Вукова преписка. Књ. 5

ОХХХУШ.

ПЕТ, ТОДОРОВИЋ

У Прагу 11. Марта (по римек.) 524. У Тријест Господару Петру Теодеровићу!

Ви сте по родољубивој ревности срца вашега помагали млогима, но може бити да никоме у већој невољи нијесте помогли него мени прошавшега љета и јесени у Липисци. Но невоља, у којој се још једнако наодим, не да ми, да останем при овој помоћи, коју сте ми преко Г. Фрушића сами показали, него вас морам молити, да ми још помогнете. Ви сте мени у два пута послали 2601. сребра, а ја сам вама послао 200 књига народни Српски пјесама, то јест 100 књига Ш. пи 100 Џ. части; сад вас молим да ми пошаљете још 210 1. сребра, а ја ћу вама послати 100 књига |. части, које су наштампане и свезане у Липисци остале у залози. Ја се зацијело надам, да ви мени ову милостиву и родољубиву помоћ не ћете одрећи, зато вас молим, да ми је што брже пошљете у Беч на Г. Копитара (Кортаг, Опзбов ап дег К. К. Ноћи, ш леп). И тако ће бити 470 1. још да метнемо 30 |. за трошак (које што сте за тије 200 књига платили, које што ћете платити за ови 100), нека буде свега 500 1. за 300 књига. — Кад бп у народу нашему била још само три така родољупца, да ми сваки купују по 100 књига, ја би сваке године по једну ењигу написао и издао; но као што је на земљи један Тријест, тако је и међу Србима један Петар Теодоровић.

5/17 Марта из Беча послато.

[Вуков концепат у арх. 0. Б. Академије бр. 3586]