Време, 26. 05. 1937., стр. 4
СГРАНА 4
Среда, 26 кај 1937
ПОЛИТИЧКИ
ПОСЛЕДЊИ чис
Загребачки и београдски интелектуалци излажу како је дошло до израде њиховог предлога за нацрт новог Устава Изјаве г. г. Слојодана Јошовнћа и др. Иое Крбека
„УО се може поносити резултатима своје двогодишње политичне акцнје" констатује „Одјек", лист г. Љ. Давидовићв
Предлог је имао да послужи као ттолазна тачка за практичну дискуси/у
Загреб, 25 маја. — Јучерашњи напис ..Времена" „о предлогу за напрт новог устава", којн је нздала једна група загребачкнх интелек-
г. др. Влатко Мачек дао па ову ствар, тобоже, свој прнстанак. Сасвим исправно је рекао г. др. Мачек, да сам ја дошао к њему да га ннфор-
туалаца у сарадњн са једном мншем у споразуму са својим гр>т!ОМ београдских ннтелек- друговима о овој ствари. т>'алаца изазвао је у Загребу ИСКРЕНЕ II СКРОЗ огроман интерес у свпма ре- ЦЕСЕБИЧНЕ НАМЕРЕ довима полнтичара и грађан- ј Ја ^ ;шнста Д0Ш8<> к ње . ства * му н уједно и да га увернм ОДЈЕК ИЗ-ЈАВЕ ' да овом акцнјом ннко од нас Г. ДР. МАЧЕКА „ВРЕМЕНУ" потпнсннка није мнслно да Тек кроз „Време" гра1)ан- ] се издвоји из редова Хрватство је дознало да је тај пред- ског народног покрета и лог за нацрт устава готов
штампан. Уједно је изјава г. др. Мачека, дата „Времену" о овом предлогу за нацрт новог Устава, извела на чистину пнтање, да ли је г. др. Мачек за овај рад дао свој пристанак. Показало се овш! да су гласови који су о томе кружилн били сасвим без основа. Ова група пнтелектуалаца радила је, како је г. др. Мачек рекао, у доброј вери, алн независпо од његч и политнчара уопште. Тимс је прекинута и забл>*да у којој је већина лавности живела, да је г. др. Мачек сагласан са оваквнм уређењем државе, какво се предлалсе у огоме предлогу. Треба подвућн да у грађанству подвлаче речп г. др. Мачека да нзаиста влада уверење о добронамерности потпнсивача. ШТА КАЖЕ Г. ДР. КРБЕК О ИРЕДЛОГУ НОВОГ УСТАВА Данас по подне ваш дописник овим поводом разговарао је са професором г. др. Иваном Крбеком, једним" од чланова групе загребачкич ннтелектуалаца, који су сарађивали у овоме послу (г. др. Крбек је, како је „Впеме" јавило, ових дана изабран за члана Југословенске академије знаности и уметности у Загребу). Г. др. Крбек. у невезаном разговору, рекао је вашем дописннку па је пажл.иво прочитао напис у_..Воемену" и констатовао једино да м>' је жао што о«дт предлог за нацрт устава није могао бити, из раз\*мл»ивих разлога, у целини објављен, а еамо из целог текста се може пазабрати потпуно ппаво стање ствари. Г. др. Кпб р к се птт томе срдачно насмејао на оечи: „о амбициозности градске господе". ННКО О Д потппгшгс \ НИЈЕ ПМАО АЧБПТТНЈУ. — Нико није 01 потписни-
да су нас при овом рад>' водпле само нскрене и скроз несебичне намере, како је, уоста-
ОКО УТВРБИВАЊА БРОЈА БАНОВИНА Што се тиче броја баиовина, загребачкн нацрт предви1>ао је њихово разграннчаван>е по племенском начелу. Ми смо на то прпметили да племенско начело, ако се у* своји, мора бити спроведено доследно, — и напр. ако би се свн Хрвати ујединнли у једну бановину, онда би се нсто тако ималн ујединнти у једну бановину и свн Срби. Због тешкоћа племенског разграничавања између Хрвата н
