Време, 24. 01. 1931., стр. 8

Сд13

о.убота, 24. ЈанЈвра^т^

Професконализам у Француској! 10 клубова, међу којима Сет, Монпеље и марсељскн Олимпнк улазе у професионалну лнгу. — Мишљење француске штампе

»Време» је педавио цбјаввло оп. ГОЈ ?ран члапак о пршикама у фралцуоком ф\тбалл* н нсгакло да су се у тражењу ретпења о тазласку из чморалне мризе« о>-зсоСк!.ав:и1е трн струје; једпа, ко-Ја је захтевала идржавање ннтепралног аматернзма; друга. која се отеорено шјалш*азала 3а увођење ттрофеоионаллзма најзсд, трећа која је хтела да пз\шри та два о>иротна гладшпта и да ст-зорн »<?гат>-т плаћеааг илра.ч 1»_ 0 овом ггитању је имао да заузме дефиинтнван став »Консеј надазкал> (чдмупиггпна претст&внака лн]-а н оавеза), који с« одрлаао 18 »вог месеш. у Пармзу. Пооле дуте борбе, веЈ«ша се изјаснила за плаћено логггање. (Хдређена је нарочнта колпквча, којој је отазљено у дужност да установи статут професноналног пграча и да донесе утредбу за профссионална друпггва. У<вођењем профеоионашзма у Фрашуској не дира се, као што се то оагЈрепшо адасли^ у ^материзам, поа чбјјом ће се заставом окуггити највећн број клубова. Шта више, веруде се да проФесионалцгзам неће бдгги у отању да прикупи ни петваесттак влубова од неколако хнљала, колико их вма у Ф.ранцуокој. Увођење професионализма на^ншло је, »наче. на расшпогге комептаре у француокој штомјпи. Једш 'јдушевљено поадрављају његово установљење. друтпн, опет не кркју свој пеоамнзам. Е)во како нзгледају та мишљења ф(ранцуоке јавности; »Фигаро»: Нвјвећн поборнвк аматеризма, г. Франц Ришел, сав очајан, пнше: — »Устаоовљењем професпонала-. з.ма, аднсли се појачати н протнсттитн аматеЈрнзам- Овде се^ такође, грепга. У овама опортовнма, где влада профеоионализам, аматери. зал! је бао опггећен и у броју н у квалнтету. Бицнклнзам и бокс доју нам доказа у Франдуокој. Они, који су хтели и сшрем1н.-ш опо што је јуче решено уб(рзо ће важалнтш пгго су донелп такву одлуку која од опорта 1шга »опек. та«л». Остаје, ипак, једннги слас. Кад ггроф еоион ализа м буде добио озој огатут, поппуно га оставнти самом себи да се организује. уцравља, контролише.> Г. Рише!л, даисле, не желн да тгрофегионвлни футбал води аматерош савез.

*Л Тзн» (Време); Г. Пат Русо, сушротно г. Рагшелу, оматра да је увођење профеононализма добра огвар. Он каже; — »Решење фрапцуоког футбалског савеза ова^како иопољава јаону жељу да се л]Јекине са стафим заблудама. Оно показује да »чумњнвн амаггернзам«, пгката дво.тииностн. тЈ)ебв да престаше и да настане ера здравог лоптачког с.порга Само отварена решења могу датн истиноку моралну снагу свима опортнстима. амвтернма и про«1'еоионалгрнма, под условам да пришгипн искреностн и лојалностш буду на бази опортзког законодааства>. »Л' Еко де Спор» : Чувени парноки критина/р г. Морнс Пеферкорн страхује од новнне. — »Гласало се, дадсле, за огва(рање професионалаиа. Али, да ли се огскреио гласало? И да се већ-лна делегата није надала, гласаоући за нову каЈгегорију итрача, да ће сзе то бити нештивна ава^з^ра? Квгаве ће се мере предузета да се саччтва аматериоам? Нијје у питању опасти начела његова него аматер. ске клубове*. Г. Пеферкорн зкључује: — »Пре но што се остваЈри пр -Јфесдовализам, шгтав ннз тепткоћа ће имати да се савладају». »Журнал»: мисли на опасавање аматернзога н пнше; »Алн конпрес је исто та«о шредвидео мере за заштиту а-матернзма. Комисија ће уокоро стптпити на посао. Она ће моратн да ради пуиом оаром а«о мислн да нова оргаанзашеја буде опроведена ндуће сезоне*. Л' Еко д (1ари : Пвсац је опггар: — »После дуте дисжуоије, конпрес је репшо да проучи питање ггрофесионалвзма. ТЉм је примгио на себе 0Т1.ОМИУ ошмворност». Л' Ами ди Пепл: такође, није задоволли — »Упфавл>али фрашгусжог ф>тбала прпшлн су погнуткх плава н јокоро св одушевљењем, може се рећи, новом правцу. Да не заноале дошгије што су се укрцалн на праву галију?.„ Што се нас тиче, ми много страхујемо^. П Евр,- не доноса своје мишљење, али истиче ввжност решања: — »Одлутка веома значзона/ која ће дати нови изтлед оппггој ариеп. тацстји фратагуоког футбалв®. Л' Ордр; између осталог каже: — »Ово решење ће само озванл-

