Време, 27. 01. 1936., стр. 10
СТР.АНА 10
Поиедељак, 27 Јануар !93в
ОЛСВЕГА ПОЛАЛО СЕАКОГ ПОЛ АЛО Полсво је стекЈа виј јеана сгара жена из Торонтг. која се грдно уплашила приликом једног зечл>отреса. Нгрвни потрес је том приликом био тако снажан да је она пгогледала, иако је двадесет годинл б»иа сасвим слепа. Јеаннствена збирка у свету је без сумње збнрка железничких редова вожљи ен1 леског свештеника Харта из Њу Маркета. који је сахупио све редове вожље енглеских железнииа од 1841 до наших дана. Поред ове вбирке уредио је н мали железнички ?<узеј.
%
тлмтуржт
од мориса м а г р а
Жсна дижс буну на броду
Неуморно се фабрикују нове шведске мархе, јубиларне, пошто Шведска слави 300-годишњицу постојања своје поште. Огромне количине нових јубиларних марака израђују искл»учиво жене. На слигш се внди како једна жена машином израђује те марке. Индијскн факир Куда Букс може да гледа и да види и завезаним очима. До сада нико још није успео да схвати на који начнн он успева да вида када су му очи завезане. Двадесет особа, међу њима 18 Црнаиа, линчовано је у току прошле године у Америци. Рекорд у линчовању пркпада држави Мисисипи, где је линчовано седам Црнаца. На друго место долазн Флорида, са два случаја. 80 радника затрпала је једна снежна лавина на друму Цуруга - Ниигата, где су радници рашчишћавали снег. Од њих су свега четири особе прона ђене. Катедра за брачну срећу основана је на универзитету у Индијанаполису. Са те катедре држе предавања о начииима и путеви.ма који воде до брачне среће. илуструјући та предавања практични.м при.мерима. Влада г. Сароа слави јубилеј: у историји француске III Републике то је стота влада. За 66 година III Републике само се у периоду од 1906 до 1910 десило чудо да је само једном дошло до промене француске владе. Покојни енглески Крал» Ђорђе V био Је осигуран на 30.000 фунтн стерлинга, и осигуравајуће друштво је већ понудило ову суму крал.у Едуарду VIII. Пре њега је Едуард УП био осигуран на 150.000 стгрлинга. Да између музике н притнска крви код човгка постоји извесна веза доказао је амерички научник Томпсон, који проповеда да слушање једне арије појачава крвоток, док напротив слушање исте арије у више махова нзазива попуштање притиска крви. 25.000 динара плаћено је за кнло лука једне наранџасте врсте лала на једној изложби лала у Амстерда-му. Навив ове врсте лале је „наранџасто чудо", јер боја цвета варира постепено од отворено жуте до дубоко наранџасте. Еанредно брз развитак бележи совЈетско јгдриличарство. Док је 1928 године било свега 275 једриличара V Сов етској Уннји, пет година доцније било их је већ преко 14.000. а средином прошле године преко 50.000. У Кечкемету у Мађарској појавило се 10 рода, ко:е су се вероватно услед топлог времена раније вратиле у своја гнезда. Исто тако су се појавила читава јата ласта.
