Време, 18. 12. 1936., стр. 13

_ГСетак, децембар 1930

СТРЛНА 13

НОВ РОМДН ..ВРРМРНД"

ЈА НЕ В

ОД НАТРИН ХОЛАНД

. 24 Она га погледа уплашено. — Не, не, рече, не треба да €е узнемиравате! — а помнелно је: чак и горе да се деси, шта је новац према Викторијн? Они су с- умели. ' Побрин».ге се да моја жева буде обавештена о мом одпаску на најмнрнији и највевоватннји начин... А, да, мо1им вас гледајте да чнта што је могуће мање новине. Она неће ни да примети 1ко их ја склоним. Сандро јој стеже руку: — Хвала вам! Госпођица Шмит није могла да се сетн да јој је Санцро икада пружио руку. Велика, тешка кола, чији су гочкови били заштићени од снега дебелим ланцнма, кре■уше брзо кроз голе алеје, и»иђоше напоље и појурише црумом. Када су пролазили поред пол»ане. могао је Сандро још ца внди Викторију како стоји у снегу н разговара са госпоцнном Грунертом. Шофер се окрете и упита: — Треба ли да зауставим, господине Сандро? Сандро јг успео да одоли *ој жели. Шофер, не разумеваЈЈ"ћи, одмахну главом н наставн пут. * — Отпутовао? Али како је То могућно? Једноставно отпутовао ? За Бога милог, запгго нико није дошао по мене? — узвикнула је Рчкторија када се вратила г ручак. — Можда ће господин Сандро већ сутра да се врати. — Та немојте увек тако званнчно да говорите, госпођице Шмит. То ме страшно нервира. Ја не могу да разумем како је то мој муж... — Пословно! Неко га је звао телефоном. Има једну »ажну седницу. — Па још увек би имао довољно времена да се опрости самном. Не, мора бити да се нешто много озбиљније догодило. Шта се деснло? — Ништа! Викторија је оштро погледа. Добре. верне очи госпођице Шмит су је помало умнриле. Није имала довољно времена ни да се бринс, пошто је још исто поподне дошао телеграм: „Стижем сутра у подне. Стаиица X. Венсент." X је значило окружно место. Да ли је био луд, да ли је изгубио мозак? Зашто је пратио и прогонио чак до њене куће? — Венсент, мислнла је Викторија, сасвим ван себе, Венсент, н то баш сада кад Јохан није код куће? Ах, зашто ме није повео са еобом? Она није отишла на станицу. Није отишла чак ни у град. Шетала је цео дан по пољима сама, избегавала да буде код куће, само да би избегла сваки телефонски разговор са њим. Вратила се кући тек доцкан увече, сва изнурена и промрзла. — Забога, како то изгледате ? — уплашила се госпођица Шмит. ■— Па ви сте се смрзлн. А господин Сандро ми је наредио да пазим на вас! Она покрије добро Викторнју, стави јој топле боце у кревет н замота је још једним ћебетом. Морала је чак и топло вино да пије. Викторији то није било непријатно. Бар ће да спава. — Цео дан је зврјао телефон. Стално су вас тражили... И господин Сандро! — слага госпођица Шмит. На највеће запрепашћење госпођице Шмит, нареди Вик-

