Врхунски метаболизам у физиологији и патологији

4

јер њиме оцењујемо само депердициону моћ оргавизма према топлоти.

Али ако укинемо ту производњу „топлоте ради топлоте“, названу од Гегеуге-а добунском шоплошом а од немачких физиолога шоплошом хемијске шерморегулације, тада нам остаје производња топлоте, промет енергије који има сасма други значај, који није више у служби само калорификовања, већ који је израз најинтимнијих физиолошких потреба ћелија, ткива и органа. Укинувши допунску топлоту откривамо заиста основу енергетског промета хомеотерма, његову најмању и неопходну потребу енергије за одржавање животног механизма. Тај основни промеш или базални метаболизам, ослобођен допунске топлоте, изражава нешто сасвим различито од ове последње, изражава потрошњу енергије неопходно скопчану за функционисање организма, па према томе даје и енергетску слику тог функционисања.

Док се није било размрсило шта припада допунској топлоти, шта основном метаболизму, лако је схватити да мерења енергетске потрошње нису имала велике важности, јер у већини случајева мерен је основни метаболизам. коме се надодавало више или мање допунске топлоте према приликама у којима је оглед вршен: случајна температура лабораторије, стање природног или вештачког руха и др. Ако се дешавало да се основни промет повећа, тада би се допунска топлота за толико смањила, и обрнуто, тако да је алгебарски збир остајао исти. Треба дакле по сваку цену искључити допунску топлоту и тада ћемо промене енергетског промета моћи приписати основном метаболизму.

Да бисмо добили чист базални метаболизам морамо се дакле окружити неколиким предострожностима. У првоме реду морамо искључити допунску топлоту. То ћемо постићи ако удесимо спољашњу температуру на таквој висини да организму не треба допунска топлота, већ му је топлота коју даје основни промет довољна. Температура на којој се то остварује јесте за човека у пролетњем оделу на 19ђа у кади на 35%—86% То су шемперашуре шермичне