Време

ПОШТАРПНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Метеоролошкн... ДАНАС: У Веограду: ХладнпЈе. Претежно облачно, ветар променљпве јачипе нсгоч ног правца. Ос т алп крајевп: захлаћен,е у севернпм п запалнпм крајевн. ма. Преовлаћпваће облачно. Киша на Прпморју. а снег местнмпчно на северној половввв. Супце нзлази V 6.53. а залазн у 16.52 часа.

Ф

Глашш уреднпх ГРГУР КОСТИЋ

БРОЈ 6836

БЕОГРАД, СРЕДА, 5 ФЕБРУАР 1941

ГОДПНА XXI

...извешта|и СУТРА* Депреснја са ервднштем на Јадоапл У«лвД чега ће код нас владатп облачно и магловито време. Снега може бнтн местимнчно на северноЈ половинн нахпе државе. а кнша у приморским краЈевпма. Извеспих ведрина бпће на источпоЈ половинн. ТемператЈфа без знатне промене.

УНУТРАШЊА КРИЗА V ФРАНЦУСКОЈ 'Римскидипломатскикруговипредвиђају

Лавал тражи министарства унутрашњих послова и информације

Адмирал Дарлан се вратио у Виши, и већ сутра понова враћа за ћариз да би наставио тгреговоре

СОд нашег сталног доиисникаЈ - Берлнн, 4 фсбруара. (Телефонски извештај). — Политичка активносг Париза и Випша н данас је потнсла у позадину све друге догађаје. Иако берлински меродавнн кругови показз'ју велику резервисаност но овом ннтању, ипак интересовање за даљи развој односа између владе у , Випшу и г. Лавала и његових 1 да се пријатеља у Паризу није ни мало поп>*стило.

покушаје ремећења унутрашаег процеса француске обнове. (Трансконтннент прес) Спстанак Фланден Лихи Внши, 4 фебруара. — Амбасадор Сједнњеннх Држава код впау Вншну г. Лнхн имао је данас састанак са мнннстром нностраннх поспова г. Фпанденом. У нзвесннм круговнма тврде току овог састанка прејтресапо н о унутрашњој снтуацнјн Француске. тт | У обавештеннм круговкма у Новннарски КРЈТОВИ поку- Вншиу сматрају да амбасадор г. шавају да сазнају да ЛИ је Лнхи тежн да по сваку цену спречн поновнн упазак г. Павапа у впаду. Амбасадор г. Лнхн је нанме вако се у тнм круговнма нстнче ставно до знања да Сједнњене државе не могу прихватнти једну сарадњу између Немачке и Француске на основу оннх начепа које су поставнпи г. Хнтпер н маршал г. Петен. "** ' прес)

да ЛИ је настао ма какав новн моменат у разговорнма *соји су вођенп између г. Дарлана н г. Лавала. Према обавештењнма нз веродостојннх нзвора г. Дарлал је данас у поднс огпутовао нз Парпза. Каквн су резу.тгатп овнх преговора засада, ннј-? могуће нншта лодробннје сазнати. али, презта некнм обавештењЈша, услови које је г. Лавал поставпо влади у Вншиу прнлнчно су тешкп, тако да се мора са резервом прпмнтн могућност да Не ускоро бнтп отклоњене све супротностп које су довеле до 13 децембра прошле годпне. Пре>га вестнма нз нстнх нзвора г. Лавал је између осталог трахно и распЈтптањс садашњег Наннолалног савета зато што је он саставл,ен већлном од његовпх полнпгчких протнвннка. Поред тога г. Лавал је тражпо уз минпстарство унутрашњих послова још и миннстарство за ннформацнје, пошто се верује да бн г. Лавал повео одлучну акцнју протнв свнх оннх елемената којн су покушавалн да изпграју прпнцнпе поставл,ене у Монтоару. Повратак г. Дарлана у Париз очекује се на оспову неких обавештења већ у четвптак, тако да бн крнза у француској владн, ксја још непрестано траје, могла да буде ускоро решена, наравно уколнко одговор Вншна на услове г. Лавала буде задовол>авајући. Интересантно је да је радио у Вишиу напао нову странку у Паризу износећи садржај неких комнромитујућих писама извесних личности, које су блиске овом новом покрету са тврђењем да су раније припадале слободно-зндарским ложама. Ово би за сада били најновији моменти у погледу развоја политичке ситуацнје у Француској, на основу којих би се могао извести закључак да ипак неће дуго трајатп док дође до разбнстраваи*а односа нзмеђу Вншиа н Парпза. Т. СОКОЛОВНЋ Повратак, адмирала Дарлана у Виши Њујорк, 4 фебруара. — К. Б. К. јавља: Данас у 11 часова пре подне адмирал Дарлан отпутовао је из Париза за Виши. Владннн кругови у Вишиу изјавл>ују да адиирал Дарлан носи поруку г. Лавала са условнма под којнма бн господин Лавал био спреман да поново уђе у владу маршала Петена. Уписивање у нову странку Парнз, 4 фебруара. — Већ некопико дана поспе објављивања оснхвања нове партије национап* ног једанстеа упнсапо се око милион и по чланова. У извесннм деловима француске јавностн, оснивање ове партије тумачи се као ревопуционарно дело које ћв за будући значај Француске бити од врло велике важности. Лнст »Ле Нуво Тан« каже у свом коментару да Париз даје «дговор на све оне интригв н

