Вукова преписка. Књ. 7

о | мај

вук пОонНОВИиИЋ

67. У Котору 2 Марта, 554 по нашки. Милп Имењасе п Прпјатељу!

Данас вам не мишљах писати, али ми јуче донесе овдје онај мој рођак ово писмо за вас од вашега рођака Шуја, пи мислим да ће бити одговор на оно ваше, што сам му га ја прошлог љета послао. Рођак ми каже, кад је наљегао из Сјенице у Језера више Дромњака, ђе стоку држе, да му је син Шујов предао ово писмо, и да га је закумио Богом да ми га да у руке, и да вам га у пут пошљем. Каже ми и то: да је ту био и један Турчин кад му је пшемо дао, п овај да им је пиздрио у очи, и зато да нијесу смјели ни о чему у дуго говорити.

Ја сам мислио да неће још за сад доћи овај мој рођак, у томе ми приспје и оно ваше писмо од 12 Феб. у коме велите, као и у она прва два пред овијем да бисте ради што прије Шуја да добавим, те ја ту неки дан замолим овдје једног трговца с Црнојевића ријеке, кад дома дође, да ми одмах пошље једног човека к Шују, и да му понесе једно моје писмо, и он ми се пријатељски прихвати овога посла. — Тако ја се надам до који дан старца Шуја овдје виђети, или од њега некакав одговор имати, и заиста ако он дође, што држим у руци да ће, кад чује за тврде плете, дочекаћу га и као вашег рођака, и као поштеног човека п јунака.

Поп Јоко Кусовац. ономадне је једва сишао доље. Кад сам га видио добро ми је мило било. Каже ми сиромах да је имао умријети, и види му се, е пема од њега до кости и кожа! Много жали што су му уграбили оне Србуље у Морачи, јер је он први био дао за њих ријеч једном калуђеру, ма пуста болест не даде му поћи да их прихвати. Код њега ми је било неколико мошковскијех књигах, па сам му толико путах писао и поручивао да ми их пошље: најпослије ту недавно запријетио сам му, ако ми их не пошље до осам данах, да ћу га тужити суду Цетињскоме, и с овијем сам г: плашио, па ми нх је донио. За ово његово Јеванђелије на зечјој кожи, питао сам га шта тражи, и каже да није његово, него онај чије, рекао му је, да му добави једно велико Јеванђелије Мошковско, п што буде право да ће платити.