Време, 18. 12. 1936., стр. 11

Петак, 1б

ЗРЕМЕ

СГРАНА 11

Уредба о југословенсном портфељу бнвшег „Фенннса"

На основу 5 98 ФннансиЈоко! Вакона за 1936-1937 годнну Д1нмистарски савет, на предлог Ми мистра тргови^ н индустрнје. прописао Јо 3 редбу о југословинском пот(Ј гљу бившег .,Фениксадруштва за осигурање живота у Бечу. Уредба гласн: ДирекЦнја за Краљсвину Ју. гославнју бившег „Феникса", друштва за осигурањс живога у Бечу, са својим фнлијалама претвара се у самосталну установу под називом „Југословенски Феиикс" са седиштем у Београду Ова је установа правно лице, за чиЈв пооловање важе прописи о ОСИгураваЈућнм предузећнма у. Колико Уредбом ннЈе друкчије иаређено. Сходно важе и прописи Зако. на о акционарским друштвима о упису фнрме у трговачки регистар, о члановима управног и надзорног одбора, о састављању н обЈави биланса. „Југословеискн Фепнкс" нове послове неће закл>у> чнватн Делокруг Је рада Југословвнеког Феникса да продужи по. слове по већ закљученим уговорима од стране ДирекциЈе за Краљевину ЈугославиЈу бившег „Феникса" друштва за осигуран>б живота у Бечу. Ново послове оснгурања „Југословенски феникс" неће закључивати. На ..Југословенски Феннкс" Прелазв сва права и обавезе бнвшег „Феникса", друштва за осигурање живота у Бечу, Ди. рскцнје за Краљевину Југославију, уколико то ннЈе Уредбом друкчиЈе наређено. Сва имовина коЈа Је према књнгама бившег „Феннкса" у Бечу служила као покриће премиЈских резерви југословенског портфеља, припада ..Југословенском Фениксу", без обзира где се та имовина налази. То вреди и за случаЈ, ако је та имовина отућена нли оптерећсна противно законским одредбама. Исто тако припада „Југословенском Фениксу" и сва имовина бившег „Феникса" у Бечу коЈа се налази на твриториЈи Краљевине Југославије. ..Југословенским феннксом" управља управни одбор, коЈи се састоји из три до пет лица, а коЈе поставља на три године Министар трговине и индустрије у споразуму са Министром финанснја. Министар трговине и индуетрије може, у споразуму са Министром финанснја, и пре гога рока сменити поЈедине чланове »Јправног одборн и н»нхова места поставити нове. Награда з& рад управног одбора пада на терет „Југословенског Феникса", а висину одређује Министар трговине и индустриЈе. Надзор иад целокупним радом ..Југословенског Феникса" врши надзорни одбор, коЈи се састоји из три до пет лица које постав. ља Министар трговине и индустрије у споразуму са Миннстрон финансија, на једну годину, првенствено из редова оси. гураника. Миннстар трговине и индустриЈе може, у споразуму са Министром финансија, и пре тога рока сменити поЈедине чланове надзорног одбора и на њихова места поставити нове. Награда за рад надзорног одбора пада на терет „Југословенског Феникса". а висину одређује Министар трговине и индустрнЈе. Обвезннце са камате. које ће се амортизоватн кроз 20 година Министар финансија издаће обвезница у номиналном износу од 7,369.500 динара, које ће носити 4% годишње камате а амортизоваће се у двадесет Једнаких годишњих оброка. Ове ће се обвезнице предати „Југословенском Фениксу". Поменуте обвезнице издају се у замену за државне менице, кздане на основу чл. 2 Закона о грађењу жељезничке пруго Пожаревац — Кучево од 26 јуна 1931 године, у номиналном износу од 200.000 долара, које служе као покриће премиских резерви |.Југословенског Феникса". У замену за државне менице, ■здане на основу чл. 2 Закона о