| Срба, загребачки нацрт узнмао је у обзир н могућност једне мсшовнте бановпне. Тим поводом ми смо нрамећивалн да, а1чо по.пггичке странке прнстану на такву бановнну, за њу се с обзиром на н»ену племенскку хетерогеност не би могло усвојитн исто политнчко уређење као и за п.темснски хомогене бановиие. ПОЛАЗНА ТАЧКА ЗА ПРАКТПЧНУ ДПСКУСИЈУ Укратко, наша је жел.а бпла да помогнемо нашим загребачким пријатељима да свом уставно.м нацрту даду такав вид да он може бнтн примл>ен и од хрватских и од српских странака као полазна тачка за практпчиу дискусију". Г. Слободан Јовановић лом, изричито н речено у нашем предлогу за нацрт устава у уводу на страни 4. Ту, наике, стоји: „То уређење има утврдити сам народ по оним својим претставницима, којима ће у потпуно слободним изборима истински и непатворено датн своје поверење, тако да би дошло до правог народног споразума Срба, Хрвата и Словенаца, без надгласавања народа или покрајина једне над другом". Загребачка штампа преноси овај напис у „Времену" без/ коментара. Б. С. ^ Изјава г. Слободана Јовановића Поводом нацрта Устава загребачких интелектЈ'алаца који је „Време" објавило обратили смо се на г. Слободана Јовановића, који је поменут као један од сарадника на том
Коментар „Самоуправе „Самоуправа", орган Ју-1 клуба, у одбрану I- ре, зато и изгле,а
Демократски лист „Одјек", орган групе г. Љубе Давидовића у јучерашњем броју доноси на првој страни, опширан чланак, под насловом „Двогодишњица Удружене опозиције". У чланку, који је потписан иницијалима Ж. М. (Живота Милојковић, бнвши угледни комунистички посланик из Уставотворне скупштине) између осталог каже се: НЕОСНОВАНИ ПРНГОСОРН „Са стране браће Хрвата се често Удруженој опознцнји прнговара, како она са решењем хрватског шгтања ие жури. А.ш, ови прнговори су мало основанн. Удружена опознцнја чннн са своје стране све што до ње стоји, да се решење хрватског пнтања форсира и прнведе крају.и она се нада да није далеко дан када ће се то најзад н постићи. Али, када је реч о решењу хрватског питања, као и свнх оннх других пптања, која стоје са њим у вези, нужно је да
се и са стране браће Хрвата и њихових претставшша покаже више солидарности, сагласности н поверења према Удруженој опознцији". УДРУЖЕНА ОПОЗНЦИЈА1 СЕ МОЖЕ ПОНОСНТП СВОЈОМ АКЦИЈОМ Иа крају се кажс: „Удружена опозиција може, после две године своје тешке и мучне полнтичке акције, битн нотпуно задово.гна резултатпма те акције. Чак се она резултапгма те акције може и поноснти. Она је читавом по.титичком животу нашега народа утрла нове путеве и дала нове смернице. Тн ИЈтевн и те смернице иду у једном јасном и одређеном правцу: у правцу васпоставл»ања поретка иуне и истинске демократије. Кроз демократију и иа бази демократпје — то је једпин начин на који се могу трајпо и коначно решитп сви проблеми нашег полнтнчког, економског и соцнјалног живо-
ка, рекао је г. др. К ^бек . ии- | на цр Х у_ Јовановић нам је ката и>«ао неку амРицшт да I том приликом изјавио: дође на неко пстакнтто по.ти- | . ™чко мрсто. То „оказг* н ~ знач 0 гама н>.сна, коШ г.-шпМу реп.0 сваком ко пх „оЗЈПЈе. иа ' После ° л 1933 Ј "" Што се тиче мо!» особе, на- ' на г Р™ а ^гребачкнх в..теетавно је г. дп. Крбек. кп !т I лектуалмц нзраднла Је Један спомнње „Време", могл вам на «1" У става - ™ он у " с Р" ,а рећп еамо то да смо мп спп С >" > вол "'- да тач " на тој ствапп ."е-такп - -о да Хрвата не знају шта Ј - са . ј хоће. Како Је то.1 групн искрено било стало до тога да се уставно пнтап.е репти путем спораз>-ма Срба и Хрвата, она је свој нацрт уп ^тчла на >п»шљење једној београдској грЈ-пн коју смо сачп'Баваш прогћ. Божидап Марковнћ, ^""'мда ™пт>екит-те Ј све" "опе I Ј?' Нико-та Стојано.иН, нроф свакако криве гласнн^, да је , "ћхаило НлиН, и Ја са .м. I НАПОМЕНЕ РЕОГТ\ ДСТ;Н Прво рочитште у Варошком суду по тужбг Јове Ненадовпћа противу државе за суму од 6,325.000 динара