торија да јој се одмах да веза са Берлином. У хотелу су Јој рекли да је господин СанДР° на конференцији. Викторија окачп слушалиДУ. Десет мннута доцније телефон опет зазвони. Викторнја подиже слушалицу у уверењу да је Сандрр на апарату. Али чула је бесан глас Венсентов. Не, не, рече Викторнја! Немогуће! Мој муж је у варошн. Госпођица Шмит погледа изненађено: — Треба ли да изиђем? прошапута. Викторија енергнчно одмахне главом. Госпођнца Шмит је чула снажан глас једног мушкарца кроз слушалицу. Викторија никако није одговарала, а затим је окачила слушалицу. — Молим вас реците централи да не желим више да ме узнемиравају. Знала је да је Сандро ннкада у 11 сати увече не би пробудио. У ноћи су пси залајали. Неко је пред прозором звиждао. Звучно и младалачки. Једном или двапута је неко викнуо, али се није могло разумети шта виче. — Треба ли да упалим светлост? — упита госпођица Шмит. која је спавала поред собе Викторијине, тако да је скоро нечујно, у лаким папучама. могла да се дошуња до Викторије. Викторнја седе у кревет. — Да ли да пробудим послугу? Да ли да одем да вндим ко је то? Можда су разбојници ? — Не, рече Викторија. Дрхтала је целим телом. Кашљала је. — Видите ли, рече госпођица Шмит, пребацујући јој, ви сте ипак назебли. Напољу се опет утишало. — Неко је себи допустио ту глупу шалу! — промрмља Викторија. — СетЧфно је био пијан, рече Марта Шмит, сад већ мирније. Побогу, та ви горите, ви имате ватру, треба ли да зовем лекара? — Не, не! Мени ништа не треба! — рече Викторија, трудећи се да да свом гласу што природнију боју. * Следећег дана, сасвим рано изјутра, телефонирао је Сандро. — Добар дан, драга, рекао је. Да, страшно ми је жао што нисам доспео да се опростим са тобом. Али, зато ћу већ данас да се вратим. Да, вечерас. а дотле буди добра. — Хвала богу! — рече Викторија необично искрено. Она је била толико обузета својим мислима да није ни опазила благу промену у његовом гласу. Тек што је поново заспала кад је телефон опет пробуди. А, пошто је знала да неће моћи да избегне разговор са Венсентом. и умирена скорим доласком Сандра, подиже слушалицу. — Слушај, Викторија, рекао је Венсент, већ недељама покушавам да те видим. Увек узалуд. Ја више не могу да издржим. Разумеш ли, ја просто не могу више! Ја више немам ни снаге ни нерава. Не могу ни да радим, нити ма чиме озбиљније да се позабавим. Добутовао сам овамо само да бих с тобом разговарао. Ја не могу више да поднесем ту неизвесност. Зар си ти већ заборавила? Провео сам ужасне дане. Ти ниси дошла нн на станицу, ни у град. Телефонирао сам бар сто пута. Нисам могао да те добијем, а кад сам коначно чуо твој глас затво-

рила си телефон Нисам могао внше да издржим, па сам пешице пошао до Маргаретенхофа. То су пуннх 14 километара. Стојао сам пред твојим прозорима, не бих ли измолио милост да ме пустиш унутра. Ти ме ннси чула, видео сам светлост у твојој соби, али ти си ипак допустила да се смрзавам по снегу и хладноћи. Ти немаш срца, Викторија! Не, не, рећи ћу све што хоћу, нека ме чује цела телефонска цснтрала, нека слуша ко хоће, кишта ме се не тиче. Ја те волим, ја те волим. Ах, шта ме брига, нека дође до скандала. Мене све то није брига, не, не, ја нисам луд. Ако ми не будеш допустила и омогућила да те видим, направићу скандал. Не знам шта ће бити ако те данас ае будем видео, али знам да ће нешто страшно да се догоди. Или ћу запалити Маргаретенхоф, или ћу извршити самоубиство; нешто ћу учинити. Ах, мисли шта те је воља, само дођи. Дођи!.. Викторија је лежала на јастуцима и дрхтала. Његове речи су је ужасно уплашиле. Још никада није чула тако страсне, убедљиве речи. Ах, добро је што већ долази Сандро. Још вечерас ће бити поред ње. Последње речи Венсентове улиле су јој паничан страх у пости. Било јој је јасно да мора да нзиђе, макар само један једини пут, да се коначно објасни с тим младићем за кога више нншта није хтела ни да чује ни да зна. (Наставиће се)

? ПДВЛЕ ЈОВАНОВИћ чика Паја шеф железничне сенције у Београду Јуче је умро у Београду инжПавле Јовановнћ - чика Паја, шеф железннчке секције у Београду н резервни официр- За собом је оставно четворо незбрн нуте деце. Ииж. Павле Јовановић син Је сељачких роднтеља. родио се у' Срез смедерев-

селу Пударцнма, скн. ОдгаЈен Је из м &лена ционалном

ДУ-

пок.