Могућност оставке маршала Петена или г. Фландена? Внши, 4 фебруара. На пападе париске штазше на Ф.тандена сазнаје се да је г-

Флапден верује да је нсто толнко учннно З а неагачко.француско споразумевање, ко.тико н саз! гЛавал и због тога је разочарал због папада парнске штампеУ везн с« вестнзга о намзраваноЈ останци г. Флалдена. пропо. се се вести да ннје нс1»т>учено да и сам маршал Петен поднесе оставку на свој положај шефа др. жаве- Ово бн г. Петен учнпно у случају ако условн за повратак г. Лапхта у владу не бн билн прихватл,ивнМеђупш, >1иш.кенл по овим вестнма су протнвуречне. О једне отране с« сматра да је ово само тактика, да би се утицало на јавно мнење» јер се верује да творци овнх вестн не бн могли ннчнм изазвати тако велнку за_ буну, 1010 оставком маршала Петена. С дрзте стране се мнс.тн да је ово покушај ЕНГлеза да пу сте један пробни балон н да о_ метају атмосферу епшшвања и сређнван,а у Францзској. (Еуропа прес) Деманти вести о преласку немачких тру па у неокупирани део Француске Женева, 4 фебруара. — Д. Н. Б. јавља: Према саошптењу полузваничне француске обавештајне агенцнје у добро обавештеним круговнма у Внпшу одлучно се демантују вестн Ф .тада, нпрмно „ам.рг да по.т- ^ У пнос^анту, „ренесе оставку на свој поло:кај- Ме. >1а КОЈИМа су Немачке трупе ђЈтнм. са>1 маршал Петеи задр- продрле у неокупнртнн део жао га је да то не учгаш- Г- 1 Француске.

Адмнрал Дарлан

скоро заустављање британсне офанзнве у Дфрнцн

(Од нашег сталног дописника)

Рнм, 4 фебРуара. (Телефонски кзвештеј). — Данвшњи »Пополо д' Италиас из Милана доноси чланвк о напорима које чи*и Енглеска у борби против Италије. У чланку се између остелог каже да би било сувише рано тврдити да јв Енглеска бацила свв х&рте св којима респолаже. Новн тешкн удаРцн се прнпремају и потРебко јв спРемиТн се да нм се суттротставн. Но прн томе треба такође гледати ка победоноснн завршетак, а не на поједнне епнзоде рата. У овога пише и остала велика италијанска дневна и повремена пгтампа- Ако су поједнне епизоде биле неповол>не по Италију, то се не може тврдити и за блиску будућност квжу листови. Италија денас води борбу на дза фронта: у Африци н у Албанији, у ваздуху и на мору. Ту италијанску војну ситувцнју данас јв врло тепгко посмвтрати са италијансхог зваиичног гледишта, које је из разумљивиЈС разлога резерзисано. Међутим, днпломатскн кРуговн италијанске престоннце сматрају да ће у најскоријем вРемену доћи до вепикнх промена на појединнм фронтовнма. У тнм кРуговима се сматра да ће се на првом месту енгпеска офанзнва заустатти у вРло скором времену и то вероватно пред песком Вепнког Снрта. Енглеске трупе дазвс се налазе неколнко стотина километара

ПОЛИТИЧКО ПРЕВИРЛЊ^-ЛЗ ВУГАРСКОЈ ш , га т 1 ш 1 1ГППППППШШтштапп«~ И Т С1 "к МИНИСТАР Г. Б2Г ШШ нагаЈ-' ПОДНЕО ОСТАВКУ а његов ресор преузео г. Филов

Софији сматрају да криза владе има тек да се реши

(Од нашег сталног дописника) Софнја, 4 фебруара. (Телефонсхн нзвештај). — Снтуација у кабннгту проф. г. Богдана Фнлова после говора мннистра □ољопрнвреде г. Багрјанова у парламенту данас је бнла раш. чншћена оставком мнннстра пољопрнвреде, коју је поднео днректно Краљу Борнсу. Данашњој седницн Народног | неког компромиса, али изгледа собрања присуствовали су свн да је између схватања г. Багрминнстри изузев г. Багрјано- јанова и осталих чланова кава. Претседник владе г. Фи- ј бннета посгојала велика разлов пре почетка седнице прочитао је Краљевски указ ко-

јим се прима оставка мннистра г. Багрјанова и други указ којим се претседник владе г. Филов поставља за привременог заменика министра пољопривреде. Затим је претседник г. Филов одржао говор у коме је између осталог рекао: „Оставка г. Багрјанова не значи никакву промену у пољопривредној полнтнци, која је до сада бпла вођена од стране владе. Ова политика нпје била лична Политнка г. Багрјанова, већ целог кабинета, и она ће остати иста н у будуће. Много пута је и од владе н од народннх посланнка бнло подвлачено на овом месту да мн не водимо политику личностн, већ политпку принцнна, да личности могу да буду замењнване, али начело полнтнке која се води остаје стално." Затим је претседник г. Филов рекао да ће велики проблеми бугарске пољопривреде остати и у будуће у центру владине полнтнке и да ће се влада старати да побољша бугарску пољопривреду, да повећа прнходе од земље као п да додели земљу онима који немају. Оставка министра г. Багрјанова у извесном смислу изненадила је, јер се сматрало да ће неспоразум између њега и чланова кабинета по питању опште привредне политпке владе битп предмет разговора

лика која га је приморала да сам реши то питање. У говору који је г. Багрјанов одржао у недељу у Брезову он је истакао оно о чему је говорио у Собрању приликом дискусије о буџету министарства пољопривреде. Како се сазнаје, после овог говора г. Багрјанов је, кад се вратио у Софију, имао два пута разговор са претседником владе. Изгледа да су говорили у вези са схватањем г. Багрјанова о прнвредној политици. Претноставл>а се да су прплнком овнх разговора између претседника владе г. Филоза и г. Багрјанова чнњенн покушаји да се оба схватан>а ускладе, алн се у томе ннје успело. Претседник владе, како се сазиаје, подвукао је да осталп ч.танови кабинета не деле зшшљење г. Багрјанова и он је онда рекао претседнику да ће поднетц оставку. Мшшстар г. Багрјанов данас по поднс ноднео је оставку краљу Борнсу у којој је истакао да је он мишл>ен>а да Бугарска треба да има дириговаН5 привреду и да се бринс за сталне и правнлпе пољопривредне цене. Ово схватање, које је он изразио у своме гоеору у парламенту, наишло је на одобравање од стране народних посланика, а исто тако и од стране оних сељака пред којима је говорио на збору. Пошто чланови кабннета не деле ово његово мншљеље г. Багрјанов је рекао да он сма-

дужност не само да мислимо већ и да радимо сви до 1'едног са заједничким надорима на све веће оздрављење наше државе, на оздрављењу затегнуте атмосфере и на постизању до максимума добара за отаџбинуНекл се У миру спреиимо морално и материјапно у .сваком погледу да бисмо достојно дочекалн све евентуалности и ноза искушења, која нан је судбина можда одреднпа, и нека са вером н надом очекујемо тада ону срећну будућност коју заслужујв наш наоод коме је нета неправда.с (А.А.)