| грађењу железничке пруге Пожаревац Кучево од 28 јуна 1931 ■ одине коЈе су служиле као по1 -риће премиЈских резерви југоI словенског портфеља биашег Феникса", друштва за осигуран»е живота у Бечу и коЈе су као такве биле исказане у друштво"" м , ^игама, до укупног ианоса до 1,493.425 долара, нздаће Министар финанснја ..Југословенском Феннксу", кад он те меннце оуде предао ради наплате. обвезнице коЈе ће гласити на динаре, носе 4% камате годишње, а имају бити исплаћене до 1956 године У Једнаким годишљнм оброцима. Ако се коЈа од поменутих меница на дан доспећа не буде , налазила у државини „Југословенског Феникса", Министар финансиЈа неће такву меницу плагити, воћ ђе износ, на коЈи меница гласи, депоновати код Државне хипотекарне банке у Београду, сти.м да износ остане у депоу. док притежаоци ових меннца не докажу правоснажном пресудом југословенског суда своја права сопственостн и наплате. односно док не наступи застарелост. Ако би надлежни југословенски суд правоснажно одбио притежаоце меннца од тражења по тим меннцама или ако би наступнла застарелост, депонованн износ предаће се „Југословенском Фениксу". Сва оснгуравајућа друштва нма да уплате 25 мнлнона динара Сва осигуравајућа предузећа, која имају дозволу за рад у Краљевини Југославији, дужна су да уплате на посебан рачун, који ће се отворити код Поштанске штедионице, износ од 25,000.000 динара са 4% камате у двадесет једнаких годишњих оброка по 1,839.544 динара. Сви изнрси из овога рачуна употребнће се искључиво за покриће премиЈских резерви „Југословенског Феникса". Износ годишњег оброка има се расподелити тако да ће ^ пастн на терет уплаћених премнЈа по пословима елементарног осигурања, а % на терет плаћених премиЈа по пословима осигурања живота. Министар трговине и индустрије утврдиће сваке године колики износ пада на свако осигуравајуће предузеће. Сва нмовина која служи за покриће премнјскнх резерви ,.Југословенског Феннкса" сме се употребљавати само за обавезе које проистичу из ове Уредбе. „Југословенски Феникс" признаће осигураницима сва права, коЈа проистичу из уговора о осигурању, коЈи је склопио илч преузео бивши „Феникс", друштво за осигурање жипота у Б^чу, Дирекција за Кра.п-евину Југославију у Београду, уз следећа ограничења: 1) бесплатне полице и бесплатне бонифнчдциЈе ниште се. В|нредни попусти у премиЈи од тарифе, коЈа Је важила у впеме склапања уговора, не призна1у св. а освЈгурани износи смањиће се на о«е износе коЈи одговара1У. по поменутоЈ тарифи. премијама коЈе се стварно плаћају. На тражење осигураника "озволиће „Југословеноки Фен^кс 7 ' накнадну уплату разлике уговорене и тарифне премиЈе ради попуњења осигуране суме, ако осигураник то затражи у року од 60 дана, од дана када му Је саопштено да Је осигура.ча сума смањена: 2) полице. коЈе гласе на страну валуту. имаЈу се претворити V дннарске полице. обрачунате по курсу олговаоаЈуће валуте на БеогоадскоЈ б^пзи на дан ступања на снагу Уредбе: 8) од уговорене суме, односно од суме утврђене на оонову т. 1) и 2) овога члана, исплатиће се о уговореном року 45% оним осигураницима, коЈи су у целости уплатили уговорене премиЈе на своЈе полице, као и онима, који су до дана ступања на снагу Уредбе капитализовали своЈу полицу или извршили америчку пролонгациЈу. У истом постотку исплатиће се уговорена сума и оним осигураницима. код коЈих је осигурани случаЈ наступно пре ступања на снагу Уредбе. а осигурана сума није Још исплаћена: 4) осигураницима, коЈи наставе са плаћањем премија, узећс се будуће премиЈе у рачун без одбитка, те ће се постотак од 45% уговорене, односно под т. 1) и 2) утврђене суме, коЈа се плаћа кад наступи осигурани случај, повећати на онаЈ постотак који се добијс, кад се премиЈе, уплаћене до 28 априла 1936 године. помноже са 45, а премиЈе, које осигураници треба да

