Време

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

тек. РАЧ. БР. 52.204.

ВРЕМЕш . ;ке

ГОД. XVII - 5543 БРО! БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 54 |УНИ 1937 ГОД. ГТ Р Иу |

Немачка и Итали

азЈ->ш за неме-

по5лаче бродође из Шпан

Берлин тврди да то не значи напуштање политике немешања

ПЈта ће бити са блокадом Шпаније?

1су владе Немачке и Италнје обавестнле Е. Идва о њиховој одлуци да повуку своје ратие бродове из система контроле у Шпаннји, наводећн жто разлог неслагаае између великих сила у погпеду недавно извршених напада од стране шпанСЖ1ПГ подморница на немачку крстарицу „ЛајпВећ прекјучерашње саошптење са седнице одбора за немешање наговештавало је засебну акцжју Рима и Берлина, пошто је у њему речено да взмеђу великих сила није постигнут споразум о заједничкој поморској демонстрацији против владе у Валенсији. Француска и Енглеска заузеле су становиште да није доказана националност подморнице која је покушала напад на крстарицу „Лајпциг", док влада Рајха смагра да су искази немачких официра потпуно довољни као доказ. Оно што је претило да ће се | ј® је влада Рајха д&ла Форењ Офису, ни Рим ни Боркрстарицу ј лин неНе предузимати 1 кве дал>е мере.

догодитн после напада шпанских авнона на .Лојчланд" догоднло се сада Шта значи повлачење немачкнх и нталијанских ратН1Г»- ородоса из система контрилг у шнанским водама? : Да ли то значи и иапЈП1Гтан »е пглјггике немешања? Према уверавап.у званичних неначкнх коугова у Лонд оиу. Рајх нгће напуститн политику немешања. Шта Но учннити Францлска и Енглеска после повлаче»ва немачке и италијанске ратне ( морнарице из шианскнх вода? Да ли Не наставити вршење контроло Ј -воза? Да ли ће то довести до свршетка контроле >-воза у Шпаннју н тако поно■о створити могуНности за нео-

А Н ИТАЛНЈА СВОЈЕ БРОДОВЕ ОЛЕ ШПАНСКИХ ОБАЛА

I јуна. — Миннстар лослова г. Идн изјау Доњем дому да је остраннх послова Рај «он Нојрат обавестио амбасадора да се, ^пто ннје постигнут мачка влада сматра а повуче све своје -5ве нз система кон-

МИСИЈА Г. Ф1 ГАТА Г. ВЛН 31 у Иеоград

| т додао Је да Је ова зета у намерн да се ћност отежавања сн . ће се влада Рајха ДЕЛЕГАТА Г. ВЛН 31«»«, акцнју. ћеговог Брнтанског ц калап је дал>е г. знању ову одлјгку и су је ннспнрисалн." др>*га пнтања одго1дн да како пронзласадашње ситуације, овор односн с« нсучешће не.мачких ова у контролно.м Јрмачка влада нема естане са учешћем у ■датан>е. || Чианскн амоа!е и италнда повуоолног Г. фон Рибентроп

Белгнјски стручњак за финансијска питања г. Морис Фрер стигао је јуче у Београд у цил »у прикЈИл .ања података за једну европску анкету у вези са мисијом, која је повсрена г. ван Зеланду, о прнвредној реорганизацији Европе. Г. Фрер, који је већ обишао главне престонице Европе, долази у Београд да преговара и са југословенским водећим личиостима и прикупи потребне податке за своју ан"~гу. Претседннк владе и миннстар спол>них послова г. др. Милан Стојадиновић примио је јуче ујутру г. Фрера, а по подне г. Фрер је посетио гувернера Народне банке г. др. Милана Радосављевића. Овај белгијски стручњак, кога су веома интересовали подаци прикупл>ени у Београду, потврдио је утисак, који је он добио, о улози коју би Југославија могла одигратн у европској привредн. Анкета г. Фрера завршиће се, вероватно, када се г. ван Зе-

На

Ван Зеланд привредни амбасадор Европе

( О а нашег сталног лописника) Брисел, 21 јуна. — 29 марта 1935 један млад човек, дискретан, љубазан и отменог држања, претставио је белгијском парламенту владу, коју је тек био образовао. Ма да је имао свега 42 године,, он је изгледао још много млађи. Висок, витак, са угластим раменима и лицем, где су готово све црте помало издужене, тај човек вас је присил>авао да и нехотице помислите на неку геометријску фигуру. Тај утисак је појачан још и бригом за коректношћу и дискрецијом, која се назирала чак л у кроју његовог капута, у држању његове главе, у његовом гласу без вибрације, у гестовима без емфазе и разметања, као и у његовом начину обраћања слушаоцима. Ови последњи, између којих су стари политичари заузимали већину, примили су га са једним једва скривеним неповерењем „Аутсајдери" у политичким круговима нису нимало омил»ени. Млади вице-гувернер Народне банке, коме је баш тада краљ поверио образова ње владе и то баш у часу, када су биле пол»ул>ане привредне базе белгијске државе, био је новодошљак у политичком •лзету.