кол АР АЦ Премијера из енглеских аристократских кругова Идеалан муж Бригита Хелм К А С И Н А Данас француска премијера Парискс тајне К О Л О С Е V М Шлагер који је добио I награду на фестивалу Јунаци Павлове улице
В Р А Ч А Р Данас супер премијера М а з у р к а ПОЛА НЕГРИ
Кроз н»у су се провнделе и руке и ноге у свој својој свежини. Ова кинеска свила бнла је светле боје, и мора да је била отсечена од неког великог комада свиле, којн је попосада поделила, јер је сваки морнар нмао на својој одећи по једно парче, у облику појаса, турбана или мараме. Весела група, која је била одмах опкољена од свих беспосличара из пристаништа, пошла је једном уличицом ка морнарским крчмама, које су почеле да се пале. Тамо се група подели. Млада же ница у свили издала је строге заповести својој пратњи. Из групе се три или четири одмах дадоше у тражење места где би могли купити већу количину вискиа, јер је тај требао да буде пренесен на брод „Тексас" Тражнли су и свежег по врћа и лубенице. После тога, са свирачем на гитари и остатком гру пе, уђоше у једну крчму, где одмах затражише виски. Затим девојка седе за сто и извади једну шаку долара. Ове доларе извадила је из једног кожног џачнћа који је један од њених пратилаца, упадљиво мајмунског изгледа, носио иа кајишу преко рамена. Сусрет Зеле са Дилоном Затим су изменили неколико поверљивих речи са крчмаром. „Тексас" је био обичан рибарски брод, чији је капетан био онај високи цр венобради човек који је отишао да купује виски и поврће. Није се требало чудити бедном изгледу лађе. Лађа се спремала на једно путовање у циљу испнтивања које је требало да траје три године. Још у Сиднеју лађа је продала цео товар уља. Необична ствар! Капетан је купио велику количину свиле и мислио је да је се реши у Валпарезу. Имао је у изобиљу и бисера. Млада жени-ца, док је пила, показивала је онај бисер који је имала на гла-ви и говорила да на броду„Тек сас' има и већих од овога. Ноћ се била већ сасвим спустила када је сишла у пристаниште и када се нашла лице у лице са капетаном Петером Дилоном. И овај, који је бесумње дознао за долазак ових необичних рибара, препознао је у н>ој — Зелу. Зела мора да је играла знатну улогу међу овим тајанственим фаитастима, у чијс душе није никада потпуно продрла светлост. У њиховој машти врвела су привиђења која су мамила, а чији се облик никада потпуно не разазнаје. Петер Дилон без узбуђења сазнаде да Алан Кердик почива негде у сенци палме. Био је задовољан када је сазнао да је „Тексас" дошао у Валпарезо да поправи квар и распрода товар робе. Он се узалуд трудио да дозна остале појединости о доживљајима младе жене. Али, он је одложио да се о том распита кад буду сами. Бесум ње да се зарекао да, ако икада још сретне ову младу жену, коју је тако желео, да више не пусти да му побегне, па ма шта се догодило. Он је докопа за руку и показа да нема намере да је пусти. Лепотииа нестајеОво је јако развеселило Зелу, јер Је најпре повеоовала да се ради о каквој шали. Говорила је на француском да је њени пратиоци не би разумели. Али, када је увидела да је Петер Дилон ,који је држао чвр , сто, намеравао да је одвуче, она поче да говори енглески, и позва ! капетана још увек смешећи се, да је пусти. Међутим овај ништа не одговори. Ово је био довољан разлог морнарима са „Тексаса". Не об зирући се ни на шта они се умешаше и одгурнуше капетана Дилона. У међувремену дошли су и они ко}и су отишли у варош. — Јесте ли купили лубенице? упита их издалека Зела. — Јесте ,ту су. — Онда је све добро! — одговори она. Гитариста понова поче да свира, а смешна свита се опет образова и пође да се укрца у један чамац са „Тексаса". Капетан Дилон савлада свој бес. Сад је већ био миран. Сви рибари, који су продавали свилу, нису могли бити ништа друго до гусари. »Тексас« је еигурно била украдена лађа чија је посада свакако била побијена. Брз поглед који је на њу бацио омогућио му је да распо| зна на њој трагове ђулади. Такође је приметио, по распореду једара, да је онај који је командовао овим бродом био мало искусан мо. репловац. ј Не губећи време Дилон се пожуI ри, да извести о својим сумњама 1 команданта лристаништа. Овај, са
пуно пажње према славном помор цу позва га да сутра рано пође са њим да прегледају иепраЂе брода и испитају лађу. Али, предузете мере, које је потајно смислно капетан Дилон, нису се могле испунити. .Тексас Је нестао" Када је свануло, у пристаништу није било ни трага од прквареног „Тексаса", чији су бокови били изгрнжени од шкољки а катарке рас климатане. Да нису кејом продефиловали гитариста, млада жена са бгсером и њена свита, л задивили
је „Тексас" променио и име? Можда су се његова посада и његов женски капетан одрекли обла-чења обичног одела, а могуће да су и за бранили употребу гитаре после укрцавања. Зела, жена са кристалним смехо.м, понова је заузела место у пот свести капетана Дилона, и занавек је нестала за њега из ово>г света стварности. „Сент Патрнк" мора да пође Капетан Дилон био је врло рђаво расположен. Мис.тио је да се одрек
~.Он је докопа за руку и показа да нема намере да је ггусти...
