Време, 07. 09. 1939., стр. 14

СТРАНА 10

Четвргак, 7 септембар 1939

Г 63 I Када вам она буде све исПричала, она рупа на зиду ће св отворити и ви ћете тада иматн — у то сам убеђен најинтересантнији разговор којн се моте водити између мужа и жене... Госпођо, част ми јв поздравнти вас. И са ироничннм смехом Бруно д' Кастерив се овренуо и изншао из собе. XXVIII У НЕПРЕКИДНОЈ ОПАСНОСТИ Натарина, или боље, Евелина, Патер сручила се на диван. — Чудовиште! муцала је она. Ох, грозно чудовнште!.. Нарцисе, јадни мој Нарцисе... Млада жена почела је нервозно да )еца. Све ово што је до сада претрпела, подносила јв лаво јер је веровала да је н>ен муж слободан. Толико је

— Уверавају ме, госпођо, да сте ви умешани у драму која се одиграла у авнији ВерШасер. — Умешана у.драму? узвикнула је Евелина. Претерали су. Ја сам се само трудила да пронађем убицу, вако сам умела и знала и да -на тај начин докатем невиност г. Ландриа. — Ваше речи, госпођо, прави су мелем за моју душу. — Ви сте онда... — ... Елзи Мериадев, да. Да ли бих могла да знам са ниме ... — Евелина Патер. ★ Дрдаање гђе Елзи Мериадев показало је да јој то име баш ништа не важе. — Ви не разумете, госпођо, како сам ја умешана у ту драму. Нећете се зачудити, ако дознате да се мој муж већ дуже времена издаје за вашег блиског рођака. — Како? Г. Кроше... Г. Еу-

Роман од Синтера и С. тимана

да дознам истину. Морам да признам да сам испрва била врло незадовољна, али сам схватила убрзо да је мој муж прикрио од мене своје занимање да би ме поштедео од многих узнемирења С друге стране увидела сам да је у праву и да жели да време које пробави у својој кући после путовања проведе на миру, као буржуј. Зато сам га још више заволела... Међутим овога пута афера, коју је предузео била је необично озбиљна. Хтела сам да му помоглен, а да он никада не посумња одакле та помоћ долази, а сем тога хтела сам да бдим над његовом сигурношћу. На жалост... — На жалост? Ви ме плашите... Шта је? Шта се деснло?

Евелина није имала потребе да јој на то одговори. У истом тренутку зачуо се неки метални шум, који се

пута навикла да га види како триумфује у најтежим ситуацијама! Али сада... Сада... Умирила се ипак после плача. Евелина је почела да се лита како је Бруно д' Кастерив могао да дозна ко је она. И најзад све визије које је у сну имала синуле су јој наново кроз главу. Питала се ко је могао да је ода, а ни слутила није да је све одала сама, под утицајем опиума. Јер она није знала шта се са њом догађало. Хиндус је обично успавао и нај тај начин одузео јој сваку могућност да се сети шта је говорила. Баш у тренутку када је тако лупала главу тешка завеса на вратима њене тамнице отворила се и пропустила је једну младу жену. Очи ове дошљакиње, пуне сете, зауставиле су се на женн Еужена Крошеа. Плави колути осенчавали су њене очи, а на упалим и пребледелим образима могле су се прочитати све патње које је ова жена претрпела. Глас јој је био уморан, а покрети укочени. Обраћајући се Евелини безбојним гласом, казала јој је:

ОДГОВОР на пнтање са 2 стране »ПУТ ОКО СВЕТА« Брод ће наићи прво на | Аустралнју.

жен Кроше... Кузен Е— Г. Кроше, или Не тер је мој муж. — Ох! Драги Боже И гђа Елзи Мериаде знула у плач. Али вс так касније, она је с« крај Евелине, која . загрлила. — Кад би сте сам рече Елзи, како је био добар наспрам м лико се мучио да дс виност сиротог Макс — Знам. И не поси оданије створење него што је мој муж — Онда ме више госпођом. Зовите ме ја ћу вас звати по Чудно је то, али чим чила у ову собу осе да сте ми пријатељ. — И савезница. — Кад бих само у то за мене значи! Ку — извините, г. Патер је тако предано на о зи, да му дугујем з; до краја свог живот^ томе исто то осећак спрам вас... — А он о томе и . — Како, он појма — Ништа. Сасвим сам дознала чиме Мој муж ми никад као своје право Предамном је изиг) словног човека који због свога рада путује по провин1.' ностранству. Испо« поверовала у ту ла>. убрзо опазила да путовања подудара јанственим злочинш се одиграли било било на другим мег зад мало по мало '

ХУМОРИСТИЧКИ СТРИП ОП ВАД ФИШЕРА

Погледао је болно своју 7г~ну, а затнм гђу Мериадек. Наједном се стакло, које је спречавало заробљеннке да разговарају, помакло и увукло у зид. — Нарцисе! — Евелина!.. Хоћеш ли дбР ми објасниш? Молим вас објасните ми, узвикнуо је кузен Еужен обраћајући се у исти мах обема женама. Обе су му испричале своје последње авантуре. — А знате ли како ме уцеЊ УЈУ? упитао је г. Кроше. Живот обеју вас зависи од издавања оног места на коме је сакривен брилијант. Оставили су ми седам дана да се одлучим, а у току тих седам дана, да би био сигурнији, Бруно д' Кастерив ми неће дати да једем ни да пијем. Да би вас спасао и да бих себе спасао требало би да пустим да оптуже Ландриа... Јадан Макс! Још ^век ми брује у ушима гд пое-

ВРЕМЕ1

л и

Када се Мабел вратила из Флориде у Њујорк известила је своје пријатеље које је затекла на пријему код познатог спортисте Џоа да се развела од Ричарда Крила, сопственика највеће модне ку ће у Њујорку. То се догодило у Флориди, где се после четворомесечног ропства уз помоћ једног искусног адвоката ослободила тих тешких окова. Џо, који је полако испијао шести маритини, једну зрсту коктела коју је сам справл>ао, седео је на клавиру прекрште них ногу са убрусом везаним око главе као турбан. Предло жио је да сви оду у стан Ричарда, који се вратио истим возом као и Мабел, само у другом вагону. Његов предл^г је одушевл>ено примљен. Чак и „тетка Рут", једна деветнаестогодишња девојка која је у „Њујорк Стару" давала савете зал>убл>еним л»удима, радосно је одобравала, а тако исто и првакиња у тенису унизерзитета у Јалеу, симпат»-т»— тељи држе за глупо сентименталну и збуњено стидљиву де војку. Због тога је одагнала Ричардов преклињући поглед који је непрекидно прогонио још од пре четрнаест дана, ка да је после њихове прве свађе пристао на н»ен захтев да се разведу, и уз велику буку

Истовоемено су помислили на свађу тамо преко крај мора у Флориди. — Али нашта говорити о томе, боље је тако, говорила је брзо заплашена тугом коју је запазила у Ричардовим очима и непријатном влагом коју је осећала у својим.

% * :

ДОБТО^ОШДИј

че^Аовлги вде аллено У '