читн јеоно стање, које већ ду-гн ннз |Год-ина трајез. »Етраксижан^; Олари иитернаци. оналац, Габриел Ано, је велиии пеопмнста: — »У ствшри, мн нимало нисмо напредовалн. На нотој смо тачки >кво н рамије. Члне се наоорн да се створн један рам. алн се не зна на тсојн нашт да умепне слика»... Пари-Созр; се чуди брз-ини којом (је адлука донета: — »Ово решење конгресв је мало гизненадлло. Није се претпостављало да су делегатн обласннз лнпа сазрели за овало врушио решење. Како оу. давае ш моши до топа да дођу? Од>тпевљењем ннкако, јегр оу дооко|ра били ватрени противпипЈН професионалнзма. Алн идеце путују по свету и уопевају да се ваметну фе. номеном икфжтградаје, често необјапгњивим.* Соар : је одушевљен и кличе браво футбалоком савезу; — »Фрашт>'скш с-авез је адржао овој конпрес Конпрес је адбапио продект хплаћепог ппрача» и реотио да проучи арганнзвкгоју профеоиоиалиама. По једнодушном \шшл>ењу кггатус кво», драг г. Ришелу, је осуђен.» »Л' Отот); одакле н преносимо ове таввсде, заогуш. идеју профеоиопалнзада. Из свих овги1х краткик •излвшња види се да франиуока јавносг није много одушевљена увођењем профеонанализма. Шта ће француски опорт од тога добити. показеће нам најскориоа буду&ност." Према досадашњим подацимз професионалну пигу ће Сачињавати ови нлубови: У ПАРИЗУ Клеб Фрзнсе и Расинг, НА СЕВЕРУ Олемпии из Лнл а , Екселзиор из Рубеа, НА ИСТОКУ Ф. к, Сошо и Ф. и. Милуз, НА ЈУГОИСТОКУ Сет, Монпеље. Олемпздс (Ма«рсељ\ Ним в Напа. 65.000 ГЛЕДАЛАЦА било Је на мкђународној ршгби ЈтакмилЈп Енплесжа—Вело, којв је одр&каиа у Твикенхему.

Нокс

ИТАЛИЈАНСКИ БОКСЕРИ У БЕОГРАДУ 1. фебруара, спортска публика ће имати прилике да види по први пут на рингу у Београду и два нталијанска боксера. Да би гледаоцима пружила могућности да виде леп спорт, да уживају у узбудљивој борби дораслих и технички дотераних такмаца, управа Боксерског атлетског клуба ангажовала је за један меч у Београду, против Борчанина и Топаловића два изврсна италијанска амагера, Емила Поли-а, првака италијанских универзитета у категорији перо, и Бруна Молинарија^ првака Јулијске Крајнне у категорији мува.

Ситне вести

Емилио Поли За похвалу гостију не треба сувише трошитн речи. Доста је да се напомене да бокс у суседној земљи спада у један од најразвијенијих спортова и да Италија у овој спортској дисциплини држи неколико лрвенстава света. Молинари у своме крају нема достојног противника. Досадашње супарника свладао је лако и убедљиво. Поли је, после освојеног првенства на утакмицама академских клубова, имао укупно 16 мечева Од тога је 12 борби решио у своју корист, трн завршио с нерешеним исходом, док је једну изгубно на поене. Из тога излази да се ни даровитом Борчанину^ крај све његове срчаности, спретности и довитљивости, ни Топаловићу, који је сада у одличној форми, не отварају ружичасти изгледи пред сусрет с реномираним странцима. Па ипак, ако наши дечаци буду принуђени на предају, више је но сигурно да ће свој пораз поштено искупити. '*• Меч се приређује у дворани «Клериуа> на Теразијама.