валп п да 1« V томр т»' вршепо т»какво воћство, а још мање пмам неких претензпја на то. У даљем невезаном пазговору рекао 1*е г. ло. Кп^ек: — Драго »ш је, ме'^тпм, да су овнм на^исом у „Врече-
орган Југословенске радикалне заједнице, доноси у јучерањем броју на уводном месту чланак под насловом „Професорока посла", у коме се осврће на предлог загребачкнх и београдских иителектуалаца за нацрт новог Устава. У чланку се каже: „Извесни нашн правни писци, — иначе заслужни л.уди за своју струку, — имали су после зло. срећног 9 октобра утисак да ће се наша држава тешко одржати а«о не измени евој Устав у дух>њихових погледа. Они су у живоме говору заступали федералистичко гЛедипгге, па су у томе смнслу писалн, — у друпггву дру гих својих пријатеља, — и један меморандум. Јасно је по себи да је лакше писати меморандуме, него управ л.ати државом, као што је лакше давати и савете, него их применити. А нарочито је лако прописиватн политичке рецепте, премда је врло тешко те политичке рецепте и спровести у животу. Између апстрактног н конкретног постоји увек извесна разлика; између профес>т>е н -^живота исто тако, Наши федералнсти из професорских >->1етннчких и њима сродннх родова и редова'су за ових неколико година могли видети да је држава остала н опсталј^ да се развијала и чак напраЛ^ала, — па она дакле није а, као што су они то предтражећи хитно увођење -ј&лизма, ради њенога спаса. ^ат6?|ђ сасвим природно да је н најумнији међу меморандума. шнма, г. СлОбодаи .Јовановић, који је до скора тражио федерацију вероватно у жел.и да спас»ва Хрвате, сада престао да ради на томе н почео да мисли на спа савање Срба. Оснивање српскога
српске култуледа доста пара. I доксално, нарочито а!со се узму у оцену горн>е чиње1ппхе и ако 1 с« осмотрн вреие, — релативно врло кратко, — у коме је седи и признати историк наизменце вндсо час Хрвате а час Србе угр*>жене у њиховој индивидуалнчсти! Свакако, професорски дјтсови никада не мирују. Они воле да прецнзнрају своје гледиште у свако доба, Зато су се они и ове године дали на посао и почели да нзрађују неке нове „базе" за промену Устава. Добрн н добронамерни људи (како их је обележио и сам г. Мачек) они пишу но ве ..нацрте", сматрајући ваљда да је боље да непгго „приуготове". него да чекају празних руку. Само је комично пгго они, поред г. Крбека, — коме свака част! увлаче у свој „посао" и г. Ивана Мештровића, познатог вајара, каб да они сами не верују довољно у своја правна и социолошка искуства, те очекују да ће тек он усавршитн њихов нацрт. дајући му завршну редакцију. Тај нацрт Устава није међутим усвојио нн г .-лр. Мачек, а ни ЈугослчЉенска ' раднка.тна заједни ца, у којој је већина Срба, Хрвата н Словенаца, — два врло важна чиниоца којн су одбнли ове про. фесорско-уметничке предлоге, додуше сваки из својих разлога. Из тога свега излази да би наши професори требало да се врате своме занату, а г. Мештровић свом. Нека он клеше и даље као што је и до сада клесао и ради чега је захвална отаџбина њега већ довољно наградила, а нека бригу за коју није ни пред ким одговоран остави онима који су позвани да је брину, који имају уосталом и народно поверење. и који тачно знају народне жеље и потребе!"