удаљене од овојих база у Северној Африци, пгто мора сввхако да утиче на њххово снабдеввње, особито водом и ретним материјалом. Стогв се у римсхим дипломатским хруговима верује да ће у нвјсхоријем времену настати застој у акглесхој офанзиви на либисхом фронту. Овај зестој послужиће обема сгранама за пРнпреме отсудне битке до које би могло да дође на обалама Великог и Мапог Снрта. У међувремеиу водиле би се поморсхе и ваздушне битхе са циљем узајамног ометења војгпх припрема, пребецнвањв војсхе и материјала на одговарајуће фронтове. До тога је већ делом и дошло. Дох су екглесхе трупе звбележиле иззесне успехе иа хопну са својим напредовањем у Либијн, еаајација Италнје и Немачхе у заједничким ахцијама успелв је да озбиљно угрожава екглесхи саобраћај хроз канал између Снцилије и Тунисв. Авијације, а и поморске снаге Итвлије и Немачке, неће се свакеко задржати на тим првлм резултатима. Акцијв која је до сада вођена наставиће се још већом одлучношћу, кежу у Риму, а у циљу да се спречи било хахве веза Гибрвлтара са енглеским базаме у источном делу Средоземног Мора. Тнме би Енглесха била присиљене да се служи много удаљекијим путевнма око ?тв Добре Наде не југу Африхе. У днпломатским хруговима Рима сматра се да би до офанзнве једне нли друге стРаие тРебало да дође у једцом дошијем периоду, који бн дозвопхо једној страки да пРебацн иа тај афрнчкн фронт довсљне копичкне војске н матеркјала, в дРугој страии да се утвРди ка новкм попожајима и да приб.пижи базе за снабдевање глашине војске која се операцнјама удаљила од тнх база. Св нв мањом пажњом у рнмсхим днпломаггсхим хруговнма посматра се сигувцк]'а хоја је нвстала у италијаисхим поседима не Додеханезу к Источнот Африцн. Иахо су Енглези већ ранкје нејввилн охори пвд Додеханеза, нзмореног ехономсхом нестапгицом, и поред тоге та нтелнјансхе база у Егејсхом Мору и данвс дете отпор и усхоро бн могла да послужи хао значејан чнннлац у борби Немачхе в Ителије против Екглеске. У закључку у рнмскнм обавештеиим круговкма веРује се да ће павнн напоРи Италнје н Немачке у току идућа трн месеца бнтн да поново потпуно добнју

у сво|е рухе во)ну нннпнјатнву на оредоземним фРонтовима, која је у последаем месецу про" шле године и пРвом месецу ове године била у енглеско-грчким Рукама. У Риму се тахође сматра да јв дошло и до нових промена у војиим снагама Итвлије и Немачхе преме Велихој Британији. Техо се хеже дв, дох је хопнена снега двеју саве^ница оствла неоспабљена после свих акција на разннм европсхим фронтовиме и док нкје дошло до нехе значајне промене у односу евијацнја, дошло је до значајких промена у односу италнјансхонемачхе ратне фпоте премв бритенсхој флотк. Немечха ратне флота у тоху овог рата знатно је ојачана новим јединицама- У оимским дипломатским кругозима не искључује се могућност де немачка флотв на пролеће приреди извесне изненађења Енгпеској у Северном Мору и на Атлантсхом Охеаку. ДР. М. ПОПОВИЋ

Састанак г. Вилкиа са де Валером Њујорк, 4 фебруара. — К. Б. К. јавља: После састанка са де Валером и другим политичким личностима у Ирској г. Вендел Вилки враћа се данас после подне аганом у Ловда«*" На аеродрому у Даблину х • Вилки је прнмио новинар којима је саопштно да му Ј1 нарочито мило што је дошао у контакт са ирским државницима и на је за време разговора покупно драгоцене ннформафје. Аустралиска помоК Британији Јерусалнм, 4 фебруара. — Агенција Рајтер јавл»а: Претседник аустралискв владе г. Мензис, који се сада овде налази, нзјавио је претставницима пггампе да је брнтанско царство сада сложннјв него нкада раније и да његова ратна машнна из дана у дан бнва све усавршенија. »Аустралија јв, рвкао јв г. Мензкс, учнннла и чинн свв што до њв стојн за крајњу побвду брнтанског царства.с

у којима би се могло доћи до 1 тра да између њега н владе г.

