Вукова преписка. Књ. 3

ЈЕРЕМИЈА ГАТИЋ 39

ту —, садљ незнамљ хоћули ихљ вамђ послати, или чекати, да вамђ ихђ овди предамђ ; Изљ Србје ништа се ново не чуе. — Да се опет по-

вратимљ говорити о вашемљ зимовнику и вашемљ здравлао. Вн ћете се, по моемљ мићицо, у ОВОМЉ нанумђренјемљ климату приморскомљ, бевљ пећи (Фуруна) намучити како нико, ову зиму. — Опетђ ми 6 жао, што нисте могли на Цетвило, гаћ доста дрва има, и соба новли сљ Фурунама, остати и свртити вашљђ посао, да се већђ тамо неповраћате. —

(ви праителљи васђ леобезно поздравлио, мол Стака, Милена и роба имазоћи васљ непрестанно у памети, — самномљ заедно лобезно и прштелњски васђ поздравламо.

(Очекивајоћи отђ васђ пратногђ о свему — и о свачему извћета, сљ истинномљ преданностио есамђ

вашљ непремфниви почитателљ и слуга Јер. Гагичљ. [Споља :] Весокоученому Господину Вуку Стефановићу Караџићу Че. 46.

кодљ Г. Иле Лумбардића «е. у Котору.

[Напомена Вукова:| одговорено 19. Нојемвр. 834.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 2448.

27. Маја = р Ене -а 7 Рагуза а-тени 19997 года.

Високопочитаемкни Пр1атело, Господине Вуче!

Ваше лмобезно писмо изљ двора Анђелике (безљ дата) примпосамљ 18/80. Мала п разумео изђ нђга, да ћете сутра данљ (8) преко Будве, Паштровића, Црмнице и Рлеке поћи на, Цетнић, гдбете, мнслимљ давно већљ присићли, и садљ сљ Го-

сподиномђ Владнкомђ — (коега, молимљ, да за мене у руку целивате —-) шетате се узљ дужљ и по преко Црногоре. Фала вамђљ на новинама о СОкадру. — Али асамђ нешто

чуо о игри Прногорсков при аблаку, Везиреву Мосту на