плате иза гтоменутог дана до истека уговореног времена плаћања премиЈе, са 100, па збир подсли са сумом свих уговорених премнја за то осигурање. Код осигурања за случаЈ смрти са доживотним плаћањем. уговорено се време плађања рачуна највише до 85 година живота; 5) осигураницима, коЈи буду захтевали капитализациЈу или америчку пролонгацију суме, предвиђене уговором за овакав случаЈ. смањиђо се са постотком, израчунатим у смислу т. 4) овога члана, с тим да се за време после 28 апрнла 1936 године уместо уговорених премиЈа узму у обзир само стварно уплађене премије. Америчка пролонгација може се дозволити само на осно. ву претходног лекарског прегледа; 6) оснгураницима. који буду захтевали откуп или заЈам, откупна сума или наЈвеђн нзнос заЈма смањиђе се са оним постотком, коЈи се добије на основу обрачунавања под т. 5), стим да се премиЈе, уплађене до 28 априла 1936 године, помноже са 40. место са 45. Осигураници немаЈу право на откуп или заЈам до 1 јануара 1938 годнне; 7) износи, коЈи се буду добили из наплате меница по чл. 7 Уредбе, из добити од сторнираних полица или другим коЈнм повеђањем имовине „Југословенског феникса", употребиће се за повећање постотка, предвиђеног у т. 4) и 5) овога члана, на начин да се постотак од 45% може повеђати. Ово повећање исплатиђе се накнадно н корисницима оних полица, код коЈих Је осигурани случаЈ веђ наступио. Ближе одредбе донеЋе Министар трговине и индустриЈе. Уколико није наступио оснгурани случај. осигураници, који од 1 јануара 1936 године до дој на ступања на снагу Уредбе нису уплатили доспелу премиЈу, могу исту уплатити у року од 6 (шест) месеци од дана ступања на снагу Уредбе са 6% затезних камата. Враћање оннх, који су на. пустили „Феннкс" Осигураник, коЈи је од 28 априла 1936 године до ступања на снагу Уредбе, склопио уговор о осигурању с коЈим другим осигураваЈућим предузећем у земљи и престао са плаћањем премнја ..Фениксу" може у року од 6 (шест) месеци од дана ступања на снапу Уредбе, ако жели да продужи осигурање код „Југословенског Феникса". смањити осигурану суму новосклопљвног уговора за износ, коЈи је бсигурао код бившег ..Феникса".. ОсигураваЈуће предузеће Је дужно да у року од 30 дана од дана тражења плати „Југословенском Фениксу" одговараЈући део сво. Је премиЈе место таквог осигураника. Она осигураваЈућа предузећа, коЈа су после 28 априла 1936 године поступила протнвно члану 3 Уредбе о привременој обустави неких права осигураника друштва за осигурање живота „Феникс" — ДирекциЈе за Краљевину ЈугославиЈу и преузела елементарна осигурања, коЈа су била осигурана код ..феникса", дужна су да у року од 60 дана од дана потраживања исплате као накнаду „Југословенском Фениксу" полугодишњу премнЈу овога осигурања. Министар трговине и нндустрије може, по саслушаг| управног одбора „ЈугословенсКог Феникса", предати послове из чл. 1 Уредбе са свим правима и обавезама по Уредби и коЈем осигуравајућем друштву, коЈе има дозволу за рад у Краљевини. а под условима, коЈе ће прописати Министар трговнне н индустриЈе. Одлука Министра трговине и индустриЈе II бр. 20933/К од 3 Јуна 1936 године ставља се ван снаге. Како ће се решити чинов. ннчко нитање Ниште се сви поЈединачни и колективни уговори, склопљени било од стране Дирекцијв за Краљевину ЈугославиЈу бившвг Друштва за осигурање живота „Феникс" у Бечу или Централе у Бечу са намештеницима и упрапл.аЈућим чиновницима поменуте Дирекције или других дру-