зв неколзгоо часовв! Спол>нн дут је бно лнкзидиран. а садашњн ннтерес блалајначких боноаа не прелази 1%! Две године после Енглеске, Белгија може себи дв честита. што је ггребродилв крнзУ-

У селу Ла Прадера, 11 јутта. Мало је требало у јесен прошле године, па да Мадрид падне. Сада може пастн Мадрид само после једне тешке и велике битке. Генерал Франко нема сумње да ће ту бнтку датн. Он је снстематски припрема. Питање је само: кад ће опет почети? Посредно, и битка код Бнлбаоа значи битку за Мадрнд. то је пре два дана признао радио Барцелоне, којн смо овде слушалн. Падне лн Бнлбао. пашће н Мадрнд. Буде ли имао успеха код Билбаоа, то значн успех за генерала Франка и код Мадрида. Из далека ја сам се често питао: Зашто све то у Шпаннјн

I 1 ои. ^ Ј . * *" 1 " ■ ланд буде вратно из Америке. [траје тако дуго, Сада, када рат у

Влада г. Шотана значи слабљење социјалнстичког утицаја и враћање политици привредиог либерализма

(Од нашег сталног дописника) Париз, 23 јуна. (Телефонскн нзвештај) — После дводневне крнзе образована је влада г. Шотаграничени увоз ратног мате- на Крнза је поставила два проблема: н полнтнчкп Рнјала у т>- земл.у. и ф инанси ј ски . Полнтнчкн проблем решен је. ВеИ овом приликом манифе- - 1 Г . Т т ' ћнна владе г. Шотана у ствари је већина Народног фронта. Међутим док је влада г. Блума била содијалистичка, влада г. Шотана је радикална. Комунисти, и ако нису ушли у владу спремни су да помажу нову владу.

стована је пуна сарадња Рииж н Бер.тина, који су заједннчкн предузелн овај корак. Судећи по обаветптењнма ко-

Њ. В. Краљица Марија стигпа у Милочер Мнлочер. 23 јуна. — Данас У 18.15 часова допутовала је 7 дворац Милочер Њ. В. Краллца Марија у пратњи дворс*е даме гђе Грујић и ађутанта г. Погачника. Јутрос је Њ. В. Краљица пошла из Пећи а>томобилом у 8.15 часова. Грађанство Пећи прнредило је Н>. В. Краљици •рло леп испраћај. Дуж читавог пута и у свима местима худа је пролазила Н>. В. Краллгца, народ је приређивао врло срдачан дочек. На Реци Црнојевића Њ. В. Кралипу дочекао је бан г. И»анншевић са Н>ом и команДантом Зетске дивизије генералом г. Стефановићем. Пошто се Њ. В. Кралица поздра Шла са баном и генералом, супруга бана г. Иванишевића предала Јјој је леп букет цвећа. После краћег задржавања ■а Реци Црнојевића, Њ. В. Кралица продужила је за Це- ! тиње где је стигла у 17 часова. На Цетињу Њ. В. КраљиДа прошла је аутомобилом пре , ко Александровог трга и кроз | Дворскн парк и наставила п\т | Д>"бровник. На пролазу [ Цетињани су Њ. В. Крал>ици | Приредилн топле манифестаЧије, на које је Она отпоздравлала машући руком. После вожње од једног часа Н ј . В. Крал>нца стигла је у Мнлочер. До Будвс Њ. В. Кра л»ицу испратили су бан г. Ива■ншевић н командант дивизи1* генерал г. Стефановић.

Проме-на владе настала је без нереда. бео п>-ко6а н без узбуђења улице. Ово је последнца коретсгног понашаља г. Влума, према г. Шогану. н г. Шотвна преаса г. Блз"к>'. У трен>тк%' кал шпанска драмв узбуђује Еврогту. Фрвнц>'ска је двлв прнмер реда и мнра. Фнивнснјски проблем којн је поставл»е« прнликом крнзс владе г Блумв још треба дв се репга. Портфел. финанснја аоверен је г. Жоржу Бонеу. док је ла потсекретврв постввл.ен г. Брине. Поставл.ење г. Бонеа значи дв ће Француска одржеватв трипарпнтни уговор.

