Време, 11. 09. 1936., стр. 1

ПОШТАРИНД ПЛАЋЕНА V ГОТОВУ. В11 >Нобгар1ие Ва1ћашцие 1955. г. Леон Савпђнан, који Је освовао у Парнзу један прави ииформативнн н документован центар о I Валкану, објављује пету свеску ,.В1к>НодгарМо Ва1кап!циа". Ова КН>ИI га нотпра н даље нзводе од преко 500 радова објављених у 1935 год. на француском. немачком. енгле| ском и италијанском ]езнк\- п пптпра чланке обЈављене у 74 светсквх часопнса. НаЈважннЈе место у овоЈ ка>изн заузима Ј>тославнја. Дена кн>нге 40 франака (45 за иностранствоК Пжсатп: А6т>л1>1га11оп (јо 1а В1611одгарћ1« Ва1кап1дие П лм ИеппоЈ. Ра> 1» VI.

ГОД. XVI

Лретседник г. др Стојадиновић ксд Краља Капола Олиазар гори

Наставак разговора г. г. др. Стојадиновнћа и Татареска

Генерал Франно сорема В8ЛННН напад на Иадрид

- 5265 БРОЈ ПЕТАК, 11 СЕПТЕМБАР 1936 ГОДИНЕ ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

Г. др. Стојадиновић па петролејским пољима Морени Букурепгг, 10 септембра. — Претседннк југословенске вл &де н мнннстар нностраних послова г. др. Стојадиновић от■утовао је данас нз Букуренгга у Спнају, засебннм возом, да ио-днесе Њ. В. Крал»у Каролу изразе дубоког попгговања. Оа истим возом отпутовали су за Синају и г. Татареску жретседник румунске владе. г. Антонеску министар ннострашех послова, г. Касидолац југословенски посланик у Букурешту, г. Гуранеско румунски посланик у Бгоградт, шефовн кабинета г.г. др. Гапшћ н др. Протић, и директор Лг^нције Авале г. др. Светислав Петровић. Један час у ауднјенцији На железничкој станици у Синаји г. др. Стојадиновића н г. Татареска, као н њпхову пратњу поздравилн су префект ожруга Прахово, и осталн претставнпцп месних властн. _ Г. Стојаднновнћ одвезао се аЈтомобнлом у хотел а пола часа затим аутомобилом, којн >1у је ставл>ен на расположење, •хвезао се у Крал.ен дворац Пелеш, где је одмах прнмл>ен у аудијенцнју код Њ. В. Крал>а Карола. Ауднјенција је трајала више од једнвг чаеа.

Претседннк владе г. др. Стојадиновић са г. Антонеском у касарни 9 Ловачког пука Крал>а Александра На ручку нод нраља

Енглеска влада предложила Паризу и Берлииу да се локарнске силе састану 19 октобра у Лондону Лондон, 10, септембра. Потврђује се да је Велика Британнја после саветованл с француском владом предложила италијанској п не>!ачкој влади 19 октобар као датум погодан за састанак локарнске конференције у Лондону. (Рајтер)

После аудијенције Њ. В. Крал» Карол задржао је на ручку г. др. Стојадиновића. Овом ручку били су присутни још г. Татареску, г. Антонеску, г. Касидолац, г. Гуранеску, г. Протић и г. Гашић. После ручка Њ. В. Крал> Карол повео је поново разговор са г. др. Стојадиновићем који је био предмет највеће пажње у Синаји где је наишао на најсрдачнију атмосфеРУ- Гост г. Татареска

У 17 часова г. Стојадиновић и г. Татареску са њиховом

Претседник владе г. др. Стојадиновић у разговору са члановпма румунске владе ва железничкој станици У Букурешту

пратњом отпутовалн су аутомобнлима у Моренн. Тамо ће прегледати највећу експлоатацију петролеја у Румунији. Г. др. Стојадиновић биће вечерас гост на интимној вечерн код г. Татареска. Наставак преговора

Букурешт, 10 септембра. Данас су продужени преговорн између двају претседника владе. Ти разговори ће се наставита сутра у подне. Расправљано је о свима питањима међународне политаке која интересује наше две зенл>е као и остале савезничке земл>е Мале антанте и Балканског споразума. Овом приликом расправл>ано је такође о врло значајним пзтањима која се односе на економске проблеме које интересује наше две земл>е. Међу тим проблемима на првом месту се налази питање петролеја. Познато је да је Румунија једна од најзначајнијих земал>а у производњи петролеја у Европи. Сем тога зна се да Југославија увози велике количине петролеја за потребе земл>е. Два претседника владе, г. др. Стојадиновић и г. Татареско, у потпуној сагласности погледа, расправл>али су о овоме великом привредном проблему. Разговори се налазе на одличном путу у правцу изналажења једног практичног и срећног решења. Изјава

г. др. Стојадиновића Букурешт, 10 септембра. — Сви јутрошњи листовн доносе поред многобројних слика и извештаја о јучерашњем дочеку г. др. Стојадиновића, његовим посетама као и о јучерашњим догађајима. у целости говоре које су на синоћној свечаној вечери у министарству иностраних послова одржали претседник владе г. Татареско и југословенски претседник владе и министар спол>ннх послова г. др. Стојадиновић. „Универзул" поред тога објавл,ује и појаву претседника владе г. др Стојадиновића са његовим аутограмом. У нзјави под насловом „О јединству акцнјв блока Мале антанте и Балканског споразума" и др. Стојадиновић каже следеће: „Приликом прве моје посете Румунијн и шефу њене владе г. Тата-

