Вукова преписка. Књ. 7

вук ПОПОВИЋ

о ок ко

како је умрђо уз Божићни пост.:== Бог да му душу прости! Милован Мишов Караџић поздрављаше ме ту недавно с Цетиња, и препоручиваше да му пишем што за вас јесте ли живи по гдје сте сад“ пак сам му јавио штогоћ по књигоноши Шуту. Главари Дробњачки често долазе код. Књаза, и опи не оћу да знаду за ону пресуду Царпграцку, колико ни остали Ришћави — сусједи Црногорски. Ето их Дервиш Паша непрестаје звати да-му пођу главари на повлон, п залуду, ни Бањани, пи Зупци, ни Крушевичани, неоћу те неођу под Турчином да остану нпкад ни довијек. Књаз им вели из свош уста да му пођу, п да му се покоре, ма Књажевићи опет им говоре другојачије, да пеиду, и да га се ни мало не боје, п да ће брзо опет бити боја с Турцима, п ко будес Књазом

остаће на поштење п честит до вијека! — СОбиља овамо се нешто ружно за свјетину гата, да ће се помутити, п да ће бити куку њекоме, особито владаоцу лукавоме! — Код нас

придолази све више воћника, п све су тврдиње пришравне да нас бране. ако буде до невоље! Црногорци почели су нас задијевати, проваљују често кроз околину куће, п краду све што им запане под руку, п ово је пред њеким чудом! Књаз за ове ствари нечини се вјешт, ма их у себи грије, п с овога је нас од њих напстрашније, ако се свјетина помути, да нас онп не оперушају, као по онда оне маните тодине! () овога се добро сад на њих пави, п нпједан не смије ни у граду ни у варош коју у приморје лреноћитп, без тескере, од наше власти! — Око Савина дневи пођу неколико Црногораца из Рудина са стоком на воду, у дно поља Никшићког, па им ударе Турци — низан — п убију три ваљана Црногорца и двопцу ране, и одагнају им три добра крда оваца и 160 говеди. Убили су недавна п два Бањанина, гађали су и прумна Коспјеревеског, п срећом не погодише га, и ово све чине Корјенићи, јер им је све раворено и опушћено с чим ву по гдје су живљели. Дервиш Паша сад је у Гацко, има и нешто војске са собом. Шрногорци раздртеше турске кабанице и остали шићар поједоше, па би ради и једва чекају да

се опет обиду с Турцима као на Граховцу! — Грахово поадраво оста црногорско — штета за Рисан! и у њему шири

се и суди сенатор Петар Стеванов, а за доброг воиводу Анта п за остале Граховљане, не чине конта Црногорци, колико за мртве, и боим се да и с овога не буде погибије!