Вукова преписка. Књ. 5

ИГЊАТ АЛ. БРЛИЋ 58

Вог зил Кида сће зе би збић, 1 зћба сће гохотш, #Ккон сће ти 2пан одеоуог па зуазћбо Фа, зббо оп, када зф — да пејта ртед зођот своуука кој ти Ттасоуе рохпаје, Таћко пса тохе, Фа зуат ртофиј, К оуотап розћа био Ња јозћ ројје, ако зе зођафуепо рата петшохеге, Мавтзша! тој, азз Фаз зејучусће Тегјаћгет бешљиаћ поетаеп тботе; рак ћи 'зге 'ва опда 1 12 Весза 5ран тогћ. Еје ореб ћа пајбође Био да за Фојдеке, је да Вгод оуе Кисе, хафуотлузћа ји п 408, 0810Боде, јегђо би уђе зћеебе оуду ртаућ, лесо Какуј Ра кцећа. А. зада, ако до 14. Ттаупја тохеје п Резћеи злјећј, тохеје 53 опада а ћијппа (етооустћ, Кој; па озусвјка (атејеу ва Радат Чоћоде — а. Таксзаеху, 1 6. Сеото Мауг « Сотр. ђе; фе ме ТугоПег, до Озука Фоуези зе, 1 1: Озука тохебе за шпош и Вгод, Како зала Уата јигуе п тојој регуој розјаптеј ризао, ђе зуаке Васе Фовећи, па озбајош рако Ђад: уођа Уазћа. —

Тлађтати Созродфте 1 Рллакеђји ! еуо Уати ве изпајијет пасош тојеса резацја, ц Ктакот розјан Туро Мав 1 зета сзлпо тојесћи да па Уазће тазапдјепје зуетћи пјеса, 150 1 зегасзапо 0651 бијеће, ја хпаш Фа сћебе гесћ): пиши Брате као ја што пишем, бити ће најбоље, али пмадем ја осим оних од Г-пдина Копштара у његовој Граматици најављених узроках још више, која ми ово чинити недопушћају — морам дакле п ја, колико је могуће, латипска слова керпати, да нашки писати могу да сам ја, као и ви у никојима супрот примитому обичају на ново шримшо, видити ћете, особито пак узео сам на мћето цприличкога латински, пли правије грчки у зарад кога силне Непрпатеље имадем, и због тога сам вам све узроке, који 'су ме на то претбрали, потанко из мојега Рукописа извадио, п ево вам шаљем. Молим вас понизно, да би сте и Г-дина Копштара упитали што би ми он супротивнога у тој стварп казати Имао — верло бо желим разсуђење правих словинских филолога сверху мога посла разумфти. Натшибо овдишњи књижевници незнају од домаће филологле ништа, него све из латинске герчке п њемачке надотбжу, како ћу дакле сили одолити, онп мислу ако напишем та него ууга да јих повлаштшти желим (Хабопа!- Апзатиск). Молим вас дакле имапте ту љубав и прпатељство и објавите ми Г-дина Копитара, п вашу мисао сверху тога, али сердчено п истинито! — ја се од петине никада небојим. За сада буди ово од Филологпе дости други ћемо пута вишје. —