Време

6Е0ГРЛДСК0 ИЗДАЊЕ

•ГВК. РАЧ. БР. 62.2<4.

ГОД.ХЛП1 - 5585 БРО! БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 5 АВГУСТ 1937 ГОД. ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

VII наградно танмичење ПЕТО ПИТАЊЕ Која је ово зпаЈпенита

ПОШТАРИНА ПЛАТЕНА У ГОТОВУ

|з Вепики конкурс „Времена"

Ватикан је признао режим генерала Франка мртвих

Совјетска Русија признаће шпанске националисте као зараћену страну

Њ. И. Крал» Карол у ЗМилочеру Њ. В. Краља Карола дочекала је Њ. В. Краљица са Њ. Кр. Вис. Краљевићима Томиславом и Андрејом У име Владе Краља је поздравио бан г. Петар Иванишевић Цетиње, 4 августа. — Данас у 18.30 часова стигао је у Мнлочер бродом наше ратне морнарнце „Дубровннк" Њ. В. Румунскн Кра~ћ Карол II. У Милочеру је високог Крал>евског Госта дочекала Њ. В. Крал>ица Марија са Њ Кр. Вис. Краљевлћнма Томиславом и АнДрејом. У име Владе Њ В. Крал>а Карола ноздравио је врло легтам н бираннм речима бан Зетске бановине г. Петар Иванишевић. ДОЧЕК У СПЛИТУ Сплит, 4 августа. — Јутрос у 8 часова на сплитску станицу дворским возом стигао је Њ. В. Румунски Крал> Карол Ц у пр&тњи ађ>танта генерала г. Декавела. Било је лепо свеже Јутро. И станица и лука биле су пкићене југословенским и румунскнм ластавама које су се внле на државним зградама, лађама ■ обалама Иако се у последњн час дознало за долазак' Њ. В. Крал>а Карола 11, а раднИ је дан, пред станицом се ипак сакупио већи број грађана да поздрави Њ. В. Краља. На самој станици били су претставници грађанских и војних власти. Чим се воз зауставио из салонских кола изашао је Њ В. Крал> Карол II ведар и насмејан. Први Му је прист> - пио бан Приморске бановине г. др. Јосип Јаблановиђ. Бан г. др. Јаблановић, у ■ме становништва Приморске бановиие и своје лично. изразио је Њ. В. Крал>у дубоко пок.тоњење н истакао је ненарушљиве осећаје верности којима ј« Југословенски народ у заједни ц* интереса и судбине прожет према племенитом и пријател>гком румунском народу, као и дубоко попгговање и оданост пре иа Узвишеном Владару Њ В. Кралу Каролу 11 који нам је учннно част и особиту радост својнм присуством на југословеноком Приморју. Њ. В. Краљ Карол II срдачно се руковао са баном г. др. Јаблановићем. Њ. В. Крал> је бану нзразио Своју радост и захвалност на лепом дочеку. Затим је Н>. В Крал>у Каролу II пришао претседник Сплитске општине г. Дује Иванишевић коЈн је казао: „Ваше Величанство, срећан сам што могу у име ставовништва града Сплита и своЈе да поздравим Ваше Величанство и да Му пожелим угодан боравак у овом граду" Њ. В. Краљ срдачно се руковао са претставником Сплита, а .чатим су Му пришли н поднели рапорт