СПАРТА—БОЧКАЈ илрају оутра у Пра.гу нријателусжу утакмицу. ЏЕФ ДИКСОН, познатн боксерсш 'менаџер, организово&е меч Николни (чехословачки шамиион)—Алф ^Берн Меч ће се одржати на Велодром стадиоиу у Паризу 14 жги «8 фефуара. СЛАВИЈА—ВИКТОРИЈА ЖИШ. •КОВ пграју супро прпјателуску утаљмицу. ПАРИСКА ТЕНИС ЕКИПА победила је евдииу Берлина са 11;2_ на попривеном нпра-.тишту у Берлину. БЕЧКИ АТЛЕТИК КЛУБ, шгра с>тра у Братислави дријвтељому утак-иацу против С. к. Братислагее. »МИЛУЗ., одличнн француски клуб у шеснаестннаада за француоки куп елилшнисан је ад непознатоа- тима С. к. Сервен, твк у продужетку игре оа резухтгатом 1;0. Резултат, који нису очекнвали нн највећи оптимисте Сервена. СТАД ФРАНСЕ налази се на че. лу табеле па^риоког првенства са 25 бодова. За њим долазн Раошгг, са 2з бода МЕЂУНАРОДНА утанмица Белпија—Енглеска, одржаће се 16 маоа у Брислу. МАЂАРСКИ министар просвете, праф КлебелЈсберг. донео је решење, д«. се десеторнцн најбољнх сло^угаша Мађарсже којш добро налредују |У студијама, одради годишња стипецднја од Н4о пенгв (ако Н.ооо дина/ра). ДОСАДАЊИ опарт клуб Душан Силни обввепггава ове братске клубове да је даиатњим даном проме. нло овоје има у Спорт клуб Истрз. ИЗ С. К »СОКО» Извештавају се итгра-чн првог тима, резерте л подмлатка. да ће се у недељу одржетн тренинг на ипраллпггу Јупсглавије у 2 часа по подне. Играчи резерве п подмлатаа да узму стваЈри из Коомајске ушше. Управа ИЗ Б. С. К. »ГВОЖЂАРв За СЈтрашњу утаЈКмицу најдаље до 1-2 часова да буду на ипралишту Б. с. к-а; Маришгћ, Пелцер, Маиснмовић Јованоннћ 1. н 2. т Милинковић, Јелнсавчнћ, В\-чковић. Мнливојевић. Миловановић, Маркоиић. Калишгћ н Недељковић и Јаковљевић. Функционери; Зарик, Петровић^ Маржовић Милорадовић и Станимировић. — Управз.

ЈУГОСЛАВИЈА У НСВОМ САДУ Црвеии играју сутра прзтив Радкичког Радничком из Новог СаДа поцјло је за руком да пружи нсвосадсккм спорткСтима једно, заиста, ретно спортско уживање позивзјуКи за сутра, ка пр«*јатељСио огледање, ту ? м млзцих црвених звезда За обо гостсвање ЈугоСлавије влада у Новом Саду огромно интергссвање, јер је тим црвених одувен умео, својсм с;а>ном игром да иза. зозе одушевљетее код новосадских соортиста Овог пута радознзлсст 1је далеко већа поигто Новоса^ни јодавно нису нмзли соеће да виде на 'делу црвене, нарсчито не данзшњу чету Југославије, иоја је у овоме склопу постигла читав низ на;див. нијкх успеха. Југославија одлззи, без СпзСојевића и МладенсвхјтЗ, у следеНем састзву: Спасић Димитријеенћ, А. Ке. сиН, Валок, Ђукансвић, Ђокић, Б, НиколиН Детлингер, С. МилошевиН, СекулиЦ, ЗечевиН. Раднички се, са своје страие, спре. ма да пружи леп отпор црвенима. Његов тим се налази у одличној фсрми што само појацава драж сусрета ПРОЛЕТЊЕ ПРВЕНСТШ) НОВОСАД« СКОГ НОГОМЕТНОГ ПОТСАВЕЗА Нови Сад, 23 јаиуара. — Нов.>-Јадски ногомегни потсввез оада је утврдиз дефннитивно програм пгк>лстњег гтовенства Н. н. п-а. По том пропрому пролетње првенство по<зиње 22 фе(лруара а занршаиа се 10 маЈа. Утоклгнца ће се ипрати овлм рсдом. 22 фебруара у Новом Саду: Н. 4, к.—-Мачиа; у Румга: Спарта—-Гра« ђанскн (Ор. Мнтрозиш). 1 мгрт а .- у Новом Саду : Н. а. к.Војвсаннв; у Шапцу; Мачва—Спарта (Ру мв); 8 мзрта у Новом Саду; Макаби—< Грађаиски; 15 марта у Новом Оа<ду: Радннчкл~Мачва; у Ср. Мнтравилгн: Лра* ђапози—Војводина; 22 мгрта: Грађански—Мачва у Срем. МнтровишЈ; у Новом Сед>'; Н&к—^Опарта; 29 мзртз; Мачва—Војвсдииа у Но« вом Саду; 19 агфила у Новом Саду; Радни.птки—Грађаноки; у Р^ г .чга: ОпартаВојводзина; 26 априла: Рвдшпкн—Опарта у Н. Свду; 3 маја : Војводина—Раднички уј Новом Саду; [ 10 маја,- Раднички—Н. а. к. у Но« вом Свду.

Клустровака прича „Времена" Прстен

Енглез, бледи човек и ја потражили смо склоништа у једној колиби предосећајући да се на планини спрема бура. Пошто смо попили чај, остали смо за столом при светлости свећа да разговарамо и пушимо. Управо, пушили смо само Енглез и ја. Бледи човек није волео дуваи. Опружио је своје одвратне прсте на ивицу стола и као у неком заносу гледао у свој старински прстен са печатом, који је носио на десној руци. Суморни разговор који смо започели Енглез и ја, већ је био на путу да усахне кад је одједном бледи човек, као да се тргнуо из сна, почео да говори: — Шта мислите о сновима? рекао је. — Ништа, одговорио сам ја, а Енглез је само слегнуо раменима. Очевидно смо обојица имали неку инстинктивну одвратност према бледом човеку који је са својим воштаним лицем и туристичким оделом које је висило на њему, ни најмање није личио на неког планинца. — Господо моја, наставио је! бледи човек кад је видео да ми ни најмање нисмо расположени да наставимо разговор, ви сте за мене страни људи, али ипак не могу да одолим а да вас не упознам са једним фантастичним и страшним мо}им доживљајем. Тај терет не могу више сам да носим. Пошто се хистерично загрцнуо, наслонио је главу наруку. Ми смо и даље ћутали, аон нам је испричао своју чудну иеторију. — Кад сам први пут сањао тај страшни сан било ми једесет годинз. Тада сам видео себе слмог, као о."рзслог човека,

како мучно крчим себи пут кроз један пусти глечерски предео. Правио сам пијуком удубљења у леду како бих могао стати ногом и при томе сам видео на својој руци један прстен са печатом. Одједном сам се оклизнуо, котрљао се неко.тико тренутака а затим пао у једну провалију. Последње што су моје очи на овом свету виделе ,то је био тај прстен на руци која се опружила тражећи да се за нешто ухвати, затим је наступила тама и пробудио сам се из сна. »Сан је био у толико више запрепашћујући што сам одрастао у равној Украјини и никад нисам видео ни каквумалу планину, а камо ли глечер. «Тај сан је имао огромног утицаја на моју детињу машту и после две године поновио се тачно истим редом. Од тада сам исто то често сањао у нередовним размацима. Понекад сам месецима био поштеђен и почињао да га заборављам, а после ме је по неколико ноћи узастопце опет мучио. Он је затровао моје детињство, начинио од мене човека који се боји л»уди. Што сам бивао старији ствар је постајала све страшнија, све док пре две године нисам почео сваке ноћи да преживљујем ту страхоту. И увек сам виђао на својој руци тај прстен пре него што би утонуо у вечиту таму. «Подергао сам се свима могућзлм нерпзним лочезшма, конејуд товзо сам чшга/в низ психијатра, а.ца Је све било узалуд. Т^да сам почео Да се кнтересујем за плаижски жзгвот. И даљ* сам /глтео као учптсљ у мом родном м'сту и ниса-м имао п,рилиз:е да се са пл&ггином стварно јтпознам. Али слм мало по ма»ло на-

Лавио «гитаву биолнотвк.у о пењаљу на велкке плашше и то сам са највећЈИм задовол»ством читао. Тако сам јатном случајно наишао на »њлгу «Иогарија Мон Блана» од Огефена де Арва, ко ји у једном делу говори о томе како гл^чери често овојс жртве тек после неколико деденија одају. Ту ое наводи случаЈ Руса др. Хамела, који је Оа два Еиглеза и сеиам путовођа иредтоео да се атопие на Мон Блаи.

