Вукова преписка. Књ. 7

Ооо ов екпоповик

па јан

све прошло! — Акд: бе узвјадају тоњуту покоћног Књаза јер он није био среброљудаш #1 «митник, п ако се послушаше међу собом, добро ће све бити! — Књагињи на сваки начиц нема горје мјеста, а мучно већ да ће пл туђинци остат Несрећа је п за Влаховића, бјеше га нагнао покојни Књаз да се овђе жени, па тражаше ђевојку! — Да се ово не догоди био би Књаз код нас дуго остао, п кућу је бло једну капарао да је са свијем за себе купш, п та је напљепша у Доброти близу града — Никад у животу ни Књаз ни Књагиња нијесу здрави ни весели бпли као овог пута стојећи међу нама — Носећл га један Црногорац кркаче рањена у град код Бјеладиновића, на врата је од куће повикао: „добар вече домаћине, ево видиш каквог ноћас госта пмаш !“

Ове вам ово о њему потанко јављам, п све је од пстине, него вас молим ако је могуће, извадите из овога опшеа што је могуће о њему, и сложпте како знате, пак метните у којему српскоме листу, па и мени пошљите, е блемо овамо читалп о великом жељом п љубави! — Ја бих то п сам учинио, алџ пијесам рад с овијем послом да замећем нп с ким другим у нашему књижевном колу пријатељство, ни познанство — Имам „Двије, трпи рукописне србуље, а надам се брзо још имати неке. — Биће ове године смокава доста, па ћемо благовати добро, ако Бог да здравље

С Богом ваш В. П.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 46171

118. У Котору, у очи Варива-дневп [8. ХИ] 1960. Мили Пријатељу п Имењаче!

Ево на срећу Божју пишем вам, а поздраво незнам хоће ли вас наћи ту пли ђе друже ово моје писмо. Да сте ми два словца одговорили па оно моје од у очи Преображења, знао бих тада, и пшеао бих вам дап-буди једном. — И по свему томе да мп је штогоћ за вас послао Ђуко Средановић, пили поручио за оне пјесме шта већ мисли, јавио бих вам, ма ншкад, ништа зар с Књажеве погибије омрзнули смо пм сви! Посљедње ово његово племо заборавих вам га јесенас по-