Чнм Је ва пушка пукла на ерпско - турскоЈ граннцв. међу првам вашнм воЈннцнма био Је пок. Јованопић. Од тег врсмена па еве до 1919 он никако ннје сквЈоваиивић дао воЈну уннформу. Зато вре ме рањен Је на 22 иеста. Из ратова Је взнсо сва могућна одличЈа међу коЈима се налази Карађорђева звезда. После рата чика-ПаЈа се нвлази у петој Јкелезничкој армиЈи радећп ва оправцн порушеннх мостова в зграда за време рата. НаЈвећв део свога рада ва изградњн железвнца провео Је пок. ПаЈа Јовановнћ у ЈужвоЈ СрбнЈн, где Је поред улагања своЈе стручне спреме радио н на националном пољу. Због тога Је у ЈужноЈ СрбнЈв веома позват н цењев. Последња железвнчка весрећа код станнце Путннцн иа сремскоЈ прузн убрзала Је смрт пок. ПаЈе Јовавовнћа, Јер Је он у своЈству шефа секпиЈе провео том прнликом 48 часова на терену раскрчуЈућн поломљене вагоне н локомотиве. По повратку са тога пута пао Је у постељу из коЈе св внше ввЈе днгао. Смрт ПаЈе Јовановића нзазвала Је велпко жаљење мећу свнма вашим железннчарима, чнЈе Је ов опште симпатнЈе уживао, Особље железвичке станице у Топчндеру упвсаЛо Је пок. Павла Јовановића — чнка-ПаЈу за добротвора болннце Витешког Краља Александра Прбог у Демнр КапнЈи.

ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ 6.30 Почетак јутарње емисије: смучарекн курс — г. проф. Драго Улага; музнка; вести; прогноза времена: шта ћемо данас клватн; музика; програм до 7.30 ПРЕПОДНЕВНИ ПРОГРАМ ГМ8 ОбЈављи-— двеввог програма 13.М Званотнн н -ештаЈ о водоетан>у (српскп, фравцуекв, нвмачкн) н Званнчнн нзвешткЈ о водоетан»у (српски) 11.59 Тачно време 12.00 Знона са СаборНе цркве ■чгтдм: Подневнн концерт Радно оркестра 1. Докнцети: Дон Пасквале, увертира; 2. Леонкавало: Сањарија; 3. Верди: Рнголето, оперска фантааиЈа 1*.И Рекламе затпм: Наставак коннерта Радно орнестра 4. Делер: Надрудар, оперетска фантазија 13.00 Радно дневннк 13.18 Народне песме пева г. Драгн Петровнћ 1. Пред Ценкнном кућом; 2. Чукарич^о . кокоњеште 3. Ситна киша; 4. Нншевљанка, коло; 5. Ја када мн на ум падне драга; в. Београђанка, коло; 7. ЕЈ под Скочнћем: 8. Дунавка П, коло: в. Сунце Јарко; 10. Тасино коло; 11. Играли се вранн коњн; 12. СлавЈанка. коло; 13. Не лудуЈ Лело: 14. Цануле, коло 18.43 Твчпо време Вестн Нерзанскн курсеви ПОПОДНЕВНИ И ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ 16.88 Тачио време ОбЈављивање програма 17.00 КоЈн су краЈевн у Југославнјн ласнвни, предавање г. проф. Ђуре Марнћа 17.20 Поподневнн концерт Рндио оркестра 1. Вланкенбург: Чаробњак. марш; 2. К. Бах: Свечана увертира; 3. Транслатер: Чар пролећа, валцер; 4. Недбал: Пољачка крв, оперетска фан. 18.08 Тамбурашкц оркестар свнра 18.30 Музика за нгру (плоче) 19.00 Рекламе н плоче 19.18 Радно дневннк

