Вукова преписка. Књ. 7

4. ВУК ПОПОВИЋ

куца села ради но себе ради — Међу два бана гола баби глава — Ако волови терче земла е помелбна — Буди сето собомљ добра биће тебе свака добра — Шћерца удата сусћдомљ назвата — Тко е коме мо и цервђ му се чини (10 — Колико е узбердице толико е низбердице — Земла данашна настала е курва — Попљ веле да е умро одђ проскурица, а онђ нданљ нје већђ одђ глади — Сва вика на вука, иза вука и лисица е сита — Лаже коза као врагђ, да е село као градљ — Да = держимљ заштђ и ти, и би болђ него ти — Да се вукљ у сердце не узда, не би сирова меса 10 Потона паметђ магарцу подљ репљ — Ко гладне године иђеде говно, сите се кае — Ко ме лани б1о, нје ми ни ове године мо — Намеће се као кила на дрво — Силомљ прди, а рђомљ емерди — Болђ дђвоџкомђљ чекати, него женомљ вукати Болћ у роду чекати но у дому кукати — Било бешкота биће ратара — Ако ме носђ шупалђ нје мозакљ — Погледан га на обућу па га пушти у кућу — ОСвадиле се зебе (птице) око туђе землђ — Дегљ неплаћенљ грех неопроштенљ — бдна потреба продае, а друга купуе — Велђ фале у мале бпсаге — Пала мева на међеда — Свака свекрва на невфсту виче, а не пада зоб на умђ да е п она невфста била — Незвану мћето за врата — У мђето слепо блаженљ они тко има око едно — Гузична шала и женинљ побратимљ не стоп добро Самче по себе знанче — Кове в вино мукте напслађе в Ради би кодђљ тебе ести сува крува, него кодђљ мене крува пи першута — Изгорђше Мостарске свлеће, конталоћи Сараевско благо — Ђегођљ е много дима, мало е печени — Мапка шћерцу кара, а невћсти прпговара — Шо панљ поше, и санљ иђеде, п старђ из... све шета однесе — Узљк.... свирао, и цану казивао све едно — Безпосленљ Мујо фишеке сав; оће рећи: лћичина копи не пази себе, но туђе после —. Ево вамђ и ова пћема смјешна:...... [Није за штампу]...... Тешко томе ко памети нема, самурђ каџи на ћелавоћ глави, дуг долами на плећи гобаве, а копчама на ногамљ кремљ; бриткоћ саблђљи у страшиве руке, а ногама подљ манитомљ тлавомљ, суву злату на каливу врату, а зонаку у братству нелку. Тешко землљи куда вопска прође, и ђевоики кол сама дође, друго 10 е потро прекорено да си добра не 6 дошла сама — Богљ убјо чифутђ бакалал, кош превари Томана Сенића, тикву му е за восакљ продао, 1оштђ му иште за но сансарцо, за нђгову вишу Фурбарпо — Ево и вдна, одљ седмљ