Вукова преписка. Књ. 7

890 вук попови“

ово приповједао. Шићарили су п други по нешто код остали: Турака убијени, ма све је салата, спрам оног блага и јунаштва, што хоћаху учинити, да пропуштише с миром напријед оне пандуре, док би наљегао паша с војском и богатим тајином: И овоме су криви неки славожедни Црногорци с Лукова, који су хтјели преко братског уговора да с овијем ударцем уграбе славу од побједе другијема, ва које послије били су прекорени, и имао је бптп покољ међу њима. У боју овом Бањанп су се најваљаније поднијели и Књаз Никола с овога није ни мало узнемирен; јер он на пптање великије држава одговара мудро: да су оно Турски п његови одметници п да пм он не може учинити ништа, а с Турцима да он живи у миру, а томе је свједочба, што пм још од јесенас пропушта с мпром гонити из Рисна тајпн преко Рудина —- своје земље, у Никшиће, да их никад није такао ни један Црногорац! И с оваким разлогом оправдао се п ту педавно пред консулима на Цетињу! — Омер Паша дотао је у Мостар, и глас је да ће он с војском кроз Дугу ћерати одметнике, док пх проћера и тајлн прегна у НШикшиће, јер велики низан помире од глади, поку коњетине плаћају по 6 гроша! — Ускоци су чули за долазак Омер лашин, п Бога моле да се што прије с пушком и оштрим ножем обпду пш с њим у крвавоћ Дуги. Књаз прима робље свачије у своју гранпцу, ма не ни једног човека с оружјем. — У Петровој цркви на Цвијети, у Нпкшиће за градом, бпло је на летурђији око 50 нашијех Рпшћаша, које су намјерилл били у истој цркви, Турци Никшићи убити, али напријед прочује за ово Бимбаша, п неки други разборити грађани, те је на мпру прошло еве. Прп овој цркви биле су ћелије С: Василије и од зла Турскога отолен је кренуо да тражи себи мјесто друго, п нађе га под Острог; п прилика је јер је нашао баш добар заклон и јаку тврђу у оном кршу. Ово ми је приповидио један старац из Никшића, још ми је казао за исту цркву да је она била Саборна Црква свему Нлкшићу п Дромњаку. — Зубчки капетан Јука Вукаловић вјерно п једнако с четом својом чува Суторину од Турака, п од кад им обори ону кулу, и из ње утекоше пандури, није се впше ниједан виђао у Суторпши, а п од нашијех мало који пролази онуда, — свак се клони врага и ђавола!

Вукаловић испред Цвијети ударао је на стоку Требињеску, и залуду није је могао одагнати: Поточ пз Требиња претече их, пи стане им у пријеко, те су утекли кроз живи огањ. + су