др Вокач и секретари г. г. Корец и Хуб. Сч стране наше деаегациЈе за сар»»њу са Мехословач1«м испратили су уаеженог нашег пријателл председник г. др. Че.тл Михајшу вић, потпредседник г- Сали* БаљиН и секретар делегаци)е г Ранко Достаичћ, који је био приво дат г. Ухлнржу за све време п.ег-, вог б|!вл,с'н.а. Г, др. Ухлнрж, којн је провсо десетак дана у Београду, свршио је послове око уторћивања прогр» ма рада делегације Чехословачке и ЈугославиЈе и закључио ]с, мједно са нашим партаментирцнма, да чехословачка парламентари| делегаиија дође у нашу зе»1>у у друг9) полов'чги месена маја, између 22. и 25- Утпрђено је ДЈ « Г.еограда делегаш отпуплу м Дубротг'« преко Сарт'ева и V"стара. У Дубрлонику б I се ошжала пленарна конференииш. посл« чега би се направнла шетп-а бродом од Дубровника дуж далмагчнске обале.

Демонстрацијв на Криту Атина, 12. марта. — Ошкпми||и сола Мале1мзијо и околине на острву Криту одржа/гл су јуче вс лики протестни зб^р на клме се упорно тражи.ти денентра.пизжжју поједтшх окр\'г« и оллкшмц# у плаћан.у порезд. (Врене),

Лко ЛолуЈетс ол катпра плу^и, »рлп. алпт' п^"!*»•, С 1'ЊЕ. катпра С10мима. к»^г»'а у бсшмии, ма10К| ииости и <лсчиНгтг сс гко пи>тс ^ркопмту ми«'сп*.чму иоду МЛАПЕМОВАМЧ'1 ГРЛ1 рС. Браћ: Гт .Н"С :;!*вкк, Нчалешг«.