Вукова преписка. Књ. 5

ИРЊАТ АЛ. БРЛИЋ · 101

— и препоручујем се п у напредак, кад ми од чеса потреба узбуде. Због Вевидбе књигах имадем контракт с' осћчким књи= говежом; а Армициа и кириа јевтиниа бива од несвезаних књигах, него од свезаних.

Забавнике сам пв Пеште од 7. Миловука примио, и то на мђћето 17—-20 ком: дакле 8 ком. више, који за ваш рачун код мене остају — за то молим вас да ми нешаљете више, бојим бо се да неби код мене лежећи остали, а ви јх тамо можебити боље продати можете, него два за Адама пошаљите ! —

Љубезни Господине и Брате Вуче! што се мени п вама допада, оно простому народу није у вђк по ћуди, верло сте млого у Забавнику о Филологии говорили, и што небисте моради, ево вам мишљења овдашњих предбропниках, од Забаве (кажу) непма ништа до Вељка, п оних двпу пћсамах на крају — а оно је друго све ништа! — Забавник хоће се да забавља —- а он од којешта другога пише, канда није читао старога Забавника. — Ја јим пред очи донесо, да барем отуда научити могу оно равумђват што ЏШоп у Церкви чати (главне разлике ефе. екс. раслпа +1) али они недаду се ни с вилама седлат, то ови говоре што на другима мфестих кажу, незпам. Дакле ако Бог даде те години опет узпшшете, гледанте више забавах, него суморних стварих.

Што се пако мене тиче, ево вам моје свесрдно и искрено мишљење сверху ваше Данице: Почетак описања сербеких намастирах, за људе Филологе ствар је верло лбиа п добра, мени се веома допада, само ми је жао да сте верло мало гађ тађ казали н. п. Васнесеније: незнамо право јели Намастир, пли саме зидине“ — стари рукописи млогому ће Домородцу у очи пасти, а тко јих има внат ће јих чувати. Али неби Фалило да сте за ову Годину само једно 3 или 4Ф узели а на годину опет толико ит. д. јербо п Старокушаоци (ам ушба и шуезисађогез) знаду се у дугом питању уморити. — За разлике између Језика старо-и ново словенскога Ех вала вам! баш управо добро. — Живот Ајдук Вељка Петровића (можебит што нисам Сербљин) мени се са свим недопада, ја га неби био тудђ метнуо. — Ништа немање Народу је драго, п ја вам узрок погодити могу, дакле добро. — Одговор рускому реценсенту мени је верло поћудан, нека непири гдђ га нежеже.

Оне су ми двђ пћеме поћудне и угодне. Другачне сте лбп Формат и Папир дали, дакле је све добро, само још да Сербљи