Г. Багрјанов Филова посгоји неспоразум који треба да се ликвидира његовом оставком. У оставцн је подвучеио да у сваком кабинету треба да постоји јединство и да бн се то јединство сачувало, он подноси оставку. У сваком случају у парламентарним круговима данас није било прпмећено неко нарочито узбуђење. Седннца је продужена дискусијом око буџета фондова, нако је у кулоарима било више посланика него у сали где ие држана седница. Г. ПСАПЕВ Чланак г. Тогиева у листу „Зора" С°фнја, 4 фебРуара. — »Зорас објављује уводни чпанах бившег претседниха бугарске владе г. Андрије Тошева под насловом »Исхушење и надес, у хоме је гТошев рекао да је бугарски народ у својој прошлости већином доживљавао поразе за то што јв био духовно и политички разједињен, па на крају каже: Као добри Бугари не треба да заборавнмо да је наша свега

Без диснуеије и једногласно мађарснн парламент прнхватно Пакт о мађарско-југословенском пријатељству

шплшштгашгат

За новог мађарског лгинистра спољних послова лостављен г. др. Ладислав фон бардоши

. Будкмпепгга, 4 фебруара. МТИ јавља: ЛХађарски парламент одржао је данас свечану седницу, на којој је ратнфнкопао утовор о вечном пр!ц"ате .-БСтву нзмеђу Ма ђарске и Југос.тавнје. У днпломатској ложи запажен је југословенскн послаиик гСветозар РашнћПзвестилац г. Ипгтван Чичери Ронан. попгго је аналнзирао за_ конскн напрт о озакоњењу Уговора о вечном прнјатељству са Југославнјом. потсетио је на говор којн је Регеит г. Хорти одржао 1926 годнне у Мохачу, говор који се може сматрати полазном тачком мађарско-југословенског зближења. Затнм је г. Ронаи евоцнрао нзјаве које је иремшгулн мшшстар ш!остранн\ нослова гроф Чаки дао приликом потписива. н>а Уговора. а У Којима је истакао да између два 1шрода већ одавно постоје пријател>ски односи. Г. Пштвац Ч1П1ери Ронан подвукао је да мађарски 1шрод је_ днодушно одобрава овај уговор, који сматра једном од залога мнра у Југонсточној Европн. Носле нзвештаја г* Рошиш,

цнје дошло до уобичајене днскуснје, цопгго је мађарскн парламенат хтео да н на тај начин нз_ рази своје једнодушно усвајање овог Уговора. Законскн предлог нзгласан је једногласно. Г. Бардоши наследник грофа Чакиа (Од нашег сталног дописника) Буднмпвшта, 4 ф^бруара. (Твлефонсхи нзвештај). — Данас ј е регвнт г. Хорт н пост а вно за мнннстра нностраних поспова г. др. Ладнслава фон Бараоша. Новн мађарсхи миннстар ниостраннх послова прнпада првој гаршсгурн мађарсхих младнх диплоката. Он јв данас стар 52 године н до свога постављења за министра иностраних послова био је опуномоћени минкстар Мађарске у Бухурешту. Своју харијеру отпочео је 1913 године у Министарству просвете. Тех 1923 године прешао је као секретар посланства у мииистарство иностраних послова. Ту је радио у хуптурном одељењу за штампу, најпрв аао заменнк шефа, а

од 1924 год. бно је Шеф отсеха за штампу. У доба хада је Мађарсха имала да претрпи многа тешха нсхушења, тадашњи шеф отсеха за штампу г. Бардоши заступао је интересе Мађарсхе на овом одговорном положају и стехао велкхкх заслуга. 1930 године постављен је за првог саветниха посланства у ЈТондону, где јв провео четнри годнке. Годинв 1934 поверек му 1в попожа! посланиха у Бухурешту. Нови миннстар нностраних послова г. др. фон Бардоши учествовао је прошле јесенн у познатнм преговоркма у Турн Северину, гдв је својнм државннчхнм и диппоматсхкм способностима учинно не само интереснма Мађарске него и миру у југоисточној Европн велихе услуге. Г. др. фон Бардоши познат јв већ одавно хао исхрени пријатељ Југославије и поборник великих идеја хоје му је у аманет оставио недавно премннули велики маћарски државннк гроф Стеван Чахи. Др. Р. САНТО