Вукова преписка. Књ. 3

ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ 85

[Споља] 5-г7 Мошсеђогеп Носћавјећтвеп Нога Уић бгерћ. Катадтећ

Повћог Чег УеШћувшзћоњ Фе. (с. ја дег Меећама већеп Висћагискегеу ата Р1аба.

гр. ЈУгет.

90. Окт. не

ГВукова напомена:] одговорено паестемЕро 83.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 2489.)

25.

Рагуза и 1888.

Декемв.

Високопочитаемни Господине, Лобезнни Прзателоо!

90. Октомв.

Предрато ми писмо ваше отђ = Ноа | примиосамљ у свов време, — но изђ различни узрока до данасљ нисамђ на нђга отговорити могао. — До сада поште нисамљ

видо ТУ кнљигу народни наши пћсана, кое у овдашнњон ђумрукани (има већљ три мфсеца) стове и чекало одобрени цензуре Задарске. — Правленје Задарско, несоображава се сљ Правителствомђљ Бечкимљ, у отношенцо кљ нашимђ Срб. скимђ кнљигама и сасвимђ друга правила за себе има: све што в кприловнмљ словима печатано, — бнло гдћ му драго — забранћно е уносити у Далмацио. У Далмаши забранћно в и учити читати Орбскти и учители Србекога нема! — Како ћете да се ико пренумерира на Србске кнљиге% — По срећи! Владика Црногорсеш свратисе ономадђ кљ мени и донесе ми вашу Даницу за 1834. годину. Онљђ е зочерђ пошао одавде у Которђ и кући, и лобезно васљ поздравла. — Что се пословица тиче, кадђ буду напечатане пошлњите МИ молимљ васљ 5 бквемплара преко Г. Фрушића и отљ нибга наплатите се ва мене; но не ставлаште ме у пренумеранте. Мене о6винљушо, да самљ распространителђ чтешиа Србскољ — — Нелвлите шп, ели Г., Петарђ Демелићљ превео више Отђ 3 пћене Илиде Омпрове; Хвала вамђ на новинама отђ Србле, — и кадљ што добро буде, немопте пропустити двити ми молимЂ васђ! 2