Вукова преписка. Књ. 7

894 ВУК ПОПОВИЋ

Поп Џуниша што је био вјенчао сестру објешеног Кадића, која се послије као попадија по наредби Књажевој преудала, дошавши у Задар с пасошом Српским, ухвате га п вевани руку доведу га овдје у тамницу. Говори се да је и он бпо с Кадићем онај дан у Шкаљаре кад је погинуо Књаз.

Ове године једва нам изађе часни пост, и поомекша ври-

јеме. Хвале се Горштаци да им је добро стока, и да није блло крепаице. Код нас маелпна, грожђа, пшенице и рода другог пма на очп доста, алп кад се стане уносити у кућу, ко зва оће ли бити ишта!

Наши Бокељски повјереници, вратили су се из Беча. Не хвале се ни мало на лијепом дочеку; дакле види се да п неће за сад ништа бити о'нашем сдружењу с Рватском.

Дошавши сад у ови час наш соко Урош из Рпсна, каза ми за делију попа Драга вопводу од Дуге п Рудина да мл је послао двије мале књижице с Турскијем језиком пуне, и да их је заборавио донијет ми. Дакле ако што узваљају послаћу вам их,

Поздрављајући и вас п све ваше с Гд. Тпролом

ваш ваздашњи пријатељ поп Вук Поповић.

[Напомена:] одговорено ша Лозиице 15 Јунија 1861

[Орит. у арх. 0. К. Академије бр. 4692)

124

У Котору 9. Јулија 9561. Мпли Имсњаче п Пријатељу,

Из вашега шема од 6. Јунија мило ми је бпло чути, да сте два моја пшема примили. Тако псто п из овог од Видова дневи из Лозница што сте ми писали, мило ми је било зпати за оно мое треће да вам је дошло, а надам се пи за ону гњилу Орбуљу с пјесмама да ће вам здраво доћи.

По Херцеговини, особито близу Црногорске границе сваки готово дан има догађаја крвавије, међу коијема наизнатнији су ови: Бањани одавно гледали су згоду да се прикажу сами у каквом боју јунаци, јер досле ако су које јунаштво и учинили, код Шрногораца п Граховљана, није им се бронло. Иста