Вукова преписка. Књ. 7

вУК Поповић 855

се гратпо у Шрпу Гору). За то морате питати какијех поузданијех Црногораца, као и прије за ускок Каримана.

Пролази ли вам Српски Новп Завјет и Славенске Летурђије '

Еда ми пађосте још гдје коју Србуљу: За штампане слабо марим више, већ ако да је каква сасвијем читава и добро сачувана. У Србији ми је приповиједао један човјек из Пљевља, да негдје на Тари у љустоме манастиру има спла свакојакијех Србуља особито писанпјех, па пико не смије, да их узима и носи: ја сам онда мислио да је то гатка простијех људи, али ми је послије приповиједао Рус ГиљФердинт, да је то цијела истина пи да је он био у томе манастиру и да је од Србуља узео што је могао понијети (особито писане на кожи) али још много да их је остало, само сам заборавио, да ли се тај манастир зове Добриловина илп управо Тара или још како друкчије. Да није тијех несрећнијех немира по Херцеговини, вриједно би било, да ви одсте онамо: за нас би добро било и оно, што Рус није хтио понијети, а вама, као попу, слободно би било покупити све; ап остало могли бисте ми што описати и коју пјесму лијепу преписати. За такови пут, о коме одавно уговарамо, ја бпх вам к тим црквеним књигама, што су код вас, послао и ове све, што их још имам (које су још лани спремљене у сандук), да их дале које у промјену, које да испоклањате.

Негдје сте ми прије писали, да имате неколико пјесама ва мене, молим вас, да их не бисте изгубили, него да гледате — — — — — — — — — = –— = = = = = бпло би од потребе и кад не би било тешко однијети, ја бих им у Лозници поклонио 1000 — — или десет товара кукуруза; али ко би по њих с коњма пошао, морао би имати од вас писмо на Милана Јоксимовића писара суда окружија Подринскога, који у Лозници надгледа моју земљу (коју ми је Књаз Милош купио — ово вама кажем). Кад им успишете, прекорите онога што је учио књигу у Троици код Пљевља, што вам не посла никакву Србуљу.

Ваш дојакошњи имењак

Вук Стев. Караџић У Бечу 18(80) Априлија 1859. |Штампано у „Ориској Зори“ у Бечу 1880, стр. 176]

23%