Време, 16. 01. 1930., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 16. ЈАНУАРА 1930.

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЂ РСДАКИИЈА И АДМИНИСТРАШЈл ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40-02, 40-03, 40-04, 40-05. ТЕЛЕФОН АЛМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-93 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

Чековми рачун Бр.: 52.204

БЕОГРАД • ГОД. X • БРОЈ 2894

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТШ1АТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: сШПА ЗШМЉА ж> аиа.. ННОСТГАВСТВО « ли ЦЕНЕ ОГЛАСИМА : Р«шажжа по: Бсогрооо чим р ллжж лмт 1 с*. 1 стубап 12*— гвн., Ц*401уттв всм рип ш I сх. 14" - джн', Цедсжуото шушм велељст 1 с*. 20*— лгн ГекстоЕнл део: Бешрадско тддд.е ралнв дм ш педељом 1 сјс 20" - днн., Целочупно азшл раднв ви 1 с*. 25'- днв.. Цедогупно взиинл веде»ом I с*. 30* - дннарв

Погрев пок. Сгевана Савковдћа Њ. В. Кралз присус тву/е опелу У Саборној црк-ви

Њ. В. Краљ нзјцзн из цркве посЈе опеЈ а

Јуче пре подве сахраљеви су са кајвеКнм почаспша аосмртон остапа покојног Стевана СавковиЈ1а Мннистра прађевнна који су прекснноа донети возом Беча у Београл. Нешто пре 9 чаоова пре подие отпочело је у Саборној пркви опело иа коме је чннолејстиовао г. Мардарнје ешискл наше пркве у Америцп са још неколико свештеника. У оредипп Саборне аркве на катафалку био је трастов ковчег са телом покојнога Савковића усрвд аеленила и запа .-вени! свећа. Ппед ковчегом био је огроман двван венап од природниЈ палмв в с&ежрга цве ћа са веллких тробојним т-ракама на којнма је ппсало: »Стевану Савковићу Александар Први» Поред овог венпа који је Њ. В. Крал> положио на одар покојног Савковнћа стајали су још н вении Претседника Влзде геиерала г. Петра Живковића као и Крал>евске Владе. У 9 часова дошао је у Саборну цркву Њ. В. Крал. у пратњи маршала Двора генерала г. Александра Димитријевића. пргаог ађутанта генерала г. Драг. Отојановића и дажурног ађутаита. та. У црквв су већ билв Претоедннк Владе генерал г. Петар Жпв ковић, Министрп г.'г. генерал Хаџпћ, Узуновић. Сршкић, Божа М »ксиуови 4, Коротеп. Кумануди, Шврљуга, Франгеш, Дртшковић. Лаза Раднвојевић и Деметровпћ. Двље је био Мивистар Двора. помоћнвк Министра инострани! дела г. Бошко Јевтић, г. Нннко Перић, бивши министри г. г- др. Чеда Михај.товић, Тугомлр Алаугтовић, Ђура Шурмин, претсвднив црногорског мннистарског савета у пенгији г. Лазар Мијушковић, бивши црногорсвп министри г. г. Шоћ и Хајдуковић.

Од стране војске био је начелник Главног генералштаба армијски генерал г. М. Миловановпћ, генер«ли г. г. Љуб Марић, Војислав Томић, Белић, Војш Чолак-Антпћ, Бошковић, ЉЈЧ5а Макспмовнћ, Димптрије Живковић, Мвхајло Бодн, Савнћ, М. Терзпћ, као н великн број вишвз н нижиз актинних н резервниз официра. Био је п крло ве.тики број чла нова дипломатског кора међу којима оу примећенв францускн послалик г. Дар, нвуачкн зосланик г- Кеотер и румунски посланик г- Фнлодор, као и савететик бугарског посланства г. Георгвјев. Дал>е су примећени претсеаник Београдске општине г. Оавчнћ са потпретседником г. Огојалиновнћем. уггравиик града Београда г. Манојло Лазаревић, врховни инотекторн Поетседнипива Владе г. I Дуиић и Мплан Николић, помоћник Минисгра грађеввва г- Кнежевнћ, директор Попгтанаке штедпоннце г. Милорад Недељковнћ начелинпш Министарства грађевива г. г. Милоје Јовановић, Пауновпћ и Новажовић, виши чииовиици Министа.рстЂа унутрашљих дела међу којима г. г. Милорад Јовановић, Будимировпћ, виши чиновивтш Министарства иностранкх дела г. г. Јр. Војиолав Јовановић. Павле Каровпћ, Гераспмовић, шеф протокооа Илнја Новаковић, Ооколовић; начелник МинисгарстВа трговинв г. Зе<1ић; директор Дирекцпје пошта у Загребу г. Душан Милосављевић, вишп чпиовницп Министарства саобраћаја, као и лрупп миннстаротава, н великн број претставника иајвишиз државниз усганова, угледних инжељера н архитекта као и другиј прпјатеља и друтова покојнога Савковића.

