Вукова преписка. Књ. 7

|УЈ = л

вук поповић

за Крим крцати штица, а четврти ми је у Калифорнију још овог љета пошао, п ако буде жив, овај ми може најбоље и најприје кућу помоћи. Два су ми мала код куће а трећи је у путу, ма бих ради да буда ђевојка; јер смо сиротни без ње.

Молићу вас да ми пошљете за мене или један или два шешира, једну бурмутицу од тртаруге за бурмут држати, јер имам сребрну руску, и више пута имао сам је изгубити, и један лијеп перорезац, и један такуин који ћу носити у џеп да записујем у њему ријечи, пословице, и остало, кад што чујем. И ово није ми за сад од преше, кад ви хоћете, макар и испред великијех поклада, и с овијем подмирићете мп вас дуг што ми имате до сад дати. За шешир упитајте Г. Петрановића ђе је он оне купио што их је овамо послао.

Ја сам у владичипом двору, и за то ваља ми се у свему модерати, да ме није стид ни њега ни кога другога у моју собу довести. Приспјеше овамо из Беча књиге црквене, и не хоће их нико од нашијех јер их познају по мирису окле су. Ове ваше чувам за саме Србуљ: и то да их давам у промјену коме у Херцеговину, а не овђе никоме.

Шисаћу вам опет брзо и љепше и више; а сад стојте ми са свима добро и примите наше поздраве љубезне.

Ваш пријатељ поп Вук Поповић.

[Ориг, у арх. 0. К. Академије бр. 4536]

95. Мили Имењаче и Џријатељу!

Ту неђе скорице писао сам вам и оне србуље са смоквама шослао, и надам се да сте већ до сад све то исправно примили. До петнавс дана присићће овдје вгулл слани, ренге и бутарге, па ћу вам послати едну оку бутарге, а пет скоранаца суви у вдноџ кутији као и лани.

Молићу вас пошлњите или предајте Молеру ове новце, а подмирићу га и за остало што прјев. Да ми није с мога образа, баш бих му послао иконе натраг, и да сам приказао његове ријечи Катовићу кои је био наредио иконе, допста му ћаше то оправити. Гледанте оне моје двије да их од њега

138