штава, задруга и удружења са седиштем у Југославији и огказује се служба свим намештеницима н управљаЈућим чиновиицима са даном 1 Јануара 1937 године у смислу 5 332 Закона о радњама. Већ учињенн откпзи важе од дана кад Је отказ изречон. УправљаЈућим чиновникоч у смислу Уредбе сматра се лицс коЈе нма право било поједчн . ј не или колективне прокуре и ' коЈе Је као такво било убележе. но у трговачки регистар надлеж-1 ног суда. Управни одбор обрачунаће отпремнину тако да ће намештеницима и управљаЈућим чиновницима, који су имали годишњи приход мањи од 50.000 динара закључно, узети у обзир дваиаести део свих годншњих прихода и исплатити отпремнину у смислу ст. 1. 3 и 8 $ 333 Закона о радњама. а намештеницима и управљајућим чиновницнма, коЈи оу имали годишњи приход преко поменутог износа, за обрачунавање отпремннне узеће у обзир само ефективну Једномесечну плату и исплатиће отпремнину у смнслу поменутих ставова истога параграфа Закона о радњама, али с тим да намештеник, односно управљаЈући чиновник, не може лобити мању отпремннну, него у л лучаЈу када бИ МУ ГОДИШЊИ | 1ХОДИ били 50.000 динара. !'колико Је један намештеник нли управљајући чиновник имао на основу уговора права на от. премнину већу од оне. која му припада по предњем ставу, може Министар трговине и индустри}е, у сцоразуму са Мини. стром финансија, а на предлог управног одбора, по истеку године дана од ступања на снагу Уредбв, признати намештенику, односно управљаЈућем чиновнику, на име отпре^нине и пећи износ од суме. на коЈу има право по прописима Уредбе. алн с тнм да укупно призната му отпремнина не може прећи 40% од уговорене отпремнине. Ако уговором ниЈе предвиђена отпремнина, веђ само пензија, мо. же се узети за основу обрачунавања отпремнине откупна вредност пензије. У случвЈу да уго. вор предвиђа нстовремено право на отпремнину и пензиЈу, намештеник, односно управљајућн чиновник, има право само на отпремнину, у смислу овога члана. Управнн одбор Је дужан да. ради отправљања текућих послова, постави потребан броЈ намештеникв и упрАвљајућих чиновниКа првенствено између оних, коЈима је отказана служба. Све неисплаћене награде и користи аквиЗитернма. намештеницима и управљајућим чиновницвма, настале пре ступања на снагу Уредбе, изузев привреме. но задржаног постотка од редовне месечне плате, сматраЈу се пропалима, те се не могу ни на коЈи начин наплатити од .,Југословенског Феникса". Све неисплаћене отпремнине, без обзира да ли су утужене или досуђене, исплатиће се по одредбама Уредбе. Ова Уредба јуче Је ступила на снагу.

Нов Правилиик о проглашењу туристичних места и начину наплаћивања туристичних танса

Помен женама савезничкнх народа палнм у Светском рату Југословенска железничка сек циЈа фидака, нзвршуЈућн одлуку конгреса фидака у Варшави септембра ове године, „да се женама савезничких народа. које су пале у светском рату као жртве своје љубави и дужностн према отаџбини и праведноЈ ствари одржи помен у свима савезннчкнм земљама треће недеље у месецу децембру у 11 часова" — приређује помен овим светлнм жртвама с благословом Њ. Св. ПатриЈарха г. Варнаве у недељу, 20 о м. у 11 час. у ВознесенскоЈ цркви. Моле се сва удружења. корпорациЈе, грађанство и омладина да присуствуЈу овоЈ побожноЈ манифестациЈи, да би доказали своју захвалност мајкама и сестрама, коЈе су жртвовале своЈе породице и своЈе животе за нас, нашу децу и наше ратнике.