«!1=1!»ИИ ЛИЛИ1АН ХАРВЕЈ ВИЛИ ФРИЧ ВИЛИ БИРГЕЛ у снажном филму интересантннх и драматичних ааплета, фине музике, раскошног балета и узбудљивих сцена Црне руже Додатак: Сили симфонија у боји и Факс новости

Одличан дупли програм и журнал ПРЕМИ1ЕРА 1) ВИЛИДМ БОЈЦ око соколово 2) Лионсл Блримор Левис Стон Жан Артур узбудљиви ганстерски филм НДРОДНИ ЈУНДК БР. 1 3) ФОКС ЖУРНАЛ

■»чшачтјј Данао ренордан дуплн програм 1) „Побуна на Елсинору" Према роману славног амернчког писца Џек Лондона опвсан је доживљај једног новинара на броду, где се поред узбудљнвнх догађаја развнја роман љубави. Днк Повел у фнлму дивних мелодвја и шлагера „Милионарка се забавља" (ГОНДОЛИ.1ЕР СА Ш-ОДВА.ЈА)

19.30 НАПИОНАЛНИ ЧАС: Божа Кнежевнћ п наше време # предаваше г. Др. Душана* Стојвновића 19.30 Чнтап.е садржине за едедећу оперу 20.00 Преноо нз Веоградског нарпдног позоришт^: Рлгодето одера од Вердна у одмору_око: _ 11.00 Тачно вреже Вестн Путннкова обавештењн КРАТКОТАЛАСНА СТАНИЦА 7.00 ОбЈављи^ац>е тачног времена Црре вестп 7.10 Копцерт (плочб) 7.20 ОбЈављпван>е дневног програма 7.50 ЈуТарљн радно концерт Концерт тамбурашког оркестра под управом г. Араницког. Програм: 1) Јовановнћ: Мнлутин, марш; 2) Тумбус: Потпурн буњевачких песама и игара; 3) Словеначке народне песие и нгре; 3» Песме н игре из Јужне СрбнЈе 8.80 Вести н комецтари наше штампе 8.43 Вестн н коментарн наше штампе на француеком 12.30 ОбЈављивање тачног времена Кроз књнге и часописе. 13.00 Радно дневннк 19.15 Коннврт 13,45 Вестн 11.0« 1^>плвнекп НЗ»&ШтМ|1 14.06 Берзански извештаји на францусцом 18.00 ' »1В - нвање ТВЧИОГ вп^^ена Кратке н друштвене вести 18.15 Муанка аа Нгру 18.8П Дктуелнн час: 19.00 Рудннцн олова и угљн у Југославнјн (музнчки нлустр.) 19.20 Музнчкн нлустровано предавање од 19.00 на немачком 19.40 Музнчкн нлустровано предавање од.19.00 на енгдеском 20.00 Палкански радно дневннк: Вести на турском 00,00); арбангком (20,16); грчком (20.30)' н мађарском (20.45) Вестн Вестн на француском Веотн на енглееком Вести на пемачком '»«СТ|1 11!» НТОЈМЈвЦСКЦМ Веоградске иоћи —■ музичка