1 овор г. Боже А/аксилговића

Кад је завршено опело Министар просвете г. Божа Максимовнћ одржао је овај говор: Ваше Величанство, Ваше Преосвештенство. Г осподо, Кад се пре двадесет година први пут појавио у јаеном животу као мпвд архитента, Стеван СавковиК је у ужем кругу другсдаа и пријаггела, по оном мерилу којим другоеи мере и које нииада не еара, веИ од првог тренутка заузео место међу првима, добијајуНи брзо видне почасти у својој политичкој странци и ускоро затим одборничко место у Општини београдокој. Али тај рад у полктици и партији, СавковиН је ипак за извесно време морао оставити прилично по страни, јар је због њега изгубио државну службу, и као отац породице био упуНеи на пркшвтну зараду. Затим су дошли ратови, у ксгјима је СавксвиК учествсеао од почетка до краја као резерени коњични официр. да се после демобилизације баци сеим сеојим прегалаштвом на послове који би збринули његову децу И његсву породицу, и омогуНили му да у пуном јеку поиово настави сво-

ЈУ омиљену политичку делатност. И кад је то време дошло он је свом снагом ушао опет у политичку акцију, и готово једним елементарним замахом избио у прве редове побеђујуКи и савлађујуКи и оне препреке које су сматране скоро непобедивим. Он је имао једну широку стручну и општу опрему, познавање страних језика и литературе, добру писменост и велииу бистрину. Уз то изванредну радљивост, усталаштво и вредноку, бсрбеност и енергију, скромност и неразметљивост, и са таквим особинама, усаершаваним и лренаљиваним у тешким животним перипетијама кроз које Је имао да прође цео наш појас, није ни чудо што је са успехом завршавао подухвате којих се лаКао. (Насггавак на потој страни)

Г. Кондилис предвиђа нов рат! Оолун, 14. јалуара. — Л Прогр«, солунсчси анформативни лнст, доносн следећу изјаву г. Конднлисв, шефа грчке народне рвпубликанскв странке: — Парламвнтарна већина у Грчкој, шјв стабнлна Она дапас припала г. Веннзвтосл-, којн јв сутра можв нпгубитн. Мн морадго одмврнтн теаошу олговорности. Што со тиче ползгпгко наоружања земље, она мв онеспокојава. То ееспокојство објаснићу пред парла•вешхш Знам да ће ми прпметнтн да нма међународних . падифистич*их веститупнја, које ће замвнити наоружањв. Ја нисам истога мишљења. Знам пгга св двгаава мвђу великим силама воје су узвло под рвоју протевпнју нове внституиије. Мн се валазимо уочн Навалие кон■фервндиЈв Свака држава жвли ла себи обезбеди преатаст на мору. Не вврујем да је мнр у свету тако сигуран како гв претставллју. Првма моме мишљењу, у року од дванаестак поднна може да избије јелаа рат међу народима Средозомног мора. Влала не внли ове евептуалности, н не пршпрвма земл>у у овом омислу.

Кардинал Гаспари се повлачи Рим« 15. јаиуара- — «Ђорнале д'Италија» наговеигпава скору предају дужности кардмна -Ћ Гасгарија кардиналу Пачелиу. кога је папа прилнк) у поаужу аулијенимју. Пос.те г. Пачелијеве аудијенције код папе, г. Гасшри упознао је г. Паче.тла са стварнма у току. Г. Пачел* наставиће политику Гаепарија и задржаће исте сараднике. (А А.)

Прошлогодипгњи извоз бугарског дувана Софнја, 15. Јануара. — Прошле голшв нзвеало се у Немачку 7 мнлиона кнлсграма дувала нз Бугарске (А. А.)

