Вукова преписка. Књ. 7

Т

с»

5 вук поповић

да их је пагпнуло, тако сад су у великој завађи с њима, а п с нама гледају се веома попријеко, него ми с Божјом п Царевом помоћи добро смо се оружалп, па их се нимало не боимо. — Имамо међу нама ваљану браћу Рвате, п ако буде до потребе браниће нас јуначки иу кршен у поље. — Рвати из Загреба зову нас на сву прешу да уортачимо и као права браћа да заједно по вјерпо живимо и радимо о напретку п срећи домаћој; и готово сви бисмо сдрате воље с њима прлстали, ма бркају нас у овоме п издају неки овђе поталијанчени грађани, п с њима су Прчањани п Пераштани, товорећи ако би се с њима ми сдружили, да бисмо много пзгубпли, 060бото одмах би нашу младост у солдате повукли, ка и њихову, и с овога наши су се уплашили па им се и немили о овоме ортаклуку радити. —

Наш језик предава се већ по свијем школама с правописом Загребачком п поред њега учи се и Италпјански, ма је наш глава; него ево незгоде и невоље! Нема за наш језик нашијех учитеља, па је по школама права вавилонија ! — Пошто убици Књаза Данила прочитате пресуду, да се објеси, за три дана ишао је народ код њега, и јучер га одјестице изван града како се пде пут Гроља. Он се јуначки разговарао п до последњег часа при себи је бџо. Пошто се средио очитовао је све пред сваким говорећи: „Ја сам Књаза убио, п нимало не жалпм, зашто је он и мене пекопао, прогнао и подмећао се с диварима кров Турско и ћесарско да ми доскочи, па даде Бог те ја њега прије смакох, и мило 11 је што није умрђо прије него је чуо кога је убпо! — %ао ми је још што у Црној гори нема јупака да убије Мирка, алп нек немпсли ни он да ће дочекат другога Божића ! Идући на вјешала искао је опроштење у свакога, 1 приповиједао је страдање своје. — Било је п Црногораца коп су га гледали и његове ријечи слушали. Ови су Црногорци спремни с новом обућом п оружјем, п изгледају на глас сљ Цетиња да им дође да знаду куда ће. — Војске Турске нема више кроз Гацко ни близу Црногорске границе. — Ни Бањани ни Џивљани неплатише им харач, нити се уплашише од двије Џаше п њихове велике војске п пријетње. — Најгоре ће проћи с Турцима Зубчани и Крушевичани, зашто им се не може лако у помоћ прискочити. — О неким Србуљама; узео сам и један псалтир печатан 1705— „ алге. за держаки Егликагџ Гдра Цара и Келикаго КНАЗА Петра Алемекича. ЕЋ с: