Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ 239

чујем, ба је баш онако с онијех жена и било, и да се овако до сад исти посао окончао.

Ењав кад је са 6000 пушаках и два топа у Комане приспио, дођу му неколика Брђана на поклон и на предају, јавивши му све по реду, како их је кућа Бошковића наговорила да прах из Острога узму, и против њега оружје да дигну. Брђани неби се овако међу се издавали, ни на Бошковића братство кривицу бацили, да су им Пипери и остали у помоћ дошли, али Пипери преварише, и Брђанима у очи погибије писаше, да се прођу у ове згоде са својом браћом бој бити. Видећи тада кућа Бошковића, како се браћа издају, и да ће они сами изгинути, побјегу њих 20 пушака мушкијех у Спуж, и мало послије кад је Књаз стигао с војском у Брда, запали Бошковића све куће, пограбе им Црногорци сву стоку и силно имање. — И неки били су прегли да сијеку и њихове жене и нејаку дјецу, говорећи исти Мирко: „да од врага не ослане трата !“

Књаз је тамо 8 дана стајао и од сваког је Брђанина узео десетог брава, и коп је гођ пмао дио од онога праха из Острога глобио га је по цекин, и да поврати прах натраг. Молили су Брђани Књаза да им позове на траг барем попа Бока, и Књаз му је писао да на вјеру дође он и сви остали осим Вида и попа Риста; а залуду није му хтио ни један доћи, него чујем да им је тамо лијепо код Турака, и да ће Видо кренути пут Беча и Петрбурга.

На Орују луку оставио је Књаз два топа, и некодива стражара, и намјерава тамо зидати једну Фортецу. Мјесто ово попа “Бока је земља, и о Троичину дневи кад је Књаз наљегао па Острога, рекао је истом попу, да ће на оном мјесту Фортецу градити, и поп му је одговорио ружно: „То ни моје ни твоје очи не виђеле Господару!“ (О овога су се они дан добро пођели и с иједом растали. Књаз је дошао на Цетиње. и прем да се с побједом дичи, боим се с овога да ће још доста зноја и иједа имали.

Онај ђак ономадне дође и донесе 10. комада Орбуља. Једна је само на кожи, и то су житија старије светаца. Каже да је ишао управ до у Љубине близу Мостара, и да је код многијех попова и калуђера виђао доста Србуља ма да му нијесу хтјели неки дати ни у трампу за књиге ни продати за новце, а неки били би му неге дали да је имао коју тастаменту, апостол или октоих. За ово што их је донио, дао је оно велико Јеванђелије, октоих, служебник и један псалтир.