Вукова преписка. Књ. 3

146 ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ

52. У Земуну #21-07 5-вра 1827. Љубезни и високопочит. пријатељу!

Једва из кревета устадо да вам ово писмо оправим, које код мене одавно лежи. Ево веће 10 дана како од назеба болујем, и још немогу к себи да дођем, јер се уз назеб и нека проклета грозница умешала, па што је најгоре, што ми досад није никад било, то је: што ми срце ништа неиште јести.

Ђорђе Милутинов. из Београда пишеми да примим 40 1. од Марка Ђерманића за ваше пренумеранте, но како сам б0бестан још нисамсе шњиме састао, а од мога бившега ортака Лаварев. чуосам да је досад до 70 Пренумеранта из Земуна скупио, ва то ћу вам у једно све новце послати.

Јавите ми што за бабу Смиљану, оно досад мора већ тамо бити, мене се све чини да чујем за неко опело да би одма овдравио.

Ако нисте већ чули за пропгумана Бешеновачког Оветок...а што мује Маца Прњаворка прст лечила, он је умрљо у Н. Саду и сарањен је у Нама. Ковиљу, почем је пре добро излупан био у Србији због тога што је некаквога другога калуђера градио и т. д.

Ваше буренце сира стоји одавно преправно, само чека Сотира док стане товарити за Беч, пре 12 дана товарио је, „и обрекао да ће и моје буре ово товарити, па га тако и заборавио. Будите здрави п повдравите све ваше домашне од

вашег истинитог пријатеља В. Василијевића.

[Споља као на претходном | [Напомена Вукова:] одговорено 4. Нојемвр. по нашему.

[Ориг. у арх. 0. КБ. Академије бр. 2530].