све оне који су их видели, могло би се вероватно помислити, по изгледу бедног „Тексаса", да он у потпуности потсећа на један од оних аветињских бродова. Трговац поврћем, као и продавац вискија, потврдили су да су дан раније при мили од људи чнји је изглед био врло сумњив, несразмерну суму но ваца за робу коју су им продали. „Тексас" је искористио ноћ, која је била јако мрачна, дигао једра и непримећено ишчезао из луке. Мора су пуста а свет велики. Изишао нз непознатог правца, „Тек сас" је са истом лакоћом ишчезао. Ниједна лука јужноамеричких република није објавила његов долазак. Такође ниједно пристаниште није знало о његовом постојању. У оно време саобраћај је био врло спор а надзор неизвестан. Можда
не освајаља Тикопије и да похита са „Сент-Патриком" да гони „Тексас". Задовољио се да одложи одлазак у нади да ће дознати какве новости о тобожњем риба^рском броду. Новости није било. Наступио је тренутак када је цела варош очекивала полазак. То га је приморало. А.ти, он не одржа своје намере да поведе собом све оне којима је обећао славу и богатство. У последњем часу нађе замену једном старом команданту из рата за независност, коме је поверио да прикупи једну трупу неустрашивих људи. Овај ко.мандант, звани Гомез, нестао је неколико дана пре тренутка када је „Сент Патрик" требало да дигне једра. Храбри људи, који су са њим уговорили, и који су хтели да раде за једног
родољуба а не за једног Енглеза, напустивши га. Петер Дилон не учини ништа да их задржи. Ортацима експедиције, који су мислили да неће бити тешко извршити освајање без трупа, изјави да ће, напротив, ово на пуштање бити добро за њих. При мио је новости из пристаништа Концепцион ,где је требало да пристане. Један од његових поручника јавио му је да је прикупио једну одабоану групу људи, који су били обучени у руковању са топовима, које је требало користити заједно са оних шест топова које су носили са собом, не рачунајући ту топове са Сент Патрика. Заљубљена графица „Сент-Патрик" је носио у својој унутрашњости пуно разлога за немире Хуана Де Вискардо повела је са собом једну од својих пријатељица — стару лепотицу из Сантјага, графицу Карпиу. То је била жена страсног темперамента, обдарена превременом гојазношћу. Хвалнла је без престанка лепоту једног краља Тикопије, и није скривала своје наде. Петер Дилон морао је да дозволи Хуани да укрца и један оркестар. Један свирач био је стари ратник са Маипа и било је уговорено д послужи као наставник музичарима и обучи их руковању оружјем. Хуана се задовољи да узме у своју личну службу две девојке, Црпкиње, и једног мелеза за кувара. „Сент-Патрик" је пловио два дана у извесном затишју. Догоди се да ветар поче да дува а изненадни маневар захтеваше рад целе посаде. Обе даме су се налазиле на палуби. На знак пиштаљке Пе тер Дилона сви морнари потрчаше катаркама; могао се видети један од краљева како се пуже са лакоћом по једно.м конопцу, и како помаже да се сакупи једно једро. Али други, коме се дивила прафица Карпиа, није се могао одлучити да понова заузме скромну улогу обичног морнара. Остао је непомичан, у охолом ставу. — Наставиће се —
ИЗА КУЛИСА ПОЗОРИШТА
Најсшарији љубавник наше иозорнице слави свој јубилеј 10 марта биће прослава 25-годшпн»ице уметничког рПда г. Владете Драгу тиновића
Изгледа да смо опет ушли у је. <ну фазу п-рослава и јубилеја у нашем позоришту. На челу слављеника налази се преак београдске драме и редитељ г. Владета Драгутиновић, уметник који је нзјдуже креирао улоге љубавника и због тога носио титулу „краљ љу бавника позорнице". Прослава 25-годишњице уметничког рада г. Драгутиновића, која ће се одржати 10 марта о. г., треба да послужи и као тренутак за површан преглед његовог уметничког пута. Београђанин по „крви и темпераменту", г. Драгутиновић је саза-малско дете. У низу досадањих слављеника он ће бити један од ретких Београђана који свој умет нички јубилеј шаве на београдској позорници. Залршивши реалку у Београду, г. Драгутиновић је у Паризу прешао одмах на студије драмске школе, коју је завршио са одликом. Његов први уметнички рад пада у доба када је пок. Јован Скер лић посетио Сплит; тада се јавља велики омладински српско-хрватскип окрет. Тада је г. Драгутиновић радио у дубровачком позоришту, које је имало за задатак да сузбија пропаганду италијанске уметности, фаворизовану од аустријске владз. За време рата затекао се у Аустрији, и био интерниран. Користио се приликом и побегао из логора. Са једним шпа њолским пасоше.