Хрвати ће учествовати у избо ^има за пољопривредне коморе јавља „Хрватски дневник"
Загреб, 25 маја. — Данашн»и ..Хрватски дневннк" у уводнику пише да ће Хрвати суделовати у изборима за пољопривредне коморе и образлаже то извеспим нсторијскнм догађајима у недавноЈ прошлостн. шгп ;.1 »ЦИЈА ЈЕ ГРЕШИЛА ШТО НИЈЕ ПОСВЕЋИВАЛА ПЛЖ1БУ ОИШТННАМА „Наша интелнгенција, вели ,,Хрватски дневник", много је грешила
Демократе г. Љ. ДавидовиЂа и „диктат" г. др. Мачек?
»»
Обзор" одговара „Одјену 1
«
Јуче пре подне одржано је прво рочиште пред грађанским судијом г. др. Адамом Лазаревићем по тужби народног посланика г. Јове Ненадовића противу државе за иарушено здравл>е, претрпљену пггету и моралну накнаду за време проведено у затвору. Његов захтев на накнаду износи 6,325,000 динара. На јучерашњем првом рочишту држава је требало да учини приговор противу тужбе али како она није хтела да се користи овом законском могућношћу то јој је дат рок од четири недеље да одговори на тужбу после чега ће се одредити дан јавног претреса.
ШГГЕЛ ЕКТУ АЛ АЦ\ Ми смо држали да смо дужнн рећи својим загр^бччким пријателлша, на које ствврч у њиховом нацрту српско јзвно мнсње, без раз.тике страиака, неће никада пристати. Нсто тако сматрали смо да им трсба указати на свс оне слементе који су у њнхов">м нацрту прнпадалп типу копфедеративне државе, јер је, као што се зна, конЈћеренција несагласна с државним једннетвом. Нашп загребачкн пријател>и водили су с лшого добре во.т»е рачЈ-иа о нашим напоменама, и њихов уставнц пацрт у свом деф|шитивном облику у главном је чист од коифедеративннх елемената. IIпак то је био. и остао њихов нацрт, као нгго се внди већ и по томе гато су га загребачки инт«лектуалци потппса.тп самн, без нас.
Загреб, 25 маја. — Данашњи ..Обзор" осврће се у једном чланку на писање „Одјека" (лист г. Л>. Давидовића> о споразуму. Лист вели да се, по писању ..Одјека" види „да демократи сматрају да је становиште г. др. Мачека, да се хрватско пнтан»е решн према захтевима које о?1 поставља, диктат. ' Ак - о бн, међутим, др. Мачек мерно нстом мером демократнма, онда би Н.ИХОВО становнште о решењу актуелннх пнтања бнло н те како днктат, и то, по свом политичком ефекту, далеко крућп. него онај др. 31ачека. ДЕ>!ОКРАТЕ II ДПКТАТ Г. ДР. МАЧЕКА Др. Мачеб, наиме, не тражн ШЈта туђег н ништа на што мн објективно као народ не Ои пкали права... Др. Мачек н у својим досадашњим разговорима н додирима са београдскии политнчким факторима никада није наступио као претставник само дне странке, већ као политички вођ народа. То је добро познато и демократима. Зато. када је др. Мачек поставио зехтеве испод којих он не може ићи, ни'е тнме дикгнрао своје гледиште другима, пего зе поставио одређене смернице да се дође до становитог циљч. без којег нема реп»ења совптггог пнтања. „Одјек" има то мање право говорити о диктагу др. Мачека, што и демократи полазе са једне готове ситуаниЈе. > чијем стварању нису суделог.алч претставници Хрвата, те, ^рема томе, демократи не чине стварно никакве уступке ако се удаљу ју од ње. Споразума и стварног попуштања с обеју страна које неће бити на уштрб само. једпог партнера. можс битн само V сгтуча^ кад полази у решазању проблема свак са свог полоифЈа. свак са реалног односа снла. а не са уметно створене познцнј* п
„ПОЛОЖАЈ ДР. МАЧЕКА ,ТЕ РАЗЛИЧ1ГГ ОД ПОЛОЖА.1А ШЕФОВА БЕОГРАДСКЕ УО." „Одјек" с>->1н»а да ли др. Мачек може одр;кати своје иозн а је, ако устраЈ "е у евојнм захгспнма. Положај је др. Мачека различнт од положаја шефош* Београдске удр>-жене опозицп<е н он претставл»а политнчкн цио народ, а они су тек претседннгн поједнтгх политичких група. Др. Мачек је у првом реду прс1станник народа и полнтичкнх захтсва Хрвата, а не шеф „најпеће групе незадовољника". II кад др. Мачек изиосн наше народне и политичке захтев^, он то чини као овлашћени гретставннк народа који зна шга хоће, а не као шсф незадопол.ннка, дакле, гомиле која нма з»једничке само становите негп типне момснте. .ЛЕ.МОКРАТЕ ЈЕ МОГАЛО ПОУЧПТП ИСКУСТВО' Искуство је пак морало поучи ти демократе, да ће др. Маче». нмати и убудуће поверење голе ме већине Хрвата, јер ће устр.чјати у својим захтевима." На крају „Обзор" вели да права демократија мора.бнти .рет ство које ће допринети решењу хрватског питања.
