Време, 03. 06. 1929., стр. 8

Странл 10

иилввашг^к

Нривилегована Аграрна Банка А.Д. Основни ночстни капитал Зоо.ооо.ооо Динара

Упис се вршн, почев од 22. маја па до 22. јуна закључно, код следећих уставова: са својим филијалама!

ДрЖавна Хипотекарна Банка ) Нарчдна Банка

Поштанска Штедионица

Задружни Савези ; Обласне Задруге основане по Закону о Пољопривредном Кредиту;

и СЛЕДЕЂЕ БАНКЕ

У СРБИЈИ: БЕОГРАД: Београдска Задруга Генерална Банка за Трг. и Индустр. Занатска Банка, Краљевине С.ХС. Извозна Банка Јадранско-Подунавска ^Занка Опште Југослов. Банкар. Друштвг Југословенска Удружена Банка Српско-Американска Банка Техничка Банка Чнновничка Банка Француско-Српска Банка АЛЕКСИНАЦ: Алексиначка Штедионица АРАНЂЕЛОВАЦ: Шумадијска Кредитна Банка ВАЉЕВО: Ва.т»евска Штедионица ВЕЛИКо ГРАДИШТЕ: Грађанска Штсдноннца ВРАЊЕ: Врањска Креднтна Банка ВУЧИТРН; Вучитрнска Креднтна Банка Г. МИЛАНОВАЦ: Рудничка Банка ГРУЖА: Гружанска Банка ЖАБАРИ: Моравска Штедионица ЗАЈЕЧАР: -Зајечарска Задруга ЈАГОДИНА: Јагодннска Штедионица КЊАЖЕВАЦ: Кљажевачка Штедионица КРАГУЈЕВАЦ: Крагујевачка Шумадиј. Ванка КРАЉЕВО: Краљевска Акц. Штедионн КРУПАЊ: Рађевска Привредна Банка КРУШЕВАЦ: Крушевачка Задруга ЛАПОВО: Лаповска Кредитна Банка ЛЕСКОВАЦ: Лесковачка Централна Банка ЛОЗНИЦА: Подрнљска Земљорадннчка Банка МИОНИЦА: Колубарска Банка МЛАДЕНОВАЦ: Младеновачка Прнвр. Банка НЕГОТИН: Неготинска Штедипница НИШ: Лрва ГеИсрална Банка НИШ: Пишва Падруга Нишка Банка ОБРЕНОВАЦ: Обреновачка Задруга ПАЛАНКА: Паланачка Трговачка Банка ПАРАЋИН: Параћинска Трг.-Занат. Банка ПИРОТ: Пиротска Трговачка Занатска Банка ПОЖАРЕВАЦ: Пожаревачка Трговачка Банка ПОЖЕГА; Ложошка Грађангка ПЈтедионица

ПРОКУПЉЕ: Топл. Задруга за кредит и штед. РАЧА КРАГУЈЕВАЧКА: Рачанска Банка СВИЛАЈНАЦ: Ресавска Задруга СМЕДЕРЕВО: Подунавска Окружна Задруга Смедеревска Кредитна Банка СОПОТ: Космајска Акцнонарска Задруга ЋУПРИЈА: Ћупрнјска Штедноница УБ: Убска Економска Банка УЖИЦЕ: Ужичка Грађанска Штедионица ЧАЧАН: Чачанска Извозна и Увозна Банка ШАБАЦ: Шабачкч Трговачка Банка СКОПЉЕ: Б&нка Стара Србија : Трг. Индустријска Банка Вардар ВЕЛЕС: Велешка Банка ГЊИЛАНЕ: Гњиланска Прнвредна Бггнка КУМАНОВО: Кумановска Трг. и Инд. Банка МИТРОВИЦА (КОС.): Косовска Банка ПЕЋ: Пећска Трговачка-Индустрнјска Банка ПРИЈЕПОЉЕ: Полимска Банка ПРИЗРЕН: Призренска Банка ПРИШТИНА: Приштннска Банка СТРУМИЦА: Струмнчка Трговачка Банка ТЕТОВО: Тетовска Трг. и Индустријска Банка ШТИП: Брегалннчка Банка УРОШЕВАЦ: Урошевачка Банка У ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ: ЗАГРЕБ: Југословенска Банка Југословенска Удружена Банка Прва Хрватска Штедионнца Срдска Банка БРСД н С.: Српска Креднтна Банка ВИНКОВЦИ: Прва Вннков. Вересијска Банка ВУКОВАР: Орпска Кродитна Банка ДАРУВАР: Чехословачка Банка ЗЕМУН: Српска Пародна Штедноннца Трговачка Банка ИНЂИЈА: Прва Инђијска Креднтна Банка ИРИГ: Српока Прнвредна Задруга КАРЛоВАЦ: Срп. Кроднт. Банка и Штедноница НОВА ГРАДИШКА: Српска Штедионица ОСИЈЕК: Слдвонска Аграрнл Штодибница Српска Централпа Банка

