Вукова преписка. Књ. 7

222 У вук поповић

му зборпти, само ако Руса нађе од добре воље, јер је није имао, од кад је на ове наше стране.

Дрвиш паша, баш онај што је запамтио Грахово, приспио је са три табора на наше Цвијети у Колашин близу Васојевића, а Ибранм паша са 2 табора у Требиње. Послије оне погибије у Васојевиће, заробише Турци око 250 Васојевића, и од њих и њиховог имања грдило су учинили. Тамо је био п Крцун син Јока Петровића са 80 перјаника, и ћука се у народу, да су и њега са свом дружином Турци заробила — Боже дај да ово буде лаж! Никшићи били су кренули са 100 коња натоварени соли, да за њу купе жита у Пљевља, и неђе на путу наљезе војска Дрвиш пашина на њих, пи узму им коње све, и на њима натоваре евоје војничке потребе, а они сиромаси, оставе со, п врате се с голијем животом натраг. Ово ми је казао ту неки дан у Рисну један Никшић кожобаша. Прпповједао ми је да у Никшиће има око 900 низама, и у граду “ топова не много велики, п да они не боје се Црногораца, већ ћесарове војске, којој се надају п радују.

Видио сам попа Драга Томановића, обећао ми је псписати и послати десетак пјесама добријех, а ја њему рекао сам дати од стране ваше један лијеп требник, само што прије, и што више може пјесама да донесе! И он каже за Цуцу, да му је био препоручио за коју пјесму да му испише, али вели да нема за њега ниједну исписану, но топрв сад ће почети писати, пошто је чуо за Требник да ћу му дати. И ваља му га дати, јер је добар четник и пјевач. Он је п ту скорице ишао с онпјем уводама кроз сву Хрцеговину, и каже да је донио од свијех главарах Ришћанскијех бреме писама на Цетиње у којима тврду вјеру задају с књазом пристати, и своје пушке на Турчина обрнути, тек наљезе међу ње са своим Црногорцима. Још су три попа с њиме пшла за овај посао, и то по ради овога писања, и каже да нијесу прије неђе странпутицом побјегли, хоћаху их у једној кући Ришћанској Турци затећи п поејећи, а биће свакако куку ономе Ришћанину, и многијем који су им она писма дали.

У понеђелник прошли рано, кренуо је Кавалевски на више, и војвода Граховски стигао га је на врх Праћишта, и између осталог разговора, каже ми војвода, да му је рекао: да би ес Граховљанима сједло с миром, па да би баш Црногорци и макли се куд про границе, он, да се нема мицати никуд.