реску као и министру иностраних послова г. Антонеску желим да изразим своје особито задовол>ство пгго ме је гтут за Братиславу навео преко Букурешта. Овај пут није најкраћи, али је најразумљивији нарочито у данашњим приликама. Државе које сачињавају блок Мале антанте и Балканског споразума у све већој мери желе да се базирају на мећусобној потпори и гледају у снази својих савеза и јединства своје акције најсолиднију базу мира н властите безбедности. У томе духу верујем три савезнице ће приликом следеће конференције у Братислави нспитивати резултате прве етапе развоја плана о што широј сарадњи наших народа. Овај план. као пгго је познато бно је утврћен у главним линијама приликом састагтка шефова тр*ју држава Мале антанте. Правац наше заједничке политике познат је целоме свету, нашнм пријатељима као и нашим непрнјатељима, стога желим да подвучем само да нисам дошао у Бјпсурешт из потребе да некога убеђујем већ просто да стегнем руку сјајном румунском претседнику владе н њеним члвновима и да захвалим на л>убазном позиву који ми је у своје време унућен да упознам Румунвју чијн је напредак и развој под срећном владавнном Њ. В. Краља Карола познат и ван граница Румуније. Додајем још да ће ми овај сусрет дати прилике да испуним своју давну жел>у, да ојачам своје личне везе са претседником владе г. Татареском. везе које су до сада биле ограничене само на телефонске разговоре и дипломатске ноте. Наш пријатељски сусрет у Букурепггу значи јачање широког програма југословенско - румунских односа чије тесно пријатељство датира од векова а ојачано је династијским рођачким везама."

Сан Себастијан напушта цивилно становништво (Ол нашег сталног лописника) Париз, 10 септембра. (Телефонски извештај). — Из Шпаније још увек стижу протнвречне вести. Побуњеници јавл>ају да су заузели превој Серверу на неколико километара од Талавере. С друге стране њихова авијацпја бацила је летке н» I Мадрид. У тим летцнма познва се народ да напусти репу| бликанску зграду пре него пгго бЈ *де касно.

Војвода и Војвоткиња од Кента стнгли су у Дворац Брдо Блед, 10 септембра. — Данас пре подне вратили су се са свога путовања по Далмацији Војвода и Војвоткиња од Кента. Високи гости су допутовали специјалним дворским возом око 10.30 часова на станицу Крањ одакле су се одвезлн у дворац Брдо, где ће остати у гостима код Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла. (Време)

Дустрија к нмати 100.000 људи милшје

Беч, 10 септембра. — Савезнн потканцелар г. Бар-Баренфелс изјавио је да ће аустријска народна милиција која се формира здружењем досадашњих организација „Хајматшуца", „Источнонемачких јуришних одреда" и „Савеза за слободу' достићи бројно стање од неких 100.000 људи.

Штета учнњена у једном од најславнијнх исторнјских градова Шпаннје: рушевине кућа у Толеду. милиционари напредују уским улицама Толеда Алказару

према

Покушај опкољавања

С друге стране нз владиног нзвора јавл>а се да је владин командант репуб.тнканских трупа у мадрндској области генерал Асенио успешно извео један тактичкн покрет који иде затим да опколи побуњенике на северу Мадрида. При том је његова војека заузела села Сан Бартоломе и Нову. У овом сектору фронта урођеннци из Африке претставл>ају главне побуњеннчке снаге. Из Мадрнда јавл>ају да је армнја генерала Асенија од почетка офанзиве освојила терен у дубини 30 кнлометара. Ова армија је добила 5000 војника појачања. У сектору Кордове последњн покушајн побуњеннка да поправе своје положаје осталн су без успеха. У области Хуеске владине трупе су заробнле један вод побуњеника са оружјем. 30.000 људи избегло из Сан Себастијана

Према вестнма нз Сан Себастнјана становништво овога града се и дал>е евакунше. У току дана око 1000 лнца упућено је у Француску. У току последњпх дана из Сан Себастијана, куд је дошло око 25.000 нзбеглица са Бидасое, евакунсано је око 30.000 лица. 3* Сан Себастнјан стнгла су три вода нз Билбао-а. Р. ВАЛЕ

ВРЕМ : ДИРЕКТОР ДР. ЉУБА ПОПОВИЋ

Претседник румунске владе г. Татареско са министрима г. Алтонеском н г. Гуранеском вчекује долазак претссдника владе г. др. Стојадиновнћа

Милиција ће, по речима савезног потканцелара, бити наоружана и опремл>ена исто као и редовна војска. Изван мнлиције неће се више трпети какве било добровол>ачке наоружане формације. I Задовол>ење те преке држав! не потребе, каже се у саопштењу намеће знатне нове расходе у државном буџету. С тога је влада принуђена да затражи и од самоуправних тела да сносе један део тих повећаних | расхода за државну одбрану. Стога влада спрема закон којим се удео самоуправних покрајина и града Беча у заједничким федералним приходима смањује за укупно 14 милисна шилинга.

Владнне трупе заузеле су тврђаву Меделин после дугог бомбардовања. На слнцн се видд улазак ми.тиционара у Меделин, који је сасшм порушен