Образовање владе г. Шотана прнмл>ено је поволло у Скупштини, где су народни посланнци задоволлн, што је крнза брзо решена и што је нзбегнут парламентарнн сукоб. У скуиштннским кр>товнма истиче се, да састав владе г. Шотана одговара жел.ама већнне Скупштане н за хтевкма политичке снтуацнје. Истина, нзвесне присталице Народног фронта не крнју тешкоће, које ће створнти крајња левица. Међ>тим. онн се надају, да ће претседник г. Шотан моћи да преброди све политичке тешкоће и да ће г. Боне успе-

ти, да уреди финансиску снтуацију. Мањава у парламенту, напротив, није тако оптимистнчки расположена. Она остаје у ставу изјасниће се тек кад буде видела резултате њеле делатносги. Р. ВАЛЕ Г. БОНЕ О ВАСПОСГАВЉАЊУ ФРАНЦУСКОГ КРЕДИТА Њујорк, 23 јуна. — Господин Жорск Боне, нови министвт> финахссија у владв г. Шотвна, давво је данас нзјвву соецијалном изасланику пвриског лисгга ^Ажанс Еконоеилк е Фннансчјер". „Имајућн пуно повереље мог>'ћности економског подизан.а моје мчаље иримно сам ресор Министгарства фштнезуа. Лндам се да ћу ус «етн брзо да папратнм кредкт државе. С"адапш.н шгао државиих |»ента непрнхватл»нв је и спутава франЈЦвку привреду. „Овде сад| имао не^ахтнко срдачнмх разговора са г. ван Зеландом о прнвредном и финансијском развмтку Европе. Дошлн смо до олакшавајућих закл>учака. Г. ван Зелапд може да рачуна да ће у меин 1гаћн чвр<ту подр-

Г. Шотан нзлали из Јслисејске палате, где је обавеотно Претседника Репуб.шке г. Лебрсна о својнм иреговорн.ма око саетава нове владе. Новннарн су окружнлм млндатора тражећн абмендам о нзгледнмд ан нову члдј

Г. Блум нзлазн из кабинета шку у н.еговнм наетојан.нма да расветлн и реши .монетарие н трговачке проблеме који су предмет љегове миоије. „>'верен сам да ће моја делатност у Сједгакеннм Амерички* Држава>|» као и чврста прнјатат»ства која сам стекао, коркстити Фрашоској у де.ту које • предузнмам." Р. ВАЛЕ НОВА ВЛАДА — СЛАБЉЕЉЕ СОЦНЈАЛИЗМА Нарнз, 23 ј>*на. — Нова француска влада примњена је са спмпатијом у већинн францускнх политичких кругова. Њене су главне карактеристике: дубоко републиканска и ланчка. Она ће остати доследна програму Народног фронта, алн угицај соцнјалистичких, нарочито економскпх н финансијгких док1>ина, биће зиатио мањн него у Блумовој влади. Г. Шоган је присталица најшнрег економског либерализма. Сигурно је да ће се одрећи вих нриси.пшх мера које је |редвн)>ао фннанснјскн план г. Орнола у Блумовој влади. Г. Боне као министар финаиеија, досадашњи амбаса(ор Француске у Вашннпону, ужива нове|»ење фраицуских високнх фннансијскнх кр>това. Он је у интпмним везама са лнчиостима које стоје на челу Банк де Пари е де Пејн Ба.

ПТпанији посматрам взблиза. в то ми је разумл.нво. На карти Шпаније изгледа ма. ла битка код Билбаоа. Чинн се. као да се водн око два-три села. Уистинн, међутим, ТТТпанија је пространа земља, велика као Немачка пре рата, и велика су отстојања на фронту. Код Бнлбаоа вал>а узетн читава брда, страховито утврђена, а капнју која отвара п\т у Мадрид и коју гледа пред собом из овог села, сачиаава читав један планинскн ланац, просечно внсок 2.000 метара. НАВА СЕРАДА Из овог села на главном друму за Мадрнд, ја вндим планински превој, где се налазн водовод Мадрнда. а који се зове Нава Серада. Виши је далеко него наш Ртањ н да-ве се до 1849 метара. Испред Мадрнда диже се, пред војском генерала Франка. знд планине Гвадарама. Поједики положаји око којих св ту бори. и где су се тукле последњих дана крваве борбе, свн су врло внсоки. Снјете Пнкос 2203 метара, Кабеца де Хнеро 2.376 метара. Рат овде нма облик тешког планинског рата. Кнше. прави потопи и магле. спречавају да Франко код Билбаоа нскорнстн своју надмоћ у ваздуху. Код Мадрида нма један другн разлог. Франко не може ућн у порушени .Мадрид. Оп га не сме порупшти ни спалнти. У сваком случају, ускоро се спремају ве.тикн потезн од страпе Саламапке н правн рат тек почнње. Ннко не зна колико ће још трајати. НА ПОЛОЖАЈУ КРУС ДЕ ЛА ГАЈБЕГА „Ви сте вндели дворац Ла Гранха, којн се прочуо последњих дана. Хоћете ли сутра да видите један другн сектор мадридског фронта, Балсанн. где је протнвник претрпео страшне губитке ових дана?" Тако ме је питао мој пријател. у Врховној командн генерала Франка, г. Де Армас, синоћ. Прнстао сам и јутрос сам већ био на положају Крус де ла Гал>ега. Положај је ннжн, него врхови испред Мадрида н занимл>иво је да је Франко, кад је био приморан да стане у самим капијама Мадрида, у планини Гвадараме и изабрао ниже положаје, у противностн са војничким теоријама. И његова тактнка показала се тачна. Са висова, протнвннк је допирао лако до његових положаја, алн када ннје могао да нх узме, у повлачењу нзбила је па-