м прелази у Италију 1915, остаје тамо док она није ступила у рат, а после преко Солуна долази у своју команду. Када је рат завршгн, он одлази у Париз, ради код чувеног редител>а Антоана у Соаре-либр, посећује Жемијеа, Питојева, ЛињеПое-а, и друге. Његов повратак у Бгоград је у ствари преузимање Једног репертоара који није имао креаторз. То су улоге љубавника у француском репертоару. Тај ње гоз уметнички рад познат је.
Али истовремено је г. Драгутиновић радио и на пргводима фран цуских дела: 60 француских комада он је превео! Сви они, безмало, играни на београдској позорници, али многи су се видели на свима позорницама у нашој земљи. У >већини ових комада г. Дра-
бавном репертоару наилазио на |роле какве су у „Перифериј-и" од Ла-нгера, „Без трећег" од Беговића, илн као што су Ед.монд у „Краљу Лиру", Бекн у „Јелмсавети од Ен глеске", где сам могао да прааи.м психолошку композицију своје роле. Те дане сматрао сам за праз-
гутиновнћ је играо у Београду нике у мом уметничком животу. И глаене улоге. О томе раду он сам сад, за прославу, спремио сам јед'ног љубавника од 50 година, ка рактерно врло сложеног, и тиме мислим да обележим један прелаз у репертоару, а моју многобројну децу, све љубавнике које сам за ових 25 година играо, са задовољством и радошћу желим да предам млађима, па да их, као старији Друг, помогнем и пружим им по који редитељски савет и „искуство" старог љубавника на сцени Јер, ја сам за 25 година одиграо велики репертоар. Број ролане.мо гу да знам тачно, али главних улога љубавника имао сам преко стотину! „У будуће желим да овоју делат ност поделим и на редитељски посао а у репертоару заиграм оне роле које ми данас психолошки и физички одговарају". На крају, г. Драгутиновић је одговорио на једно велико питање: — Онда када је публика мислила да сам највише љубавник, ја сам био на првом месту глумац, и водио сам рачуна о принципима естети— Ставио сам себи у задатак да ке и захтевима сцене. А онда кад на нашој позорници ради.м на реа је публика у мени гледала глумца, лизацији француског стила интер- што сам ја са сцене могао да осепретације, јер сматрам да се наша уметност мора користити изворним примерима.
се насаејете..
— Зар и ви сматрате да се цигаретом терају ружне мисли? — Дабоме! Код куће, кадгод залалнм цигарету, моја жена напушта собу. — У парку ме зауставио један човек. Бојим се да је то био трговлц белим робљем. — То не верујем. Пре бих рекао да је био антиквар. * — Чика Мито, ако ми поклониш сто динара бићу ти доживотно обавезан. — Па то је баш оно чега се бојим! • БРАЧНА СЗАЂА
— Кад смо били у меденом месецу ти си био друкчији; држао си моје руке у твојима по целе сате... — Тачно, али то је било само зато да ти не би могла да свираш на клавиру... („Сезке 51 оуо " — Праг) • — Датсле, сви твоји обожаваоци зову се |оца? — Није! |а их само зовем тако да не би милостива знала да ја тако брзо мењам своје симпатије. МУЗИКА
Г. Владета Драгутиновић
тим, баш онда се у мени јављао прави љубавнички жар, и сам себи сугерирао да сам играм једну истнну коју треба убедљиво изиети! * Г. Драгутиновић је за прославу
Поводом двадесетпетогодишњег креирања љубавних улога г. Драгутиновић објашњава: — Ја знам да сам најдуже играо изабрао комад „Маркиз Приоле". љубавнике на позорници. Многе драму у три чина од француског од тих рола играо сам, као и сва- академика Анри Лаведана. Ту ће ки мој колега, по потреби службе, креирати насловну улогу. У комаали сач увек жудео да играм ка- ду ће играти у главном другови г. рактсрие и пснхолошке улоге и Драгутиновића, такође прваци наужнвао сам када сам у своме љу-.ше драме.
Два концсрта Пианиста г. Н. Орлов. — Музнчка школа „Станковић" Београдска публика гаји особитв симпатије према уметничкој личности г. Н. Орлова, иначе своме старом познанику, чији овогодишњи концерт претставл.а, по обилној посећености скоро праву сензацију. Уосталом за ову страну успеха г. Орлова треба тражити узрок и у томе, што је његов концерт имао ту срећу да је дошао после једне веће паузе у нашем музичком животу. Али г. Орлов у сваком случају је оправдао симпатије наше публике својом изврсном интерпретационо.м уметношћу. То је типичан уметник који своје изузетне виртуозне способности ставља у службу чисте у.метности. Стилске проблеме тако разноврсног програма као што је овај са садашњег његовог кониерта (Бах—Моцарт—Шопен—Равел Скрјабин—Брамс) решавао је Орлов спонтано и са техничком лежерношћу. Тако је г. Орлов подједнако успешно развијао фор.ме у којима доминира тематска конструкција (Бах. Моцарт) као и оне у којима звучна боја има доминантну улогу (Равел). Без грчевитих гри.маса, чак у врло благој те.мператури емоције, г. Орлов постиже музикалне ефекте, културно и са једно.м фином дозом сентименталностн, која одаје уметника васпитаног у укусу прошловековног романтиз.ма. Музичка школа „Сталковић" показује и ове године интенсивну делатност, која се огледа особито у периодичним концерти.ма напреднијих ученика. У своме дому извела је школа „Станковић" последњи концерт пред бројном публиком са успехом, који може само чинити част овој вредно! установи Ако се узме у обзир да се ученици, који су изводили одабрани програм овог концерта, налазе у стадиуму пуног развоја, онда се резултати њиховог рада морају ценити V првом реду као плод педагошког система њихових наставника, а тек затим по њиховим индивидуалним квалитетима. Углавном ученички материјал ко!им располаже ове године Музичка школа „Станковић" показује задовољавајући степен каквоће. Тако из певачких класа гђа Тарало-Шчетинине и Ростовцеве истакао се нарочито женски кааар са ученицама Фортићевом. Костићевом, Гронковском и Роговајом. Од ученица из клавирских класа г. Хајека, Шварца и гђе Канукове, заслужуIV особиту пажњу (опет ученице) Вељкова. Шкарка, М. Илићева, М. Стојановићева и Конради. Виолинска класа г. Стојановића бнла је заступл»ена учеником Коваљем На крају је г. Л. Давичо демонстрнрао један час ритмичке гимнастике по методи Жак —Далкроза. чиме је изазвао живо интерссовање присутне публике. Г. Давичо отвара класу ритмичке гнмнастике у М. ш. „Станковић" и заслужује својом солидном педагошком спремоч пуну пажњу нашег музикалног света. М. Ж.
Течај пољског језика Друштво пријатеља Пољске отвара нов бесплатан практичан течај пољског језика за почетнике. Часови ће» се одржавати три пут недељно од 7 часова увече у Другој мушкој гимназнји (Поенкареова 29). Слушаоцима течаја, као и ^вима Београђанима, који се за Пол.ску интересују, стоји на расположењу бесплатна друштвена библиотека и читаонииа пол»ских дневних листова и часописа. Друштво се нада да ће тај нов течај пољског језика бити нарочито добродошао за Соколе, који на лето иду у Пољску. Упис се врши у Свесловенској књижари Стефановић и Друг (Поенкареова 3§) до Ј фе<5руара.