21.00 21.15 81.30 21.45 "■> 00 23.15

репортажа Носдедн.е в

23.00 СТАНИНЕ КОЈК СЕ КОД НАС НАЈБОЉЕ ЧУЈУ Беч доносн у 12.00 нонцерт радио оркестра, у 17.30 другу кантату нз ..Божићњег ораториЈа" од Баха. 19.15 оперу „Чаробни Стрелац" и V 22.00 забавни концерт. Будинпешта вма у 11.05 концерт балалаЈки, у 13.30 војни конперт, у 17.30 виолннскн концерт, у 19.30 пренос једне опере у 22.35 цнган* СНУ музику; Милано даЈе у 11.30 камериу музику, у 13.15 музички коикурс. у 16.00 концерт квартета, у 20.40 разноврсш! програм и у 21.00 симфонијскн ко^нцерт. Мннхен емптуЈе у 8.30 забавнн конЦерт радио оркестра, у 12.00 оркестарскн концерт, у 14.00 шарени прогпам. у 18.50 конперт солнста. у 18 .00 забавнн концерт радно оркестра. у 10-15 оперу ..Чаробни стрелац" н у 22.30 концерт радио оркестра. ко чотт( г!д цгру Рнм од 17.15 н ол 22.10. Вудимпешта од 23.05 и Дројтвич од 0.30 до 1 00 Н \ЈННТТГРЕСА1ТТНИЛЕ НП ННОГ.ТРДНСТВА Кедн у 18.00 оркестарскн концерт, Праг 2 у 18.20 вокални концерт, Берлнн у 19.15 хор н солисти, СофнЈа у 19.45 клавнрски концерт, ЛроЈтвич 20.30 внолнна-клавир. Калумборг >• 20.45 оркестар н солистн, Рвлио Парн у «1 .00 клапнрскн концерт, Вуднмпешта 3 у 21.50 циганска музика, Тур-Ефед у 22.00 камерна музнк*

Глупак над глупацима

Вило је то године 1928 у лепој и опасној .епохи инфЈрције. Све је ишло врло доб^>о -г- одвсћ до6 Ј јо. Тјребало је само сагнутн се и скупити новце.'' Послови су цветали; имања су се нагомнлавала. Као печурке после кнше ннцалн су мнлнонари. И то највнше у овој несрећној Европи, коју Је касНнЈе захватнла најјача економска криза, коју је свет икада ооетно. На азурној обалн низале су се свечаности и забаве шик људи. Империјал палас у Кану, где сам отсео, одбијао је свакога дана

да' је примнм. И то је свакако рио цочетак забавџог разговора, и нзговор рц маЛу истрагу, вешто вођ%ну. Дознао Јам тада да се звао сер Вилијам Холдинг, да је био барон, врло богат и бсћар. Његова породица Нскорнствла је све могућне стратегиЈе протнву његове брачнс равиодушности. Као и краљевска династија, он је обожагао азурну оСалу а поглавито Кан. Сване , године редовно је долазио двапута, у зиму и у лето, Рекао ми је да би био срећан да буде претставлен

Енглезе, Швеђане, Холанђане па чак и — на жалост — Французе. Стога смо били веома нзненаћенн када омо Једног лепог вечера вндели да се у холу поЈавио Један. диван џентлмен, плав, чнји Је смокћнг одавао великог м^јстора нз Рнрвнт Стрнта или Пшкадилија. Наша група бриџера једнодушно је узвикнула: Брнмел је ваокрснуо! То је несуманво бно неки пребогати лорд, због Кога је днректор Паласа, .жељан да га примн, избацио неког бриџера без пет пара. Само се финансијер Херберт Клосон, један од наших партнера, чувен са своје срећне смелостн у пословима у Снтну намргодио н просто рекао; „Шик је, алн нма једну непоправиму њушку нднота!" И нзгледа да се Клосон није ни мало преварио. Оздј цоводошавши превртао Је ончма клљ.ЈЈ&Је, док му Је доња усна 1 виснла, Али мн смо свн пронашлн Дћ је он био необичн(Г елегантан. , Сутрадан уЈутру, у бару када се точе коктелн, впдео сам овог нашег псеудо-Вримела у Јутарњем, простом алн врло елегантном костнму. Једна столица покраЈ мене била Је празна. Он се попео на њу, извукао је нз џепа једну врло лепу табакеру од крокодилске коже, украшену ситним смарагдима, извукао Је цигарету. запалио Је и журно повукао неколнко днмова; затнм као да је био жениран тим своЈим уживањем, понудио Је и мене. Радозналост ме Је нагнала

