Вукова преписка. Књ. 5

ОХЉУ].

АТАНАСИЈЕ СИМОНОВИЋ

16 Високоученнт Господине!

Изволите ми опростити, што се на совђтљ Господ. Тирола, као непознатђ усудиуемљ вама писати, и мов садашнђ неугодно состолеје откршти, ков се у томе састош: дав „будући да се по урежденино Високослав, ц. кр. ФинаншџалногМинјстерјума, умаленш ради расхода, не само Длурнисте, нето пи неколико штабилни Офицланта, коп 10 година дослужили нису, у цблон Монарх отпустити имао“ — и мене кои самљ, ков при високослав. Генерал-команди, кое пакљ при Слав. Кр. Котарск. Буххалтерало више година провео, отпуштенимљ Овти, жалостно жребје згодпило.

Садљ дакле при овомљ моемљ непршитномљ Состолнио, нишца ми ко утбшенно непзостав, него едно единито намбренје (ако лагкимђљ начиномђ бнти може; ерсу уди сребра у мене са. свим нфжни), на пролеће сђ Болљломљ помоћу у Руст приоћжице свое тражити. Но ево опет нове жалости! — Сад попрвђ при писано овог писма прим%чавамђ, да ме (будући у момђ дфтинству, по мојоц несрећи Граматика, Србска у моем рожденом мету предавала се нје, кљ тому 1оштђ више година у Аустрискош службу немачку Манипулацпо водећи) српско полђ неораоћи, са СВИМБ раоникљ зарћао, и за Русиско полђ со тимђ више неспособнимђ постао; —- п да се дакле само сљ томљ едномђ надеждомљ питам, даћуга ако У Руст срећно присићмђ, и ондашнићи поло себе посвђтимђ, сљ помоћу мое горшце жедћ и неусипнимљ моим трудолјобем, за кратко време за то опетђ изоштрити моћи.

Зналоћи дакле да ви као Славни Описателђ и Вол. Обц. лобителен наука Членђ Коресподент, несумћно отмбии позната у Руст имати морате, обраћуемсе кљ вама, као едномљ правомђ родолобцу п молим вас нижаише, что бнете толико