На основу чл 18 и у вези чл. 2, 8 и 5 Уредбе о унапрећењу туридма. мннистар трговнне и ннд>хтриЈе прописао Је Правилник о проглашењу туристнчких места и иачину наплаГшвања и расподели такса на бораЕак посетнлаца ових места Чл. 1. — Сва она места, која привлаче посетноце своЈом Климом, или овоЈим териалним изворима, нли своЈШ4 нарочитнм нсториЈским и уметничким спомеиицима. природним лепотама и поЈавама, флором и фауном, народиом ношњом, обичајима или другим туристичким привлачностима, а одговараЈу утврђеннм условима у погледу смештаја и опскрбе посетилаца, могу бити проглашеиа туристичким местима и корнстити се повластицама прописаним у ту сврху. Чл. 2. — Туристичка мвста из чл. 1 овог Правнлиика деле се на: 1) туристичка места климатског (приморског или плаиииског карактера; 2) турнстичка места бањског карактера и 3) туристичка мвста у ужем смислу. Чл. 8. — Као туристичка места климатског (приморског или планинског) карактера, оматраће се оне општнне. или делови Једне општине. или скуп делова више општина, које привлаче посетиоце своЈом климом. Поред ових општих услова, за турнстичка места климатског карактера неопходно Јв Још, да располажу испитаним и званично провереним подацнма: 1) о клими таквог места, а иа основу метеоролошких посматрања у току неколико година; 2) о повољноЈ процеии терапиЈске вредности климе самог места, а на основу лекарских посматрања (о индикацији и контранндикациЈи>; 3) о географском положаЈу места (надморској висиии, конфигурацији терена итд.); 4) о повољном санитетском стању места (морбидитет и морталитет, заразие болести); 5) о повол>ном хигиЈенском стању и његовим општвкорисиим хигиЈенским уређајима (спроведеном водоводу, каналнзациЈи итд.); в) о наЈмање Једном лепо уређеном Јавном — вештачком или прнродном — парку и купалишту на мору, Језеру, рецн или вештачком базану; 7) о спроведеном електричном осветљењу у месту; 8) о наЈмање ЈедноЈ угоститељскоЈ радњн већег обима (хотела, пансиона, ресторана или свратишта — коначишта) и довољном броЈу удобвнх приватннх соба за сезонско издавање под кириЈу; в) о оогодним приступним путевима и саобраћаЈним везама (железничкнм, паробродским, аутобуским или авнонским). Чл. 4. — Као туристичка мвста бањског карактера. сматраће се оне општине, или делови Једне оп •ЈЈТине, или скуп делова више општнна, коЈе прнвлаче посетиоце своЈнм термалннм или минералннм изворима (водама). Поред ових општих услова, за турнстичка места бањског карактера неопходно Је Још, да располажу испнтаним и званнчио провереннм подацнма: 1) о географском положаЈу места (надморскоЈ висинн, конфигурациЈи терена итд.) н геолошкоЈ градњи терена; 2) о повољноЈ хемнској и физич ко-хемиској анализи дотичне тер малне или минералне воде 10 инднкациЈн н контраикдикациЈи); 3) о погодном иачину хватања н уређења термалних или минералних извора и сааременом уређењу постоЈећих балнеотерапиЈскнх инсталацнЈа (када, базева, тушева, инхалаториума итд.); 4) о наЈмање Једном лепо уређеном Јавном — вештачком или природном парку; 5) о свима оним захтевнма поброЈаним у чл. 3 тач. 4, 8, 7, 8 и 9 овог Правнлника. Ч.т. 5. — Као туристнчка места у ужем смислу, сматраће се оне општнне, или делови Једне општине, илн скуп делова више општина, које привлаче посетиоце сноЈим наоочнтнм историЈскнм или уметничким споменицима, природним лвпотама илн поЈавама, флором нли фауиом, или народном ношњом и обичаЈима. илн другнм туристнчким -Јаннмљивостима. Поред ових општнх услова, за туристнчка места неопходно Је Још, ла располажу и званично провереннм подацима о поброЈаним захтевнма у чл. 3 тач. б, б, 7, 8 и 9 оаог Правилника. Проглашавање турнстнчкнх места и стнцање пов.тастнца 4.1. е. — Проглашење Једног места туристичкнм мвстима нма за цнљ. да се у том месту систематскн спроводи организован рад око унапређоња туризма и то у циљу да се прнвуче и олакша посета и боравака посетилаца. те у ту сврху предузимаЈу потребни радови јавног н приватног карактера: 1) иа чувању уметничкнх н нсториЈских споменика, као и оинх прнродних лепота или поЈава, коЈе

претстављаЈу туристичку привлачиост; 2) на уређењу места и његове блнЖе околине тЈ. иа утврђившку регулаторних основа. електрифпкациЈи, усавршавању техннчкнх метеоролошкиХ и балиеотерапнских — инсталациЈа коЈв су неопходнс за разво.1 тУризма. као и на Увођењу и побољшању санитетских и хигнЈенских прилнка и опште корисннх санитарних и хигиЈенских установа (болничких, водоводних, канализационих итд. построЈења); 3) на усавршавању места и његове околнне тЈ. на бољем уређењу и проширењу паркова и купалишта, естетског изгледа улица и Јавннх локала, гаЈења цвећа и подесне флоре, пошуиљавању и подизању потребнвх туристичких обЈеката а све у циљу прилагођавања места савременнм захтевима туристичке публикс; 4) на уређењу саобраћаЈа н путева, као и иа подизању и вођењу угоститељских радња већег обима (хотела, пансиона, ресторана и свратишта — коначишта) према савременим потребама; 6) на културним, уметничким, привредним и спортскнм приредбама, као и иа свима другим пословима, коЈи посредно или непосредно могу да допринесу посети туристичког места. Чл. 7. — Рад на унапређељу туризма у туристичким местима спада у дужвост н надлежност општнве (општииске управе), а неПосредну контролу над њнховим радом аршнће надзорне општеуправне власти. Нарочито Је духфост општнне да. у границама своЈе финансиске могућиости, изводи све радове Јавног карактера, коЈи су потребни за унапрећење туризма сходно чл. 3 став 1 Уредбе о унапрећењу туризма, било да их изводи у властитом делокругу или преко другнх туристичких стручних установа односно органнзациЈа. Опгатнна Је дужна да излази у сусрет приватноЈ инициЈативи за подизање обЈеката и предузећа намењених унапређењу туризма, н да се брине за чување свих природних. уметничких и историЈских обЈеката коЈи имаЈу важност за туризам. У цнљу унапређења туризма и спровођења Једне систематске целисходне турнстнчке делатностн на извесном туристичком подручЈу градски н месии општииски туристички одбори имаЈу бити члано■и туристнчких сааеза иа чнЈем се подручЈу налазе. Чл. 8. — Свако проглашено турнстнчко место стиче права на све онв повластице, коЈе су прописане Уредбом о унапређењу турнама или другим законскнм прописима у цнљу унапрећења туризма, а исто тако подвргава се и саима овим обавезама коЈе предвиђаЈу Уредба о унапређењу туризма или друге законске одредбе за туристнчка места. Чл. 9. — Проглашење Једног места туристичким местом у ужем смислу доноси Миннстар тј говине и нндустриЈо своЈнм регеењем, по тражењу општннске упраив ити градског поггааар^тва нли турнстнчког савеза дотнчног подручЈа, а на предлог надлежне банске управе; а за туристичка шестл климатског н бањског карактера Још и по претходном споразуму са Миннстром социЈалне политике и народног здравља. Одредбе о паллаћипању н расподелн такса на боравак посетилаца Чл. 10. — Сходно пропису чл. 5 Уредбе о унапређењу туризма о1лашћуЈе се бан да може у проглашеним туристичким местима подручне бановине одређивати таксу на боравак посетилаца. Ова такса не може бити већа од дин. 10 по особи и дану. Такса ће се употребљавати искључиво за унапрећење турнзма у месту на чијем подручЈу Је наплаћена и за покрнће потреба рада месних туристичких одбора. У местима где Је прописана такса на боравак посетилаца ие могу самоуправна тела наплаћиватн од посетнлаца у своЈу корнст ни у коЈем анду било какву другу таксу. Неуплаћене таксе наплаћиваће се административним извршењем у смнслу 5 { 138 и сл. Закона о општем управном поступку. Чл. 11. — Таксу предвиђену у претходном члану убираће, у смнслу чл. 3 става 2 Уредбе о унапређењу туризма, надлежни туристнчки одборн. Ови су дужни у погледу употребе такса на боравак посетилаца и осталих своЈнх прнхода састављати сваке године своЈ буџет. Вуџетска и рачунока година туристичког одбора почнње 1 јануара, а свршава 31 децембра. Туристички одбор дужан Је саставнтн своЈ буџет наЈдаље за три месеца пре почетка буџетске године. Сааки члан туристичког одбора има право ставнтн на предлог буџета своЈе примедбе. Одбор расправиће буџет са учињеним примедбама и доиети одлуку. Вуџет туристичког одбора са овим примедбама шаље се општоЈ