Још један убвца ослобођен у Софнји Софија, 14. јануара. — Јучв јв пуитен у слободу Георги Ђевђелијски, који јв убио 1. о. м. Спаса Сзрајсиога у својој кафаии. Државни тужнлац је произшао да је Ђввђелијски пуцао у иужној одбрани и да, првма томе, ннје крив за убиство. Ово својо мишљење јв засновао још иа чнњеиици што му се сам Ђевђвлијсии јавио на десетаи дана прв убиства, саопштавајуђи му да му Крстан поп Тодоров и Трајче Мориховче, позна. ти протогвровисти, прете смрђу. У томе је државни тужилац видео доназа, да јв нападач Спас Сарајски, ноји припада групи протогеровиста. Као у С8има досадањим случа ееима, тако је и овога пута бугарска власт оставила македонствујушчима слободне руие за међусобиа убиства, До сада су убицв ретко хватаии. Сада еу власти почелв да их ослобађају зато што су убнства вршили у »нужној одбраии-, доносвки танве заклучив још прв ио што је истрага привадена своме кра у. С,

Сер Едвард Греј протиђ Лојда Џорџа

Ландон, 15. јануара. — Дагнас је претседник главног одбора лнбералне отралке г. Едуард Грој одржао говор у коме св дотакао несугласЈшв које још и данас достојоозмеђу чланова главног одбора н првака либвралне странке г. Лсгјда Џорпа.

Изложба жена-сликара у Софији Софија, 15. јануара — У Новом художественом салону отворена је годишња наложба жвна слдка-рмн.

Лорц Греј Главна сабор либералне странке, рвкао је г. Греј, основан је од стране народа који >е имао велико повврење у г. Асквита, али је осећао да не може иматн то исго поввроње и у г. Лојда Џороа. Тако исто либерални бнр^чи бнли су потпуно овесни незавилног н нвмагућвг положаја у којн је бнла доведена либврална

странка од етране своје управе, попгго*Су п>ене финанснје зависиле од лнчлог фонда г. Лоода Џорца, а не од партијског фовда. Г. Лојд Џорџ п његове присталице прегстав.гали с\ лнОрралиу странку као једну пелину у којој влада потпуна сагласвост, н зато је г. Лојд Џорџ после избора опггро вритикован што за време нзбора ипје обавестио бирачв о ствариим несугласппама когје ,су и тала постојале у лн»ералној странни. Затпм је г. Е^дуард Грвј изјавно слвдвће: <У поглеау партијског вођ'•теа г. Лојда Џорџа наше мишл>ење остало је нсто онако као пгго је раннје било. Исто мнтл>ен»е залржалн емо и у поглоду партијскнх фанансија. .Ахо управа либералне стравке будв бнла у стању да на будућим нзборима изјави да је партцјскп •Јкгад нвзавасан од личвог фонда г. Лоода Џорџа, оша би та управа наншла на врло јаку потцору либорализма у звмљи. Алн ипак и у том случају остало би отаореио питање вођствк страшсе, то јест питање поворења у вођство либврала. сИз тих разлога, наставно Јв г. Гред, ми морамо да одржнмо јвдну потпуно одвојвиу организапнју у стралип, н ако на будућкм нзборима стање у нашој странии буде бнло као пгго )е данас, онда ћемо моратн да се боримо не под њрним садашњим вођством, већ као једна засебна органиаацнја са својим сопственпм фондам. (А.А.)

САВЕТ ДРУШТВА НАРОЦА Два наша предлога Женева, 15. јаиуара. — На данашњој седници Савета друштва народа усвојен је без инаквих примедаба предлог нашег претставника који ое тиче Петроградсие телеграфсие ионвенције по питању факсимила телеграма експедованих прилииом ириумчарских операција. Према томе, Савет ђе одредити један правни комитет иоји Не решити које тачке .ове конвенције треба да ое доведу у снлад са опијумсиом ионвенцијом којој је цил> да се угу ши незаконита трговина опијумом Оезј извештај потпомогао је британ ски претоеднин г. Далтон, заступ ник г. Хендерсона, ко)и је синоН на пустио Женеву. Други извештај нашег претотавнина о оаветодавној опијумској иомисији танође је примљен. У овом извештају предлвже се да се пита* ње поевНања броја чланова комитета одложи дсн се не принупи доволио податана. Овај предлог потпомогиут је био од стране Италија и Канаде. Исто твко усвојен је без иримедаба и извештај полског претставникл о европској конференцији за пре-

нос новина која ]е одржана у < вембру 1929. године. Тим извештајем Савет позива саветодавну и тех ничку комисију за саобраНај и транзит да се обавештава о постигнутим резултатима и да Савету о томе поднесе извештај. (А. А.)

