Вукова преписка. Књ. 3

58 ЈЕРЕМИЈА ГАРИЋ ~

тако дружвеки и мобезно прјателљекји примло, — како сте ми писали, — себи «в велику чест учинјо, а мене е особито и двоструко сотимљ обвезао. ПЂлуите га у руку за мене; цЉлунте такођерђ за мене п новога СОветитела Петра. — Пишите коме знате, некабнсе у Ад. Лефитд разгласило о новомђ Оветитело рногорскомђ; чућемо баремљ великога свђта. мнфије о овомљ важномђ предмћту. Поздравите свакога Шрногорца кои за мене упита; будите здравн и незаборавллите пстиннога почитатели вашега Рагуза 2/14. Ноемвра 1884-% года. пи покориђишега слугу Јеремто Гагича.

П. П. 4 самљ писао Г. Татицеву о новомљ Оветитело у Црнои горн.

Вегвокоученному Господину Вуку Отеф. Караџићу «6. 66.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 2442]

28. У Дубровнику 13/25. Ноемвра 1884-9 гтода. Винсокопочитаемни Господине и Прјатела!

Ваше предраго писмо отђ 9/21. текушега Новемвра имао вамђ чест сљ прошастомђ поштомљ получити: надамсе да сте и Ви мое писмо отђ 2/14. истога Ноемвра досадђ изљ Црногоре примили, —

Чћао ми в бнло изђ вашега писма разумђти, да нисте могли презимити у Црногорн, по слабости вашега здравла, и да васђ ту — гаћ ств — не трпе! — Штаћемо чинити, кадљ лодимл свопоћ собственноћ кожи недовђравао. — До нљколико дана, како рекосте, знаћемо, можете ли презимити у Боки; отудђ поћи на пролеће у Црногору — пи путовати сљ Владикомћ, — У противномђ случало, валаће да овамо дођете — и а мислимљ, кадђ нЂколико овде постоште, — управо да кући пођете; а Далматински Дјалектђ оставите нека учи, ко више страдалческогђ терпћија има, или, нека се свакђ у сводоћ кожи топи.

Три книљижице Н%мецке, коесамљ прочитао, бно самђ справјо, да вамђ ихђљ пошлвиђ на Цетннђ; а какосте вн,