мојим колегама из бриџа, Јер обожава ову игру и прилично је добар играч. Све Је то изговорно једннм бледнм гласом док су се његове телеће очи колутале доња усна, влажна од џина све више и више спунггала. Ђаво да. га носи, Херберт Клосон био је добар физиономиста; ниЈе се преварно. Сер ВилиЈам био је изванредно шик, алн његова интелектуална вредност одговарала Је ђачићима нз првог разреда основне школе, ако ве н испод њих. Још истог вечера извршено Је претставллње. Продужили смо да играмо бриџ и сер Вилијам се много извињавао због своје индискрециЈе. Казао је да би био очајан, ако би његова при. сугнаст и најмање кварнла нгру. Често пута,. показиваа бн се као , добад, адр^Ј ^дмо з».,хо д&му св не би замерило што Је уљез. И тако- се установнло, да је овај внсоки глуцдк имао талента за карте, У то;.у нгре показао је своЈу веома' смелу геннЈалност што ме Је усхиђавало — Јер ја сам савестан играч — и пгго би исто тако одушевл>авало Клосана, да је бно поверљивији. Али он је почео да показује видне знаке незадовољства противу сер Вилијама, зато пгго Је бно Јачи од њега на бриџу. Пре него пгго Је дошао овај Енглез, К ј/осон Је несЈ-мњиво-био чзНад Ис" и 'бнло~му Је прија?гно да Нам'с ИреМена' На време покаже

своЈу надмоћност. Трн дана касннЈе нзјавно Је: ,-Сер Вилијаи Холдинг се дивно облачн; игра бриџ исто тако добро као пгго се облачн и моЈа искреност ме гонн да то признам. Надам се да ћете и ви са ваше стране прнзнати н сложити се са мном, и покрај његових сјаЈних тренутака, да Је он глупак над глупацнма". И ми смо се добродушно сложнли у томе. Па лепо, глупаци над глупацима смо били ми. Једини ас из наше спортске екнпе. и не само на картама био Је он, тај најолегантннЈи џентлмен са телећим очнма и са отпуштеном усном. Херберт Клосон је то свирепо осетио још исте вечери када Је сер Вилијам при крају партнје бриџа — коЈу је наравно добио — замолно га за дозволу да попуши са њнм у његовом апартману Једну цигарету. Какве ли су речи измењала та господа? То свакако никада нећемо дознати. Али се још колнко сутра уЈутру рашчуло да са Једна днвна Ролс Ројс зауставила пред вратима Империјал паласа. Један шофер, обучен у белу ливреЈу са црвеним оковратннком и дугметима, са пуно поштовања и снисходљивостн отворио Је врата на колима сер ВилиЈаму и Клосону. коЈи су обоЈица билн одевени у путничка одела. ПокраЈ шофера седео Јв Један ливрејисан лакеЈ. ОваЈ лакеЈ Је свакако био негдашњн коњаннк, Јер је цео његов изглед одавао јаког атлету. И Ролс Је отпутовала... Те исте вечери уместо петорнце. билн смо троје за столом бриџа и морали смо са извесном меланхолијом да наставимо игру са једним мртвацем. Шта ли се то десило? Тек четрдесет осам часова касннје дознали смо из новина. Глупак над глупацима Џон Бак, Један од „асова" Скотланд Јарда, прерушен у Вилијама Холдинга дошао Је са ђаволски припремљеним планом да са Азурне обале украде и пренесе у мрачне тамнице на Темзи лопова над лоповима, чувеног Ствфана Бикфорда, коЈи се издавао за Херберта Клосона. РОМЕН КОЛИ

