Вукова преписка. Књ. 7

840 вук поповић

од аршина са златним корицама — ако није алкоран“ јер се нашло међу мноштвом сарука, п бијелијех, што оџе носе! и т. д. Благо увјерите се што по реку нијемо! што не би нашли нп код [00.000 другијех војника!

Свему се овомо Књаз непсказано обрадовао! ма највише новцима, алајбарјаку, кавалеријама, праху п оружју, хатовима и коњима седланпцима! Из дијела дали су једног доброг коња п војводи Анту, с једном официрском кабаницом. — И све му је ово сипромаху залуду, јер тешко жали и чезне, што није и он могао у овој ратп којег ришћанског катила смакнути. И заиста коп се није у овом боју насјекао глава турскијех. са шићаром помогао, нек се више пл ненада да ће икад! Јер и жене носећи свака своме брашњеницу, мало су мање од људи упаљетковале лијепијех ствари турскијех, п ово је за многе Црногорце врло-добро, кад би се што на њега рекло да је затајпо, може се извадити са женом, и зато сад жепе највшше п продавају у приморје што-шта, и новце мијењају говорећи: „И ми смо у боју биле п ово наодиле !“

Код нас је сад боље виђен онај којп брани Турчина, него ли Црногорца! Велика је мржња и вика на њих! да су на пријевару преко вјере преварили Турке! — Што су мртвијем кидали носове, —--п што су једно стотинак живијех справили без носова п бркова, те су кров Мостар п Требиње бјежале од њих буле! И ово је Миркова била наредба! Онај Францев, што је Књажев секретар, био је свеђер с Мирком на Грахово, и у очи Опсова дневи ишао је два пута под чадор код Паше, и он га је устрашио, говорећи му да бјежи, е ће на њ 20000 Црногораца ударити! — На Цетињу има 15 заробљени људи, један је Пољак п зна Француски, и казивао је за богате дарове, што су из Цариграда донешени за Књаза, да му их да Ћемил-Ефендиа, ако припозна Султана за Господара! — Кавивали су да онај Паша што је погинуо, није никад мислио из Бањана у Грахово прелазит с војском. него да су га нагтнали Турци Херцеговци, особито Требињци и Корјенићи; и прилика је да ће бпти било овако; ма да су добро платили псти Требињци л Корјенићи, јер их је од њих много погинуло! — Мирко је хрђаво поступао с Бањанима п Граховљанима песујући их и корећи да су орјати и неваљалци, јер их није много ни рањенијех ни мртвијех било. Тако је Бог хтио! или је случај! И залуду су Бањани и Граховљани стотину Турака убили и најгори је голодер црно-