Вукова преписка. Књ. 7

8492 ВУК ПОПОВИЋ

Ловници, Ја сам слушао од неког „да су се из Лознице још под Карађорђем предали на вјеру Турцима, преко владике зворничког 400 Србаља, и водећи их из Сарајева до Цариграда, смицали су по двојицу у сваком граду, и оне што су допрли у Цариград живи, да су их послали опет натрат кући“. Дакле ако је ово истина, те нијесу пх Лознпчани осветили, јесу сад њихова браћа Црногорци! Поздрављајући вас и Госпође пи желимо вам ка п себе дуго и добро здравље, лак пут, и срећан на дому повратак. Остајем ваш вавдашњи прлјатељ Поп Вук.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 4606]

106.

Котор, на Петков-дан [26-УП] 558 Дратп Имсњаче и Прпјатељу!

(6 непсказаном радости разумијех из вашега писма, за сретну удадбу ваше миле кћери, п у толико ми је виша радост била, што су ми на глас ови описали вашег сретњог зета: да је човјек-младић у свакој струци честит и паметан међу првијема. —= Тако дакле сад је пспуњена ваша родитељска жеља у пуној мјери ! п увјерптге се да је у томе пспуњена п моја и моје попадије као пријатељека напвећа, јер смо п ми за њу мислили одавна да је удампмо за којег нашег овђе доброг младића, пи да није овако на далеко п на презруку било, ово нам се елучити шћаше, п зато оног пута п радовасмо се да дођете овамо с њоме. — Ма опет кад сте је тако за живота свог смирили, весели смо свакако, пл желимо им из срца да поживе у свакој радости, до највеће старости, на задовољсто своје, и на утфху вашу и своп пријатеља.

Добро ми је мило било да вам је присијело у „Лозници оно моје писмо, а надам се да вас је затекло у Бечу и оно од 8-ћега Маја, што сам вам га послао прије пег сте на пут кренули. Врло сте ме обрадовали и с овијем лијепијем књижицама, владике Платона, јер сам их желио имаљи за себе, и тако сад ево имам их за себе п за другог! И не могу се начудити,