Покухпејмо овде да објесаимо: запгтч) је победнз« победио? Или. другачије речено, пок>тпаћемо да свзнамо: пгга је Ван Зеланх где и како јв он формиран? Белгијски премнјер. који у својнм жилама има фтаманску и валонск>- крв, б5го је седмо дете једне племићке породице. где су породичзе и друте врлнне бнле веће од богатства. Ту је он добио одлнчно ваотнтање По излвску из колежа Сен Венсан. Ван Зелан-д се уписао нн. правни фекултег у ЛЈ-вену, одакле је био мобилнса«, а после тога н заробљен, у децембру 1914. После више покушајв бекства из концентрвционог логора у Солтау, он је бно послат 1917 го_ ди?не у ШтЈттарт, где је десет ПЈта днезно истоваривео катран у једној фабрици гасова. Ту, у рошггву, он је учио немачкн. енглески. па чак и руски. Многн његовн пријателл н сарвдници данас првн пут су се упознали св Вен Зеландом у ропству. Између осталнх то су билн Шарл д" Варнеф, мкннстар унутрашњих послоза 1935 годнне. Робер Лемоен, будући шеф каб>ннета у министарству јавних рвдовв, чувени пасац Абел Луркин. и талентовани новннер Рене Кигчр- ' -тосле слЈ-жбе у -чнда постао ■чЈста «Енника н чекала га је катас. Пред рововима. ја сам их лич* кввидео- леже н сада 9 тенкова, _ чије је зупчанике покидала артиљерија, пошто их је пустила да сасвим сиђу са планине. Било је логично да је Мадрнд покушао да узме ове положаје. на којвма Франко стојн већ пет месеци. било је логично да то Мадрнд покуша баш сада, када се зна, да се непгго и против Мадрида и против Билбаоа спрема. али је акција рђаво командована. Утнсак. којн је на мене учинио положај Крус де ла Гаљега, необнчно је повољан за бранноца. Затекао сам тамо Наварце, вакредног нзгледа. којн су голи до појаса, радилн ва новим радовима, ма да је битка тек бнла завршена, и протнвник био ту пред нама, у шумама. Оно пгго подвлачим међу првим своји>1 утисцима то је тај необнчно војнички запт, којн на странн нацноналиста влада. Радити под овим шпанским сунцем и копати са толико вол>е, смеха н зачикивања, може само једна днсциплинована војска. Рововн су одличнн, има прихватница, бетонских цистерна, заклона протнв бомбн из ваздуха, подофнцирска читаоница и засебно одел>ење за бербернна! Пред положаЈем Је читав снстем бодл>икавих жица, јама за тенкове

Ветар и сад још доноси мирнс лешина квд помолимо глазе међу цаковнма песка из рове. Топови ћуте, вли доле испод нес траје лагена пал*бе код Мароквнацв. Пред њлховим рововима којн су у дол»н, види се бивша варошипв Балсаин. Она је сва порушена. Зндови цркве стоје још само као једна празна позоришне улица. Капетан Артуњедо, којн нас је водио по рововима, а који комендује на том положају, скаче из рова у ров полу го. до пасе опал>ен. у спорггским чакхпнрвма в тркечким цнпеламе. Деје >тнсак инжењера. који копа се својим л>удимв. Дебел>ушан је и необична шал>ивчшге. Он је Франку донео комплетан бвтвл>он пешаднје из Аргилесе и они се Т5'ку у рету од почетка. Његови противтенковнти топови се блистају од чистоће. Све његове прлхватннце повезане су телефониме. али оно што ме је звчудн. ло. бнла је необична чистоћа у свим тим рововима. М. ЦРЊАНСКИ (Наставак на четвртој страни)

0'Дафнјевн ирски добровол>ци, којн су се вратилн са мадрмдског фронпц где су ое бори ш на странн Франка