Вукова преписка. Књ. 7

292 ВУК ПОПОВЕЋ

123.

У Котору 26 Маја 861.

Мили Имењаче п Пријатељу!

Једва добих из Граова ону пјесму: „Сан саснила воћводина Стана“ — За коју сте ми одавна били препоручили. Ова не почиње као она што је ви имате, алп је за псти догађај сачињена, као п она, п у овон стоп како је Стана, и сувише снијевала, ма је у сред пјесме ово ње синпјевање.

Примићете и друге три помање пјесме, док приспију по више и боље. Сад су горњи људи сви на оружје, п при овоме заборавили су куће п кућиште, жену п дјецу, и није им до смјеха и пјесама за сад још, него до вриске п пуцања и зато ми нема ни оног Чевљанина ни од њега гласа!

Ја сам вама ппсао неђе с почетком прошлог Априла, п друго опет с почетком овог Маја, п надам се да сте их прпмили. Уз ове пјесме метнуо сам п једну средњу рукописну србуљу, да се испуни мјерћ, п у Земун послаћу сјутра на Г. Василија Василијевића од кога ћете ви пскати.

Послије оне Никшићке погибије у Дуги, нијесу смјели Турци Никшићи слазпти на Рисан, да гоне за низан и за невољни парод тапн у Никшиће. — Те консули опет зато трчи па Цетиње, пи умоле Књаза да нареди Црногорцима што у Рудине живе, да би онп са својим коњима изнијели тапн, и у дно поља Никшићког предали га нпзану коп ће доћи приватити га. — И на 11. о. м. кад су Црногорци Рудпњани баш у подне са 76 натоваренпи коња: жита, брашна, ориза, каве, цукра џ т. д. приспјели на рочиште у дно поља, и све с миром по наредби Кљажевој предали Турцима, не прође четврт сата пошто кренуше с тапном пут града, бану ка' из неба силна чета хапдука, п јуришем с огњем из пушака и голим ножевима ударе на тапн пи на Турке, п посијеку 67 глава, п плијене 106 коња и таин вас! У боју овом погипули су + Црногорца позна се коп су, јер су им главе посјекли, и па капама бпљеге пмили; један је међу њима капетан из Чева! али ништа за то, Јњаз ће се знат оправдат ако га вапита мпрољубива Европа! Он ће рећи да су му оно одметници, п да се све догодило па Турској зомљи, а преко његове пријешло је с миром! За издати овај ташн у Никшиће,