Међуткм, на њих је наишао усов и захватио пет пуговођа. Д војидј - су могли спахти ади су оста«ла тројица па,ла у провалиЈУ. После четрдеоет и јешне године, нађечги су њихови ом)ртни остатци. Били су у леду сааршоно очувагаи. Тај изв штај ме је ја^ко узбу. дио. Био сам као у некој грозници. Данима, недељама, Г>ио сам очајан. Нлсам више могао да нздржим, морао оам л ја ла отођом у плаиитне. Тражшо сам отсуогво за лочење и кренуо овамо у плалгине. Неколико дана иш1о оам бесциљно тамо амо по виоовогма као да ме шка таја.нствена свгла вотила, док данао иисам доопео на глечер, и — то је било ограпшго, стг»ашио!» Ућутао је за треиутак и покрио <уш рукама. Морам иризна ти да ме је тај човек сада јако интересовао, а и Б1гглез га јс гле дао ридознало очекујућл настава,к његовог излагања. Лула му со била угасила и он то иије ијг приметио.

I После неколико минута, бле1ди човек се опет прибрао и ј наставио: — Данас сам хтео да кренем : на врх, неизвежбан, неискусан као сваки становник равнице, управо нисам хтео него сам морао, моја судбина ме гонила. Као какав месечар, кренуо сам слабо опремљен, без вођа. Кад сам после мучног пута стигао на место где почиње лед, сео сам да се мало одморим. Док сам седео, гледајући тужно у глечерску пустињу, видео сам одједном како из леда вири једна човечја рука као да се пружа да дограби мало светлости, и одмах сам на њој приметио један златан прстен са печатом... Као хипнотизиран пришао сам тој руци. Била је хладна али покретна и мека. Скинуо сам прстен са ње и ставио га на своју десну руку. Сасвим ван себе, седео сам и гледао тај прстен. И одједном распознао сам око себе предео из мога сна и протумачио тај страшни сан који ме је гонио целог мог живота. Мртвац који ми је ту из леда пружао руку — то сам био ја сам — ја, ја, који сам некад у неком ранијем животу бедно ту пропао. Прстен је припадао мени, то је био мој некадашњи прстен а овај глечер је био мој некадашњи гроб... Ево, ево, ово је тај прстен, ха, ха, ха!« Бледи човек је завршио своју повест са страшним смехом. ја сам устао и попио један гутљај вискиа. Било ми је зло. И Енглеза је била напустила његова урођена хладнокрвност. Он је одједном устао и почео д^ хода по колиби. — Човече ,обратио се затзм бледом човеку, ја морам ла имам ваш прст и! Тражпте шта хоћете, ал1и ја га морам имапги. Са у^уђен^м је извадио свој буђелао — Шта? Хоћете да имате тај •ирсте.н? рекао је бледи човек омгјући ое блесаво Бво вам га, меии не треба. Дајте мш за њога шта хоћете, •

Ставио је ироген на ого и узсо велику башкноту коју му је Ештлез ирЈткио. Затим је пришао сламаЈкици и оиружио с на њу. После кратког времена кн. дали смо по његовом дисању да опава. Енглез и ја седели омо још дуто за сгголом. Ја сам му знацкма иоказагвао да мичхтим да је бледи човек луд, али је он од махивао главом и посматрао радосно ироген зсао човек који збнра р тке ствари. Кад охго сутрадан устали видели смо да )е б.ледн човек отишао још ире зоре. Оасвим случајно сам ое неДсљу дана доциије нашао у једном пгвдјцароком плаиина^рском хотелу. Мсс^чина је била изван

редна и ире оиавања хтео сам још мало да се шропгета^м. У једном углу салело је једио мало друпггво из тије се орединс чуо један глас коЈи мш ое одмах училпно познат. Лагаио сам пршшао и на моје велшко изненађење вшео бледог човека из колибе који је баш тада говорио гарисутшм!: >Ово је мој етр. сгпн, мој; а овај глечер, то јо мој гроб». Сви су га слушали без даха. Овај пут је једна Американка купила гарантовано правн, неоспоран прстен једног духа скинутог са мртве руке на глечеру. Дивио сам се величини људске маште. Џ. М. БАРТ