Комиснја Министарства пољопрнвреде за полагање нспита за архивсне чиновнр) Решењем Министарства пољо привреде образована је испитно комнсија за полагање и испитивање админнстратнвно - архииских чиновника Министарства поллпривреде. За претседннка комисије одређен је Божидар Ранковић, начелнпк Оппггег одељења, а за члан^гг А -тбин Раднкон, инспектор. Мн ан Павловић, саветник и Ђура Таталовнћ,
„Хрватски диевник" о „вечио забринутим патрнотама" Загреб, 25 маја. Сутрашњи „Хрватски дневник" у свом уводнику, доноси један чланак, у коме очигледно а' лудира на „вечито здбринуте патриоте", који се баве „само великим стварима", а ситни рад, који не доноси одмах видне резултате и славу, занемарују. „Хрватски дневник" цитира Достојевс^ог, који вели да различите околности, које везују руке и ометају рад, не могу спречити оног ко хоће да ради за опште добро. Лист вели да таквих типова има свугде на свету. „Има их и код нас. Ако треба репрезентирати и парадирати, никаднема неприлике да ће бити о скудице на особама, којб бк се прихватиле такве функције." Лист дал»е вели да, међутим, такве особе избегавају рад, седе по кафанама, дебатирају, грандомани су, „вечито забринути". Непрекидно су у стадију критичара и „пуше своју цигарету, пију своју кафу и мажу крух маслацем п медом". Такви људи сматрај\ себе позваним само за „велике ствари". Мннистар г. Стошовнћ на среској конференцх:, ЈРЗ у Прокупљу Прокупље, 25 маја. — Јучс је одржана среска конферемција Југословенске радикал не заједнице за Срез проку пачки под претседништвом г. Добривоја Стошовића, министра просвете. На овој конференцији после саслушаних реферата свих претседника и потпретседника месних органнзација констатовано је де је од дана извршења организације Југословенске радикалне заједнице у Срезу прокупачком па до данас приступио знатан број нових чланова у свима месним организацијама КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. ДР. ЈАНИЋА У СРЕЗУ РУМСКОМ Рума, 25 маја. — Већ чгри дана боравн у свом изборном срезу г. др. Војислав Јанић, народни посланик и бнвши министар, који је одржа г конференције у десетак сел; Г. др. Јанић одржао је кон ^еренције са својим многобројним пријатељима у сели ма Попинцу, Доњем Товарн" ку, Суботишту и неким дг^ гим селима. На конференг јама је г. др. Јанић излополитпчку ситуацију у наземљи. што није посвећивала пажњу општннама. Она је показивала ннтерес само за саборске изборе, који су једино могли евентЈ -ално донети зас.унннчке мандате. Сеоске општнне н>у ннсу занимале, Јер је држала да тамо нема пгга тражнти нн добнти. Она није помншљала ннти да прнликом општинских избора заталаса сељачке редове и на управе општина доведе полнтички свесне л.уде, а внко неће порећи да би глас општина, сложан и одлучан, много значио н у политнчком жнвоту." Даље лист закључује: „Активност хрватског народа мора се стално очитоватн, као што се она очнтује у политичкоЈ борби. Форма те актнвности, иаравно. ннјв у сваком случају једнака., У општинама се она очитује учешћем код нзбора н преузимањем власти. дакле, вршељем праеа, које народу-припада. Накои општвнскнх нзбзра спр-^ешће се нзборн за пољопрнвредне коморе. О тнм коморама мн имамо изграђено мишљен»е. Хрватско ће сељаштво суделовати и код тнх избора. Повратак глинистра пољопривреде г. Св. Станковнћа Министар пољоцривреде г. Све тозар Станковић вратио се из Новог Сада, где је провео два данв.