командант места бригадни генерал г. Гаврило Маринковић и командант помороког ваздухопловства капетан бојног брода г. Прерадовић. После ових поздрава Њ. В. Крал> Карол 11 са својом пратњом и пратњом претставника наших власти са станице кренуо Је према вратима на источној страни. Простор је ту био украшен за ову прилику палмама и ћилимовима. Када Га је грађанство угледало срдачно Му је кли цало: Живео Крал> Карол, живела Румунија! Са радосним осмехом поздрављајући шеширом Њ. В. Крал> захвалио се грађанству на поздраву и лаганим корацима прешао је кратак пут од станице до обале, где је чекао моторни чамац морнарице да превезе Њ. В. Краља на разарач „Дубровник", који је од јуче чекао укотвљен усред сплитске луке. На обали се Њ. В. Краљ Карол Ц опростио са претставннцима наших власти, захваливши још једном на пријатном дочеку, а затим је ушао у чамац са Својом пратњом. Прво је од обале кренуо извиднички моторни чамац а затим моторни чамац морнарице којн је Њ. В. Краља Карола 11 одвезао у сред луке да се укрца на разарач „Дубровник". Док је Њ. В. Краљ Карол II долазио на ..Дубровник" поздрављен је топовским пуцњевима са лађе. Посада Дубровника" била је постро јена око брода и такође поздрављала Њ. В Краља. Командант „Дубровника" капетан брода г. Антон Клинар, који је дочекао Њ В. Краља Карола II поднео Му је рапорт и замолио Њ. В. Краља да му дозволи да брод исплови. Непгго касније у 8.30 брод је испловио из луке.

(Од нашег сталног дописника) Париз, 4 августа. (Телефонски извештај). У енглеским днпломатским круговнма велнка пажња обраћа се проблему немешања у шпанске догађаје. У истим круговима изјављује се да ће Русија по свој прилици променитр своје држање у питању признавања побуњеницима права зараћене стране. Каже се да ће Москва ово право генералу Франку признати, али једино под условом да се повуку и сви страни добровољци. У извесним круговима данас се говорило да ће Совјети прихватити британско гледиште под условом да Берлин и Рим дефинитивно прихвате прннцип повлачења добровол>аца и уз то ако се Русији може пружити довољно јака гаранција и да се може урерити да ће добровољци из Шпаније бити повучени. У енглеским дипломатским круговима прецизирају да за ову про.мену у држању Москве треба одати прнзнање француском министру иностраних послова г. Делбосу, који је јуче учинио демарш у руској амбасади у Паризу. Р ВАЛЕ

приликом експлозије бензинског слагалишта у Смирни Цариград, 4 августа. — У стоваришту турског петролејског друиггва близу Смирне десила се експлозија. Том приликом погинуло је 20 лица. За сада је немогуће приступити области у којој се десила експлозија услед јаке жеге. (Д.Н.Б.)

ВАТИКАН ПРНЗНАО РВДБНМ Г. ФРАНКА Саламанка, 4 августа. Службено се еаонштава да је Ватикан званнчно призано националну шпанску владу. ЕНГЛЕСКО-ИТАЛИЈАНСКО ЗБЛНЖЕЊЕ — БОРБА ПРОТИВБОЛЛНЕВНЗМА У ШПАНИЈИ Иариз, 4 августа. — Данашњи „Журнал" пише о италијанско-енглеском зближењу па каже између осталог: Енглеска пружа руку Италији, зато што је схватила, да је то једино сретство да се угаси пожар у Шпаннји. Италијани немају намеру, да се утврде на Балеарским острвима или у Мароку, као што се тврди са разних страна. Насупрот, циљ је Италије да спречи да се бољшевизам утврди на иберијском полуострву. Италијанско-енглеско зближење почиње са ове базе. (ДНБ) РЕПУБЛИКАНЦИ НОНОВА ЗАУЗЕЛИ БРУНЕТУ? Мадрид, 4 августа. — Иако вест није досад добила своју службену потврду изјавл>ује се да је село Брунета поново заузета од стране реиубликанаца. (Авас)

ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ I. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ НА ПРИМОРЈУ

Овнх дана енглески крал> "Ворће посетио је логор скаута у Саутволду, и провео је тамо неколико часова. Занимл.иво је да је баш сам крал> основао овај логор

Енглеско-италијанско зближење не доводи у питање сарадн>у Париза и Лондона

»и Цштату, гда је срд.««

Лондон, 4 авг>ста. — Главно интересовање лондонске штампе и данас је концентрисано на попуштању затегнутости између Велике Британије и Италије. Листови на врло видном месту објављују најновије изјаве италијанског министра спољних послова грофа Ћана. У вези са том изјавом италнјанског министра спољних послова у круговнма блиским италијанској амбасади у Лондону наглашују да је италијанска влада решена да учини највеће напоре у правцу побољшања одно са са Всликом Британијом, пошто је поправљање тих односа један од најважнијих предуслова за обезбеђење мнра. Уједно у тим круговима нарочито наглашују да Италија ннкако не желн да, поправљајући своје односе са Енглеском, помућује енглеско-француско пријатељство. Италија, веле даље у тим круговима, нарочнто много полаже на то да западноевропске велике силе што пре признаду Италијанско - Етиопско Царство.

