Вукова преписка. Књ. 5

от

ИРЊАТ АЛ. БРЛИЋ 11

[Споља ] у. Вгоод Чу, дез Негга Р-т5 Чег Уефуејаће

Тић Зеејапотећ Кагасавсћ Моћ сеђогеп | шлеп. гт Н. Корнаг пп Фе К. К. Ноћ ћоћек.

[Напомена Вукова :| одговорено 18/25. Априла 1826.

[Орит. у арх. 0. К. Академије бр. 8609]

195 У Бечу 13/25 Априлија 896, Предраги пи многопоштовани пријатељу!

Шримпо сам ваше љубезно писмо од 6. овог мјесеца (травња), такођер и оно Г-дара Окалице од 5. марта. Ја сам још прије овога писма вашега, овђе био дознао, да је Себастијановић рекурирао на апелацију, а мислим да је одавде већ отишло на тамошњи магистрат, да се јави, по обичају, како та ствар стоји. Себастијановић мора лагати и растезати колико је могуће, али ће свему томе доћи крај; само Г. Скалицу молим, да му се не досади, па да нам се послије свети и подсмијева Себастијановић; него нека се држи, и навалите, колико је могуће да би се Јагош типо-Тасзавлиле држао, само да се један пут на апелацију оправи. Гледајте п ва, молим вас, те помажите Г. СОкалици у чему буде нужно и могуће.

Врло ми је жао Штатшрајбера Крајина, ади се опет радујем што је ту Г. Бркић дошао. Кад се њему само допада мој травошис, за језик ћемо ласно: ми ћемо њега увјерити, да је у Видаковићевим (као п у осталије, који онако пишу) књигама никакав језик; а п ми ћемо признати њему, да јен у ђекојим шокачким књигама јевик нагрђен до зла, Бога. Молим вас, поздравите ми љубезно Г. Бркића; ваља да је примио одавно мој одговор на писмо његово од 10. Фебруарија.

(; Чеваповићем сам се добро познао, и врло ме радо прима; може бити да ћу га и сјутра рано поодити. Последњи пут кад сам био код њега, дао ми је 4 календара лашега

с.