РАВНА ГОРА (Гор. Котар): Банка и Штедиона РУМА: Српско-Сремска Банка СЕЊ: Сењска ИЈтедноница СИСАК: Посавска Штедноница СТ. ПАЗОВА: Старопазовска Штедионнца ЧАКОВЕЦ: Чаковечка Међумур. ШтедионНца ШИД: Шидска Штедионнца У СЛОВЕНАЧКОЈ: ЉУБЉАНА: Задружна Банка Задружна Господарска Банка Креднтни Завод за Трговину и Индустрију Љубљанска Креднтна Банка МУРСКА СОБОТА: Прекомурска Банка МАРИБОР: Марнборски Кредитни Завод Посојилница ЦЕЉЕ: Цељска Посојилннца У ВОЈВОДИНИ: АПАТИН: Апатинска Банка и Штедноница БЕЛА ЦРКВА: Срп. Кред. Банка и Штедионнца ВЕЛ. БЕЧКЕРЕН: Општа Прнвредна Банка Српска Штедноница ВЕЛ. НИКИНДА: Српска Банка Великокикиндска Цетрална Штедноница ВРШАЦ: Вршачка Пучка Банка КСВИН: Ковннска Банка НОВИ БЕЧЕЈ: Народна Штедионнца НСВИ ВРБАС: Нововрбаска Штедцоннца НОВА КАЊИЖА: Новокањншка Центр. Штед. НСВИ САД: Трговачка н Обртна Банка Српска Трговачка Бацка ПАНЧЕВО: Панчевачка Креднтна Цанка Панчовачка Пучка Банка СЕНТА: СенНанска 01фужна Штедноннца СОМБОР: Сомборска Занатлнјска Банка СРПСКИ ИТЕБЕЈ: Бапка Поседннка Срп. Итсбеј. Пашњака Д. Д. СТ. БЕЧЕЈ: Бачко-Потнска Кредитна Ванка СУБОТИЦА: Ошита Кредитна Баикн Општа Пј)нвредџа Банка ТИТЕЛ: Прва Тителска Штедионица

12197

У Београду маја 1929.

Владин Комесар Во'ин М. Ђуричић, с.