генерал франко наименоваће амбасадоре у берлину и риму 0 .1 нашег сталног дописника) Берлин, 25 маја. (Телефонски извештај) — Влада генерала Франка обавестила је Немачку да ће ускоро бити наимснован амбасадор нацио! на,тистичке Шпаннјс у Берлину, за кога је већ затражен агреман од Рајха. Истовреме! но уследиће п наименовање I Франковог амбасадора у Риму. За алгбасадора у Риму биће постављен адмирал де Мадар. | Досада је Франкова влада нмала у Верлину и Риму своје дипломатске претставнике. За амбасадора у Рнму бпће поставл,ен г. Гарсна Конде. Ово наименовање Франко| вих претставника у Берлину и Риму сматра се доказом да ! утицај Франковог режима расте. М. ПУТНИК корак рајха код папе због говор чикашког надбискупа г. мунделал1а | Берлин. 35 маја. — Кеко се У | овдашњим политичким круговима тзрдн. немачки амбасадор при Ватикану г. Бер»ген учннго је корак код државног секретара кардннала ит*р Пачелиа поводом изјава чиквпжог кврдинала надбискупа мгр Мунделјна више од стотин: бродова не мож1 да исплови из францускнх лука због штрајка Парнз, 25 маја. — Данас пре подне стигле су нз Марсел»а. Хаврв и Сета депутације лучких радника којн пгграјкују. Ове деПЈтације поднеле су министру ггретседнику г. Блуму своје захтеве у цнљу закључења пгграјКа л>-чких радника. У Марсељу се због штрајка налази сада 74 брода у распреми, у Хавру 50 а у другим лукама нсто тако велики број бродова не може да нсплови услед штрајка лучкнх радннка. (ДНБ)
г. исмет инени отпутовао ратни: бродом из пиреја Атнпа, 25 маја. (Телефонскн нјвештај .х .— Претседник тЈ-рсхе вла-др. Гг- Исмет ХТнени посц|е звашдчђе свечане вечере која Ј'е приреЈрена у његову част. вапустно је грчку престоннцЈ-. Г. Исмет Иненн отпј - товао је на једном турском ратном броду у један час нзјутра из ПиреЈа. Про свога одласка претседник турске владе у разговору са новинарнма захвално се на срдачном дочеку који му је приређен у Ррч I кој и на нскреннм пријатељскнм | маннфестацијама, које су приреI ђене његовој земљн н њему од стране званнчннх претставннка и самог грчког народа. ЗАРИФИО
н
Листа згодитака лутрије Југословенске уни за заштиту деце
У недељу 16 о. м. извршено је 1извлачење згодитака лутрије Ју[гословеаске уније за зацЈгиту деце. Згодицн су пали на ове серије бројеве: СЕРИЈА I 21 763 299 1948 931 936 2989 703 135 3521 642 282 4896 420 587 5464 |198 130 6743 039 184 7436 387 211 8161 513 311 9643 204 361 10839 654 960 11462 291 952 12567 589 189 '.13433 766 477 14045 352 044 15026 ,041 246 16060 668 370 17018 956 603 118153 627 478 19499 121 812 20594 • 017 «6 21055 210 351 22971 367 227 23759 874 355 24930 426 156 25209 719 035 26588 241 096 27008 720 561 28522 165 163 29505 097 158 30533 1841 781 31235 389 083 32886 469 245 33828 262 638 34025 730 254 35115 994 331 36372 201 991 37421 157 917 38869 479 185 39628 283 229 40829 080 335 41943 742 941 42774 881 579 43380 