ДРУГА ХАШКА КОИФЕРЕНЦША Измене закона о међународној банци Хаг, 16. јаиуара. — Данас пре подне састале су се делегације 6 великих сила. Г. Курциус дао је изјаву којом је обеНао сарадњу Рајхсбанне у МеНународној репарационој банци и додао је да Не немачиа делегација поднети тенст својих предлога. Г. Шврон и г. Тардје подвукли су да је нелосредна сарадња Рајхсбанне неопходно гтотребна, еко се жели да се Јангсв плаи изерши у потгтуности. Пооле тога г. Курциус поднео је нацрт измене занона о Међународној банци, коЈн Не бити придодат преобитном закону. У нецрту стоји да Не Рајхсбанна имати да упише у капитал МеНународне бание ону суму која је одређена за Немачку и да Не претседннн Рајхобанке уНи у управни одбор банчин.

Фрашцуска и Шелика БрмлтаниЈа према Лондонској конференцпји

Француока влада. гтркчивши гк>зив на лоадонску навалну конференцију, одговормла је британској 20- децеикЈра. Озазивајући се позиву. француска је влада нзјшјн за потреОно да оаначи <воје г.тедиште на карактер и залаћу Лондонже Конфереиије како Је она схвата. Фргаицуска влада истакла је да ое о питању ограннчења поморосога наоружања не маже расправ -Ђати посе<5но, јер је оно у тесној вези са сухоземннч и ваздушним наоружак«« за чије Је дефннитовно решење јаднно надлежка Припремш Комисија за разоружшк Лиге Нарола у Женеви. Због тога фрашуоса авда счатра предложену поморску конференцију у Лонлону само као прилремну која треба да угарли пркн1иле и метоа ка»<о да се спроведе опште разор>-жа»ке, за које је једино надлежно Друштво Народа. Према томе, француско гледиште оспорава предложеној лондонској конференцнји способност дефинитивног решавања. Француска је влала у овом меморандуму набации и питање формираља т. з. Медитеранскога Пакта који би, по утледу на четворни споразу« заинтересованих сила у Пацнфнку. загарантовао сигурност заинтересованим отлама у Оредовечном Мору и упућтао их да своје слорове речгавзју мирним путем. Када ]е об]ав.^ено текст француског меморанду-ма, сетска шта-мпа зразнла је бојазан да рад на Лочдонској Конњеренгш)и неНе бити лак. Ову бојазан увећавала је још и та околност што се Француска и Италија никако кису могли сложити у питан,у флотаога паритета. Одговор британске владе аа францускн меморандум. објављен 13 јануара, покалује јасно да је оправдана била бојаван јавнога маења да са рдом у Лондону неће и±ш дко. И ако састављена ванредно фшо н онрезно, нота брнганске владе ипак доста јасно не нрнхвата нн.једну од главннх теаа францускнх Док францускв ивморандум главну тежнну'полаже на Пакх Друшгва Народа. брнтанска влада већу тежину нола. жв на т. з. Кезоков Пакт. Она јадшо, као концесију ској, допуппа да та два пакпа допуаују једаи друтн Че 1«о Јоситеп1$ тау а1зо ће уегаг<1е<1а5 сотр!етеп1агу опе о( апоШег), јор Пак-г Друпггва Народа у погледу.мера за осигураље ошитег мира ннје довољно разрађен! Брнтшска влада слаже се у начелу са француском да су пнтаља разоружања на мору, суху п ваздуху у тесној везн једна с другим, али шак држи да ће бити од корисги ако се покуша ралправљати о сваком од њих посебно. Лоадон, 14. >-шуа.ра. — Чланови свих делегација на помсрској конфоренцији састаНе се преи пут у згради претседнииа владе 20. о. м., ради дискусије о споразумима који се односе на рад конференције. Конференцију Не званично отвори ти 21. о. м. у 11 часова пре подне крел> у величанственој крал»евској галерији Горњег Дома. Седница отварања конференције трајаНе по свој прилици 2 часа. Сви говори биНе пренвтн путем радиа. (А.А.) ЈАПАНСКА ШТАМПА 0 БРИТАНСКОМ ПОЗИВУ Лондон, 15. јануара. — Јављају из Токија да се у тамошњим политичким круговима садржина позива, који је Велина Британија упутила Јапану за Лондснску поморсну ионференцију, тумачи као намера да се помоНу претходних разговора склопе претходни споразуми пре него што почне рад Лондонска конференција Зато је сада иаступило разочарење пошто су англо-јапаноки разговори били само једна измена гледишта. Овакво гледиште заступа јапанска штампа, а постоје разлози за мишлење да је цггамла тумач и звамич-

