Вукова преписка. Књ. 3

'2() ЈЕРЕМИЈА ТАТИЋ

13.

20. Октомв. р Беј ван Теа Васе 1827. года.

Високопочитаемни Прјателпо!

Џо прошастон пошти 19/27. октомвра писаосамљ вамљ, даћо по первон по мору прилици послати вамљ цђбну за 12 бкземплара 1898. године Забавника, и за 2 бкземплара вторе части Уокаедег дег Зегђеп, да платите Господину Копитару. — Ево дакле сада предаосамљ Г. Јови Шкулђвичу 10 +. и 8 хг., коиће послати своме прштело у Тртестђ, и отђ туда да вамђ се пошалђ у Вјену. Кадђ новце примите, оттоворите ми молимљ васљ. —

Што се тиче Симе Милутиновича: Онђ е дошао у Дубровникљ јоште у Августу М%сецу, и бавлосе овди десетакљ дана, докђ е прилику нашао за Боке Которске, и отђ туда да пође у Шруну Гору. У данљ ифтова похода одавде, будући боб кодђ мене на обћду, видо е на столу писмо ваше отђ5 11/28. Августа, (коемје у исто доба пошта доншела, и у коемсте ви описивали нђгове неприличне поступке), и запитаоме: „еда ли вамљ што Вукљ за мене пише“ — нато, зиму отроворимљ: „да ме нисте запитали, небм сљ мое стране учтиво било казивати вамђ; но будући ме питате, а башљ васђ се тиче, то изволте га прочитати“ —. Онљ узме писмо пи велегласно прочитага, па узданувши рече: „Овако исто е Вукљ и у Трст нфкому за мене писао; Хе! моп Вуче! даси ти мени наџвеће зло учинјо, 4 небм могао овако зло _мнелити и говорити о теби, како што тм о мени мислиш,

товоришђ — и сувише гонишљме. Али е Богљ добарђ; изаћиће дбло на видђло“ —. Тап данђљ послје оббда, опростисе самномђ — и отправисе Симо у Которђ. Кадђ тамо дође

и обљиви Началству тамошићбму, да е радђ поћи у Црну Гору, (Пасапортђ имаое само до Котора), онда Началство подозрфне, зауставига, отузме сва нђгова писма и кнђиге, почне испитиватига потанко, и наппосле лави му, дага неможе пу" стити у Црну Гору, докле непише у Бјену верховнбишему Началству п оттуда рђшенје сверхљ тога не получи, и тако ти намђ 6 (Симо нашљ, до ономадљ јоште у Котору чекао рфшенје нфгове судбе. КОче ми нфко рече, дае безљ питана и допуштена, преко планине у Црну Гору отишао; незнамљ