983 240 44465 392 813 45214 461 473 46777 005 997 47255 895 418 48849 065 502 49053 113 739 СЕРИЈА || 600 769 656 1698 963 823 2822 940 265 3550 597 688 4002 357 354 5663 721 169 6430 843 850 7313 717 916 8336 560 736 9868 819 391 10225 042 353 11832 323 408 12555 423 173 13793 402 714 14049 758 117 15844 046 863 16771 449 815 17546 547 867 18023 230 772 19356 893 048 20663 904 537 21001 644 407 22846 866 268 23150 784 215 24319 938 374 25019 194 412 26694 139 068 27047 726 835 28673 910 472 29972 199 666 30840 070 103 31297 985 116 32476 665 622 83878 674 349 34762 033 631 35608 172 803 36544 140 409 37213 125 690 38687 369 790 39509 686 610 40612 761 725 41548 088 593 42006 078 695 43745 722 889 44341 779 902 45^24 267 646 46248 491 077 47343 217 851 515 49134 39? двд СЕРИЈА Ш о_ 'Х> 243 1961 765 032 2010 679 529 3259 300 908 4864 669 641 5938 556 170 6212 494 954 7907 484 692 9707 272 10000 10072 ^00 247 12459 500 107 ""»27 177 145 15337 "12 17633 137 400 19619 802 735 133 21081 968 003
8419 076 425 448 563 1123" 13854 294 78Р 616 664 16'' 18526 540 20061 011 22361 667 046 23572 501 264
25109 928 602 262«. 094 658 28543 939 711 30124 511 470 3183Ј 901 551 33376 523 374 35705 512 206 36682 922 187 38613 599 100 40838 164 428 41405 498 202 43347 927 118 45288 149 106 46882 054 082 48451 024 712
24923 226 196 277 677 27876 29632 034 029 365 978 32684 34327 266 732 224 750 37181 39531 553 872 875 839 42458 44689 108 661 655 079 47986 49085 737 880 СЕРИЈА 1у 287 731 778 1439 098 700 2757 740 804 3257 141 404 4970 944 487 5897 855 144 6084 071 238 7325 063 275 8527 911 552 9586 218 086 10965 315 205 11785 252 285 12375 159 504 13296 657 383 14680 004 773 15263 853 401 16660 120 827 17554 280 776 18350 379 274 19136 801 038 20630 937 142 21095 583 031 22734 764 794 23398 321 507 24715 486 724 25506 744 879 26395 848 369 27342 810 761 28808 950 066 29102 645 751 30942 192 884 31406 974 143 32171 197 322 33702 528 073 34767 340 411 35362 615 067 36012 975 326 87289 092 959 38452 979 609 39119 727 764 40796 489 681 41310 332 087 42058 845 870 43154 564 413 44598 314 611 45861 558 866 46228 441 770 47817 809 324 48463 919 591 49955 787 574 Издавање згодитака вршиће се у канцеларуји Југословенске уннје за залгтиту деце — Главпн одбор — Београд — Кнез мнханлопа 33 сваког рвдиог дана од 8— 12 н од 15—18 чаоова почев од 1 јуна до 1 јула звкључно. Извучену срећку послатк у препорученом писму на горњу адресу. пли је личјго предати После 1 јула рекламације .се не тоимају и непријављени згодици остају зе цчл^зе Ун-ое Завршовајући лутрију Југословенска уннја за заштиту деце сматрв за своју дужност да изрази најтоплнју захвалност свима оннма којн су нзашли у ст срет и тим начином омогућ" јој да може помагати матео™ но дтлтптв<* подижг V-^ггседанк, 1Р. Јос. Шнловнћ Потпретседанца Гака Ннк. Спаси!. Секретар, проф. Бож. Зечевнћ