Док франдуска влада лрвтпоставља ла се к<од ограничвња поморокога наоружан>а узме као бава глобарна тонажа, брнтанска влада инотистира да се код рааправе о опраннчењу има У виду < • иктна лпмитааија тнпова убојних бродова, шихова тонажа, њихово наоружање. њихова употреба и т. д. Британока влада-не слаже се даље са француском у погледу карактера и здаће лондонске конференције. Она сматра. и ако то не каже изреком, да лонлонска конференција треба да решава мериторно, јер ће на тај натан олакшати рад припремне конференциеј за разоружање и тим убрзати савив опште Конферентшјв за раворужањ*. У погледу францускога предлога о е вентуалном склапаљу Медитералскога Пактз. боитанска влада истиче да опоразум у Падивику, склопљен у ВапЈгингтону, нема ону далекосежносгв коју му даје француска влада. Опорвзум у пацивику, иогнчв британска нота, предвнђа само сазив Конференције за регулисање сшорова у случају неке агреснвне акције. (Како су, пак, насгавља британска нота, средоземне силе све чланпце Дпушгва Народа. могућногт је туЈ да, у случају потребе, затгатереноване силе потраже опоразр* у крилу ДрЈ-штва Народа По мишљењу брнтанске владе Друппђо Народа даје у таквим случајевима довољно ситурностн, ачп је ршак за то британска Блада вољна да о томе измења мисли са заинтересованим силама. Одгооор бршгакске в.таде оорезан је нарочито стога што је њој ста-то да створи што повојбнију оггуадију у очи састанка навалне конференцнје. И ако је в-ђди гМакдоналда много стало. пог.тавнто из разлога >-н>трашње пол*тике, да Лондонска Конференција заблежи бкло какав успех, она, ииак за то, није могла гтрЈгхватити ни једну од гланних теза француске владе. Нерашчишћена шггања са Јапаном. фрамхуско-Јггалијански слор о фтотном паритету, проблем ограшгчења сумарена у коме се велике скле не слажу, све су то питања која ће. уз нестагање француског и енглескога схватања, отежати рад навалне конференчије, па можда и учижп* и потпуно безуслешном. У интересу је општега сређквања и мира да Лондонска Конференција сврши са бољим резултатом него она у Ваипшгтону 1922. Задаће су велике и крупне, али интереси човечанства траже да се посебни интереси жртвују, у корист општих. Д-р ЈОВ. РАЦОНИЋ ног мишљења, иако јапански званич ни кругови понушавају да смање значај оваквог држзња јапансие штампе. (АЈ\.)

Акција за поновно уједи н,ење бугарских либерала Софија, 15. јзнуара. — Већ прн саиои скорашњем ујвднњвшу дввју национално-ллбвраданх фракдпја, бндело св да то уједнњењв нвће бпти дугог века. У последње врвие размнрние су постојале свв већв н обв фракцн!в су се поново разделдле. Сада се иеђутом поЈавл»ује н трећа, засебна група коју водн др. Хрнсто Радославов, син пок. Радославова. Он је састамо једну декларацнју у којој се говори о потребн контпнутлета старе лнбералне странке (тако зване радоотвовнстЈпке), на базп програма од 1&90 годнне. Ову декларапрју потпнсао јв до сада, од бпвшнх ипннстара п по. знатих вођа, Тончев којн је бно амне* стнран у псто време кад н Радославов. Мисли се да др. Хрнсто Радославов жели да овом декларацнјом да могућиоста за ново уједпњење, алп се сматра ла ће се две фракцпје које веН" постојв протнвнтн његовпм намерама н да ће га спречаватн у тој његово* акднјн. (А. А.)