Вукова преписка. Књ. 7

вук Поповић 381

— И на гласовитој карампани дно се било приказало! По овоме држао сам да и ви на путу нијесте патили с рђавим временом.

С онпјем Чевљанином ја сам се опет онај писти дан састајао, кад сте кренули одавде, п разумјели смо се за 8 пјесама јуначкијех да ми их донесе пспред великијех поклада, и за капару частио сам га у кафани пред свједоцима; него хвалећи он своје пјесме да такијех није још љепштје пзлавило на свијет, хтио је напријед да зна колико ћу му дати за сваку пјесму говорећи: „Љепше је на врх лаза него на дно лаза“. Тако остали смо на 5 талијерах да му дам за њих, п то ако буду онаке као што смо уговорили. Дао сам му карте, пера п мастила, и казао сам му на који ничин има их писати. Он је мене послије овога поздрављао, и поручивао да му се надам, ма га не би ево још. — И по ријечи једног његова ортака, коме дотони овђе говеда, има доћи брзо; п овај ми у разговору о њему притукну овако: „Попе! мучно ће ти он те пјесме исписати, и ако их напише мучно ћеш их прочатитп; него ако ћеш да ти што ваљају, кад он сађе сад доље, заустави га два трп дана, па их ти испиши од њега,. он их иљаду зна!“ — И овако мп ваља учинити, те мп не донесе ништа кад дође,

Добро смо се сложили с Дубровчанима, од једне смо и једнаке тврде вјере и намјере да се сјединимо с Рватима. С овога пукоше од јада као кријештавци губави талијанџ, и гледају потајно, на сваки срамотни начин да нам се ово изврне наопако, како би нам се послије смијали! Конте Поца у Бечу је. и јуче нам је телеграфао да је лијепо од Цара примљен био, и да слободно и што прије, пошљемо п ми наше посланике. — Тако с првијем вапором пду из Боке 6 што су од народа изабрани.

На 15. Јану. код Никшића побили су се Турцимл Црногорци, што су на Луково насељени, п то је било с овога; једна Црногорка пролазећи мимо турскијех торина, насрну на њу кучки, и она бранећи се с каменима пребије једном ногу, и за то је Турчин стане псовати (једни кажу да је на њу и руке метнуо, и до кошуље одрђо!). Пошто се ова пожалила код куће, окупе се њих 4—5 Црногораца, и познајући онот Турчина који је опсовао ону жену, а ваљда је бпо и његов онај кучак, запану му близу куће, и на вјеру зовне га један од њих, и он му изађе ма узме собом и пушку ве-

жао