Р а д и о

ШТА ТРЕБА СЛУШАТИ ДАНАС Београд (431 м.) 11.25 Сезонокн шлагерн (плоче) Пева М. Мијатовнћ (ллоче). 12.36 Радно-оркестар, 16 Жеље натих слута-чвца (нл«>че) 17 Радио-оркестар. I« Музнка за игру (плоче) 19.20 Рнтам н раД (гередавањо г_ др. Е. Фелбера). 19^0 Увод у пренос опере. 20 ГЈренос опере нз Нлродног позорн.пта. Затим; Музи. ка за нгру (плоче) НЕДЕЉА, 25. ЈАНУАР Београд (431 м.) 6.1«5 Пренос лит^рглјв из Оремскш Карловвца. 11 Прелава'н>е нз пол>опрпвреде. и.зо Шекгппрова дела у музппн (плоче). 1-2.90 Ра.шо-оркестар. 16 Народна музпка (плоче). 17 Шта м.оже да се внди на кожи једног новорођекчета (прбдавање Н)е д-р Ј. Лајевић). 17.30 .Југословеноке песме (иева г. Д. Љђбншић). 18.1*5 Пренос с Народлог универснтета: Сарајевски атсптат — последице рата за Аустро-угароку (предавање г. Ј. Јоваповпћа). 19.30 Концерт Београдс-ког квартета 20.30 Пренос из Сремскнх Карловаца: Концерт хора Српске православпе богословијв „Ов. Саве" (у салн биоскопа „Шаранбвић"). 21.50 Вокалии концерт (г. Д. ПетровиК члаа Опере). Ззгреб (Зо7 м.) 11.30 и 12.05 Концерт. 12 Звона. 17 Камвр-^зичкн к-знаерт. 20.30 н 22 Оперетско вече. Љубл>ана (5в® м.) 9.30 Ирквена чузика. 11 Концерт. 15.30 Концерт аевачког друштва. 20 Шлагери. 21 Радио-оркестар. Беч 1616-3 м.) 10Л0 ОЈИуље. 11. оа

Оимфон. оркестар. 13.05 "Плоче. 16.0« Оркестар. 17.30 Квартет. 19.40 ,,Бал прал>а". 22.30 Оркестар. Лајпциг (0593 м.) 7 К-Унцерт. 8Л0 0рпул>е. 14.30 Камер<на \гтзнка. 17.16 Аида" (4. чнн). 18.35 Пнтра. 20 Концерт. 22.20 Игре. Мор. Огтрава (263 м.) 22.20 Лака мрвика. Квнитсберг (276Ј М.) 1в.1о Хармоонум н клавнр. 16.30 Музнка. Бреспгвз (325 м.) 16 н 17.16 Концерт. 19.15 Оркестар. 32 зо Итре. Штрзсбург (345.2 М.) 21.30 ЕХТЗДСКО вече. Штутгарт (360.1 м.) 7 Концерт (иа ламО}'рга). 20.30 Музика. 21 јо Нвмач1 кп мајсторн. I Тупуза Оад.1 м.) 14 и 20.4Л КоВпврт. 19 .20 Он !Мф. оркестар. 21.30 Оркестар. о.зо Из опер^та, Букурешт (391.2 М.1/Ц, н пјо От.кестар. 20 Кабарв^ко вече. Берлин (4,19 м.) 7.30 Концерт. 12.20 н 14.30 Концерт. 16.30 Музнка. 20 Кон^рт" 1 ' 2 " 0ВИф - 21 Праг (456.2 м.) 8 ГСонцерт. 9.зо Духовна м>-зн!са 19.35 Саксофон. 20 Кснцерт Чеигкв филхармонн«е •">'*«»»* 2, ц Минхен (мз 1а40 в М10 Кот . ,ЛГ"« ШТа (тем ' 5 "•> М От^остар. Л „, 1 '!Ј СК Д оссмо - '7.10 Л«КА етзаКовчврт. Затом: Цнга^см Варшава 1411.7 м.) голп ж 11.20 Концерт. 22.1$ Оиерске арпјо.