4

ПОЗИП НА 3 >НАКЦИЈЛ ПРИПИЛЕГОПАНЕ АГРАРНЕ ВЛНКЕ Л. Д. Неполољне привредне прилике, под којима у већини случајева живи, ради и производи наш земљорадник, у последње време знатно су се погор1ш .пе. Три годане узастопне суше погодиле су тешко наш најмногобројнији сталеж — земљорадника, и још више отежале услове за даље њсгово економско напредовање. Слаб жетвени принос натерао је сељ шки свет да се задужује, често пута, са великим и неиздржљивим каматама. Уз то још и неравна утакмица наших; пољопривредних производа са страном конкуренцијом на спољннм тр-киштима и појачана царинска заштитакоом многе земље осигурава|у ,'воју пољопривредну продукцију, довеле су до пааа цена наших сеоских производа. Наступма ]е потреба, хитна и неодложна, да се овоме несносном стању учини крај, да се земљораднику одлучно притекне у помоћ, како у интересу његовом непосредном, тако и у интересу општег привредног бољитка осталих слојева народних. Краљевсжа Влада, брижљиво проучавајући питање, како да се земљораднику у овим за њега тешким приликама помогне, одлучила је, да се одмах мриступи огнивању нарочите новчане установе у циљу кредитовања пољопривредника јефгиним краткорочним и дугорочним зајмовима. Тога ради Законом оа 16. априла ове I одине основана је ПРИВИЛЕГОВАНА АГРАРНА БАНКА А. Д., која има да испуњује и врши горњи задатак. Привилегована Аграрна Банка је акционарско друштво са седиштем у Београду, која Нз оснивати у другим местима своје филијале и експозитуре, где год то пословна потреба буде изискивала. Почетни капитал банчин је 300,000.000.— динара, подељен на 600.000 акција на доносиоца, свака од по 500.— динара. Банчин капитал може се повећати до 1 милајарде динара Држава учествује при упису првога кола акција са 120,000 000.— динара, а Државна Класна Лутрија у почетку са 20,000.000.- динара. Осим тога осигуран је упис знатног броја акција од стране Државне Хипотекарне Банке, Народне Банке и Поштанске Штедионице. Привилегованом Аграрном Банком управљаће самосгално Управни Одбор од 15 чланова. Председник Управног Одбора поставља се Краљевим Указом. седам чланова постанља Председник Министарског Савета на предлог Ми. истра Пољопривреде, а осталих седам чланова бира збор акционара Банка ће одобравати краткорочне и дугорочне зајмове искључиво пољопривредницима, пољопривредним задружним кредитним, произвођачким и потрошачким организацијама, приномоћним закладама и сличним установама. Зајмови ће се давати на обвезнице; на менице са роком од на|дуже годину дана; на залогу пољопривредних производа и на текући рачун. Дугорочне зајмове Банка ће давати на залогу непокретности. Банка ће финансијски помагати задружне организације у циљу подизања стоваришта за смеипај пољопривредних производа, као и за организовање заједничке продаје пољопривредних производа. Банка ће приматн улоге на штедњу, за чију исплату јамчи Држава; а издаваће и заложнице на подлози зајмова на непокретности. На основу Закона о своме уређењу Банка ужива знатне повластице. Банчине акције примаће се као кауција код државних установа, а Народна Банка, Државна Хапотекарна Банка и Поштанска Штедионица примаће их у залогу (ломбард). Банка је ослобођена плаћања свих државних и самоуправних пореза и приреза. Држава јамчи за исплату улога на штедњу као и за заложнице и обвезнице банчине. Држава јамчи за исплату дивиденде до 6 °,о по акцији. Преко овога законом огарантованог минимума. акционари имају право на супердивиденду према висини банчине чисте зараде. ЈТривилегована Аграрна Банка имаће све повластице које ужива Државна Хипотекарна Банка у погледу извршења. На збору акционара сваких десет акција дају право на један глас. * * • Позивају се сви прпвредници и привредне установе. земљорадничке задруге и њихови савези, остале задружне установе, новчани заводи, банке, осигурава^ућа друштва и сви грађани ко има напредак нашег пољопрмвреднжа и наше земље на срцу лежи, да уписом акција 11ривилеговане Аграоне Банке допрмнесу стварању што чвршћ г тем ља ове корисне установе. Уписивањем акција Привилеговане Аграрне Банк^ врше онм не само |едну дужност свесних грађана, стављајући на расположење нова средсгва земљорадњи, тој на важннјој и основној грани наше народне привреде, већ улажу плодоносно свој новац у један сигуран првокласан папир са гарантованом дивидендом. Л след тога законом је дозвољено новчаним заводима и банкама да акције Привилеговане Аграрне Банке, уписују за своје резервне фондове. При упису полаже се по 125'- динара тј. 25 °/о номииалног кзноса акције без икаквих трошкова, а остатак уплатиће се у три једнаке отплате, по позиву Управног Одбора, најдаље до 31. марта 1930. године.

ЧУРУГ: Чурушка Окружна Штедионица ОЏАЦИ: Оџачка Штедионица У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ: БАЊА ЛУКА: Прва Бањалучка Штедионица Српски Кредитни Завод БИЈЕЉИНА: Земљорадннчка Банка БИХАЂ: Српска Банка БОСАН. ГРАДИШКА: Српскн Кредитни Завод БОСАНСНА ДУБИЦА: Српска Штедионица БОС. КРУПА: Српска Банка и Штедионица БОС. НСВИ: Српска Штедионица БОС. ПЕТРОВАЦ: Српска Банка БОС. ШАМАЦ: Српска Банка БРЧКО: Прва Муслиманска Банка БУГОЈНО: Српска Банка ВИШЕГРАД: Српска Прометна Банка ГАЦКО: Српска Штедноница МОСТАР: Српска Банка Херцеговачка Банка ПРИЈЕДСР: Прва Српска Штедноница САНСКИ МОСТ: Српска Штедионнца ТЕШАЊ: Муслиманска Трг. и Пољ. Банка ТРАВНИК: Хрватска Банка ТРЕБИЊЕ: Српска Банка и Штедноннца ФСЧА: Српска Банка и Штедноница САРАЈЕВО: Банка Гајрет Бос. Индустријална и Трг. Банка Земаљска Банка за Босиу н Херц. Срп. Центр. н Прнвредпа Банка Америкакско-Српска Банка У ЛАЛМАЦИЈИ: ДУБРОВНИК: Дубровачна Трговачка Банка ИОТОР: Вокешка Банка СПЛИТ: Прва Лучка Далматннска Банка СУПЕТАР: Брачко-Амернканска Банка ХЕРЦЕГНОВИ: Херпегновска Банка У ЦРНОЈ ГОРИ: ЦЕТИЊЕ: Црногорска Панка Чиновничка ПЈтедионнна НИНШИЋ: Никшнћска Кррднтна Банка ПОДГСРИЦА: Подгорнчка Цднка

Уреднак Гргур Коотић, — Власник, издавач и штампар, за Шгампаоско Издавачкп п, Је д У зеће «Врсме» а. д.: Милутин С Стевановић

ипииа Лгч К