Вукова преписка. Књ. 7

2 | со

ВУК ПОПОВИЋ

ми овамо држимо да тога дописатеља међу нашијема нема овдје у граду. Марко Радонић хвалио ми се на вашу љубав.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4575]

17. У Котору 27. Окт. по нашки. [1594] Мили Имењаче и Пријатељу!

(С данашњом поштом примао сам ваше писмо од 18. 0. м. и одговор од Лоида из Тријеста. кога вам шиљам да се боље увјерите. У овом одговору они веле: да су онај сандук још 30-ог Августа послали у Беч: аба Саза 4; Зрефелоње браћи Башмтдаттет па да ови не могу вас ту наћи! Дакле сад гледајте, да ви њих нађете, макар их тражили п с кучкима од лова !

Ви, ка и моја попадија ђипили сте на ме, да га ја тражим и нађем, као да ми је запао неђе у доламе, а небисте вјеровали колико ми је жао било, што се ово овако случило, особито с вас што сте се с овога ипједили п трудилп.

Ја бих сваки пут оно што вам шиљем, асигарао, али овај наш ађент вели мп да није потреба, тек само да утоман трошим. Он ме одбијао да непишем ништа ни на Лоид у Тријест говорећи ми: да никако сандук неможе пропанут, и ово 6 узрок што нијесам вам одговорио на прво ваше писмо, изгледајући кад ћете ми јавити да сте га примили.

Ја се радујем да сте здраво, и једва чекам да ми пишете, да је и сапдук с оним адиђарима! здраво у вашу кућу присппо.

Ево сам спрашо нешто мало смокава, и неколика шипка сладка, па с оваквог тромавог пута, не мили ми се шиљати, и нити ћу прије него чујем за тај сандук да ла је већ дошао, пи куд се био запшао. Добпо сам п оне молитве, кад се крсти посе, него ваља ми их преписати. — А исписао сам већ из едне старе рукописне Србуље једно 20 равлични молитава; од вјештпца, море, зли очп, сапарника, страве, намета, _ пробода, затвора пи мпогијех другијех што их нема у црквеним књигама, па ћу вам ово свеу једно брзо послат, и оси-