КЊИГЕ и листови

ШТАМПА СЕ п биће пуштена у продају почеткоч фе(5руара 19Ј7 г. друг^ кшнга Међународног Јавправа професора г. др. Мнлете Новаковића. Она обухвата днпломатско право. међуиародне уговоре. изборно суђење, Друштво народа, Сталнн међународнн суд у Хагу. Цена књизи бнће 70 дннара. Ко се унапред претплатн и пошље новац наЈдал>е др 80 Јануара 1937 г. добиће књнгу по спуштевој цеви од 50 дннара. Претплату слати секретару Правног факултета г. Драгољубу Баралнћу нли пнсцу (Топлнчнн Венац 21». Прва књнга Је у продаЈи по 70 дннара у свнма већнм књижарама Обе књиге садрже потребно граднво за Вспите из Међународног јавног права, и по њнма ће се "испнтивати. НАЈЛЈШШЕ ДЕЧЈЕ КН.НГЕ на нашеМ п на страннм Језицнма од Дикенса, Киплннга, КолодиЈа. Стивенсона, Ч»п»а Јове н другнх омиљеннх дечјих писаца, за поклон децн Сад о празниш<ма, има на стоварншту књижара С. Б. ЦвиЈановнћа у Београду (палата АкадемнЈе наука). АСТРОНОМСКН ЧАСОННС „Сатурн" нзлазп већ две године вршећи са великим успехом популаризациЈу астрономнЈе. ОваЈ часопис Је Једиии оае врсте у ЈугосливнЈн а на њему сарађуЈу нашк н страни астрономн. „Сатурн" излази сваког месеца на 32 стране формата 76/100, пнсан Је ћирилицом и латииицом н у њему се налазе многе фотографиЈе нббескнх тела. Часопис „Сатурн", корисан Је за сваког културног чонека. а нарочито за гнмназнсте н пољоприврбдинке, Јер у сваком броЈу доносн преглед времена за целу ЈугославиЈу. Буднтв претплатннцн ..Сатурна". Годшпња претплата износн 60 днн., полугодишња дин. 35. За чланове Астрономског др\'штва н гимназнсте годишња Је днн. 40". полугодишња Уплате слати на: . .Артреиомскн часоппс „Сатурн". Београд X (Милоша Поцерца 16) или на чек код Поштанске штедноннце бр. 57.011. НЗИШАО ЈЕ нз штампе .УџЛовик крнвичног судског поступкл" од г. др. Божндара МаР к "' ||,||; ' професора Униворентста. пздањо попрапљено м допуи.смо с обзиром на сУдску прпксу и на нову лнтературу као и <• оПтиром на нзмене у закопу о крппичпом поступку. Цвиа у претплати до 1

Јануара 100 динара а ван претплате 130 динара. Са поруџбнном обратити се г. Вожпдару Марковнћу (МаЈке Јевросиме 33).

ИЗИШАО ЈЕ нз штампе 8 броЈ „Сарајевске сцене", часопнса за позорншну културу коЈи издаЈе управа Народног позорншта Краља Петра Другог у СараЈеву. ОваЈ број важи за другу половину децембра. Доноси „Разговор о режији с г. Виктором Беком, редитељсм Загребачког казалншта, пише о наградама из „Фонда Витешког Краља Александра Првог УЈедпннтел>а", о репертоару СараЈевског позорншта, о КрефтовоЈ комедвЈн „Креатуре" коЈа нма премиЈеру на Сар. сцени 19 децембра, доносн нзвештаЈ с премиере Јевтнћевог драмског триптнхона „Обећана земља", даЈе портрете „младог поЈаса" у Сар. позоришту г. г. Мнлана Лекића н Ива ЛаЈтнора. У „Политнчкнм освртима" лнст расматра репертоар рамазанскнх претстава и прше о односу сплнтске штампе према Сар. позорцшту. У овом броју Је, усто, обилва позоришна хроннка о свнм значаЈнпјнм и страннм позорншним догаћаЈнма, затим о свнма важннјим догаћајима у самоЈ кућн У тексту су слнке г. г. Бека, Јована Таннћа (као Прннцнпа у „Обећаној земљв">, Мнлана Лекнћа Пва ЛаЈтнера, н фотографнЈа трећег чнна „Ревнзора", у режнЈи художественика гђе Греч н г. Павлова. Цсна 1 динар. ДобиЈа се код управе розорншта, Ннколп Жиц: „НСТРА". — Ових дана изаШла Је књнга г. проф. Ни коле жнца: „Истра". (I део Зем ља). у коЈоЈ оваЈ познатн стручњак обрађуЈе географнЈу Пстре научном методом, али популарно. Писац Је разделно своЈу радњу на пет делова: прошлост земље. облнци тла, воде, поднебље п бнље. а на крају се налазе имена "■ н стварп Дело Је нлустровапо с многобројннм слнкама а шталгпано Је на одлнчвоЈ хартвЈн. Лруга и трећа књига >ве студије, идоћи ће почетком 1937 У томе ћо дот\- бит.« прн

