Вукова преписка. Књ. 7

344 ВУК ПОПОВИЋ

Ту недавно посијеку Колашинци про вјере брата Миљана Вукова, капетана Васојевићког, п Миљан тешко сжалошћен, за наплатит код њих за непабропијне бруке па и своје јаде, дигне све Васојевиће, Куче п Пипере, п штпе Новици што је п како је. — Те Новпца брже боље с Морачанима, и Дробњацима пи Ускоцима к Миљану, п на број са 5000 добријех пушака ударе на зор на горњи Колашин, и крвничкп бијући се с њима 12-г 18-г п 14-г Јулија непрестано, учине од њих грдило! роб! и гроб! Куће им све запале, п нехтђвши се многи предати живи, 1000 их је, кажу, у својим кућима пзгорјело; 1000 заробљено, а толико их је посјечепо. Новица је 2000 глава ситне стоке шићарио, и сувише око 5000 говеди п коња! а оволико ће бити п Миљан капетен! На овој страни погинуло је 220 људи ма највише Кучи, п ови су се сад први пут за Књаза на оружје подигли. Има пх и рањени једно седамдесет. — Жолашинци су жестоки јунаци, и нијесу никад имали над собом Цара ни господара! Крвави глас овај потресе п господу комесаре, те ономадне полете из Грахова про Трешњева консул Француски п Руски на Цетиње да питају Књаза како је! Али Књаз већ био је у напријед послао 40 перјаника онамо на боиште, с наредбом да превину бој, и да доведу Новицу и Миљана капетана к њему на Цетиње, да кажу ко је први кога задио. И по овоме је пукао глас код нас да ће пх смакнути обопцу тек дођу; али ме за ово обрадова наш стари Шуто мало прије: да ће они сјутра на Цетиње доћи п да им неће Књаз ни грке ријечи рећи, него још да ће их подарити: Миљана Капетана са своијом ћинтерцом, а Новицу са сабљом криваљом! И за овај муштулук напио сам га добро! Валај! Валај! смијешна је ова работа! на јадној страни ради се о мпру, а на другој се као кучки туку ! И боим се да ће овако међу њима и остати док је сунца и мјесеца! Књаз не мисли пп Ђорђа ни остале пз Задра примити натраг; па п да би се он као млад човјек на ово п прегнуо, недаду му брат, зет п рођак, коп су сад у највећем господству до Књаза, о томе ни проговорити, е им за кесе не стоп добро, које су тек почели замећат. — Дође нам једва пз Русије поп Тановић! Кажу да је доста испросјачио пара, ма ће му скочит на нос, е су га браћа Маињани грдно оцрнили код наше власти, и већ почео је ићо на испит! — Дошао је овђе и Медаковић као поданик Руски! Ни један Црногорац не смије га за живу главу ни погледат, а и ћесарова човјека нешто је сада туга