,ЈДејли Телеграф" каже између осталог да изјава грофа Ћана претставља нов корак припремања дал»их конкретних преговора између Енглеске и Италије. (ДНБ)

Прво размимоилажење Краља Фарука и његовог премијера Канро, 4 августа. — Миннстар претссдннк Нахаз паша одложио је свој пут за Карлове Вари као и своје путовање у Женеву, а у вези са тешкоћама око неких кандидата новог кабинета. Изгледа да Краљ Фарук не жели да одобрн присуство г. Елгиндија у новом кабинету. (Д.Н.Б.)

.1ВЧНОСТ?

Ово је

КУПОН БР. 5

Име м ирезиме

улица број . .

Спнсак познатих личностн које долазе у обзир за одговор: Ј. Ј. Штросмајер, Н. Тесла, великп везпр Мехмед Соколовнћ, Петар II П. Његош, митрополнт Ст. Страгпмировић, Александар Карађорђевић, Милош Обреновнћ, Иван Мештровнћ, Стеван Шупљнканац, Петар I Петровнћ

Не треба слати пре 10 августа

Награде нз шестог такмнчења за Београд н Земун нздају се данас од трн часа по подне.

М^оцишњица вллдс г. 31етаксаса у Грчкој

Јуче се навршила годишњица владе г. Метаксаса у Грчкој, чији долазак на управу земље претсавља почетак једне нове ере у политичком и државном животу наше јужне сусетке. У историји Грчке овај датум, 4 август, обележио је један нови значајан период. После војне катастрофе у Малој Азији нашла се наша јужна сусетка ,Грчка, пред читавим низом тешкоћа не само социјално-економским и политичким, него и моралним. Преко милион избеглица напустило је своја огњишта в дошло у Грчку, тражећи хлеба и запослења. Међугим, отаџбина то није могла да им пружи, јер је и сама била исцрпљена н изнемогла. Услед тога је отпочео процес политнчког распадања. Политички вође народа, уместо да коче овај опасни процес, користили су га у своје политичке сврхе. Из те загушљиве снтуације странке су тражиле излаз не у смислу државаих и •националних потреба, већ према потребама појединих политичара. У једном тренутку проговорно је нз измученог народа здравн инстннкт и потражио радикални лек својим дотадашњим недаћама. Крајем 1935 године готово цео грчки ј народ затражио је враћање монарха на престо, уверен да само његов ауторитет може да |спасе земљу. Краљ је приступио послу и уложно надчовечански труд да стиша духове у земљи. Међутим, то му в поред најбоље воље није успевало. Под таквим околностима ступио је на сцену генерал Метаксас. којн је већ у првом тренутку нступио отворено и енергично. Када је земља прежиаљавала најтеже тренутке, састао се 4 августа прошле године министарски савет под прстседништвом генерала г. Метаксаса и одлучио да предузме читав ннз нужннх мера са ко-

Г. Метаксас јима је и сам Краљ Ђорђе био сагласан. (Наставак на трећој страни)

Немачна тгоклања пољској кућу у којој је био конфиниран пок. Пклсудски Варшана, 4 августа. — Д.Н. Б. јавлл да сва пољска штампа пише о одлуцп магдебуршког градског поглаварства којом се кућа у којој је за време конфинирања становао маршал Пилсудски, поклања пољској државн. „Експрес Порани" каже нзмеђу осталог: „Немачка је тнме даровала пољском народу историјску успомену неоцењнве вредностн ".