Премнјера у руском позорншту „Идиот" од Достојевског ДостоЈевсми Је стално носно у се(Јн машту да напнше нешто за сцеиу. алн ннЈе Ју остварно до краЈа свог жввота. Великн рускн пнсац ниЈе ни сањао о томе, да ће он нпак заузети почасно место у позоришноЈ литератури. Јер скооо свн његови великп романн у Једном нли другом облнку, драматнзацнји прнказанн су на свнм светсклм позорннцама. Необнчан реалнзам ових дела. њнхова сценичност. засићеност дналога, као н сЈаЈност типова Јунака. њнхова прнродност н жнвотна моћ, све ово Је потпуно омогућавало првказ његовнх великих дела на сцени. Заслутом покоЈног велнког руског глумца Орлевева, а доцннје Московског хуДожественог театра дошло Је до ове травсформациЈе ДостоЈевскогромансиЈера у ДостоЈевског-драматнчара. Једну од таквнх успелвх драматнзацнЈа. и то гениЈадног романа — „Ндиот", прикалаће у недељу 20 децембра, у салн Коларчевог универснтета Русхо драмско позориште, као своЈу варедну велнку премнЈеру. ДостоЈевскн Је размншљао, писао и радно на овом великом књнжевном делу у Женевн, Ве-

Г. Черепов

| Истр

Орошкрнно 00 Д! ПоЈоднна књпп 20 дин.. а попет се код БнгмпотемI пошт, претннак -3.

тојв броицфаиг . ,чо. - Пар^чх-Ј« Хрнд, Загуеб 5,

веу, Ммлану. флооенцнјн, за воеме Једвог од своЈим добровољннх прогонстава у нностранство, када Је он прежнвљавао неподносну тугу за РусиЈом. За то је оно баш нат>очито и спецнфнчно руско н по своЈоЈ фабулн, и по дубоком мистицизму и по огромноЈ духовноЈ борбн добра и зла, дваЈу његових антипода — Кнеза Мишкина н Рогожнна. Али, као н у многнм другим своЈим делима, ДостоЈевски Је за овог „Идиота" узео Снже нз стварне 'криминалне кроннке тадашњег Петербуога. 1879 г., када се леснло врло крваво н мисериозно убпство у КУћн неког Мазурнна којн Је заклао из корнстољубља сликара-Јувелнра Калмикова. ДостоЈевскн, пажљнво проучаваЈући новпнску крнмнналну рубрнку, унео Је у ,.Идиота" читав ннз таковнх стварннх догаћаЈа воЈнма-Је он илустровао ндеЈну садржнну <Јаог дела. ЗахваљуЈућн пожртвованол« раду \-1.'Днњених снага рчокнх драмскнх трупа, Апховом воћству. као п њпI \овоЈ сарадњи са 3'правом КоларI ,аво1- уннверситета, бпће прнка| ззј: ..Ианот" н у Београду. Улогу [ кмеза Мишккна ћ* нграти одлнчни дрхмскн уметннк. г. Александар Чсрацов КоЈн уЈедао и режЈЦ>а ову драчатнзациЈу. а г-ћа Јулнја Ра'•:н .чгн поЈавнће се оног п\-га V |ед<:о од ваЈуспелнјпх улога НастасиЈи <Јилнповне. Оснм њнх. суделуЈз »■ ллјлш ансамбл.