управноЈ власти првог степена, која одобрава буџет. Ова власт дужна Је прегледати средсТва. Ако иађв да Је буџет уродно састављен, она ће га оборити наЈкасниЈе у року од месец дана, рачунаЈући од дана приЈема. Ако пак у буџет ниЈе унешено све што трсба и како треба општа управна власт првога степена вратиће буџет туристичком одбору на допуиу са своЈим примедбама. Један примерак одобреног буџета шаље надлежна општа управна аласт првог степена наЈдаље у року од месец дана пре почетка буџетске године бану ради знања. Чл. 12. — Влиже одредбе о начину одрећивања, наплаћивања као и о употреби таксе на боравак посеТилаца прописаће баи правилницнма према приликама и потребама поједнних туристичких моста. Правилником прописа§е бан и виснну чланоког доприноса туристичкмх одбора туристичком савезу на чиЈем се подручЈу налазе. Чл. 13. — Општинске управе односно градска поглаварства, као и сама друштва за унапређивање туризма оних места коЈа ие буду проглашена као туристичка места, могу у свако време захтевати путем надлежне банске управе и туристичког савеза, а на основу молбе документоване потребним по^цима, да буду проглашена као жристичка места. Одлука о траженом проглашењу Једног места туристичким доносиће се увек по слободноЈ опени, а с обзиром на опште иитересе туризма и под условом да су испуњене предвиђене погодбе у чл. 3, 4 или 5 овог Правнлннка. Чл. 14. — Ако МиИИстарство трговине и индустрије. као врховна надзорна власт за унатређење ту ризма, нађе да оу у неким местимг потребне извесне хитнп ал.т* - ич Је У циљу развоЈа туризма, моћи ће градском поглаварству нли оп штинскоЈ управи дотнчног местг ставити у дужност такве адапта циЈе у року коЈи ће означити у од луци. Ако се такве адаптациЈе \ одређеном року не би извршиле. Министарство трговнне и индустри Је може. по слободноЈ оценн, а имаЈући у виду опште интересе туризма, таква места брнсати нз списка проглашених турнстичких места. Прелазне н закључне одред1е Чл. 15. — КоЈа се месга у .Јраљевини ЈугославиЈи имаЈу сматратн, у смислу овог Правилника. туркстичким, утврђује се у списку туристичких места, изданнм решоњем Министра трговине и индустриЈе на освову чл. 9 овог Правилника. Уколико места поброЈана у спнску не одговараЈу у потпуностн одредбама чл. 3, 4 н 5 овог Правилника, општинске управс односно градска поглаварства имају се постарати да наЈдаље у року од две године удовоље тим одредбамо у ннтересу унапређеил турнзма у дотичном месту. Чл. 1в. — За туристичка места, коЈа се накнадним решењем Миннстарства трговине и нндустриЈе за таква прогласе, неће се такоће примењивати за врвме од две годнне од дана ступања на снагу овог Правилника, одредбе чл. 3, 4 и 5 Правилннка. ако иста места у року од шест месецн по доношењчовог Правилника затраже такво проглашење. Чл. 17. — Алн после предвиђеног рока у чл. 14 и 15 овог Правнлника сва она места, коЈа буду проглашена туристичким на основу горњнх одредаба овог Правилниха, морају нспуњавати све предвиђене погодбе у чл. 3. 4 или 5 истог Правнлнпка. У протнвном, бнће брисана из списка туристнчких места и на тај начин губнти сва она права н повластице коЈе у томе своЈству буду стекла. Чл, 1§. —- у местима, коЈа оу проглашена туристичким, а у коЈима су, до доношења овог Правнлника. постоЈала поверенства н раднла иа унапређењу турнзма, по указаноЈ потреби и нахођењу бана, могу остатн за време од две годнне дана о тим, да бан своЈнм решењем одреди та места н пропише делокруг њихоаог рада. као и висину доприноса из прнхода од такса на боравак посетнлаца сагласно чл. 10 овог Прааилника.

ПРЕДДВПЊД ПРКДАВАЊЕ Г. СМОДЛАКЕ „О ЛОРДУ РЕДИНГУ" У ЈЕВРЕЈСКОМ КЛУБУ У недељу, 20 о. м. одржаће у ЈевреЈскоЈ чнтаоннцн (Краља Петра 71) предавање г. Лука Смодлака, о теми , Лорд Рединг — нсторнЈа Једне велике кариЈере", у коме ћв изнетн иеобнчан жпвот и карнЈеру внце-крала ИндиЈе. Почетак у 10.30 часоаа. Прнступ слободан.

Најновије вести и догађаје из целог света сазнпћете непосредним путем помоћу најновијег апарата 0К10М 22 за годину 1937. То је апарат ко;и претставља један цео свет, јер има у себи све карвктеристике највеЂег радио апарата. Конструкција је овог апарата специјална и ради тога прима дупло више станица. Прима кратке, срелње и дуге таласе од 16 до 2000 метара. Апарат прима станице и без антене. Овај аларат је уређен за све волтаже струје. У апарату је уграђен динамски звучник. Звук је природан и врло јак. Велика „Р 1 а п" осветљена скала са преко 130 исписаних станица. Пренос грамофонске музике са нарочитом јачином. Елегантна и луксузна кзрада. Невероватно ниска ценаДобије се и на дугорочну отплату: капара Дин. 260.— и 14 месечних рата по Дин. 185.6ЕЛЕКА1, ТЕСН1Ч1С СОМРАЛУ А, О, 5ЕОГРАД, Теоазије 9. Тел. 29-540

||ЦНЧ ГГии 11. ■ ТТ11Ј«<ЈЈ>