Вукова преписка. Књ. 7

396 вук поповић

веди. Ово су учинили за освету, што су и они испред Видовадневп убили + Додошанина орући своје вемље п што им вазда сметају на своје земље работатл, говорећи да су њихове — Турске.

На 20. Јун. Шрничани п половина нашијех Сппчапа, што су се били назад три мјесеца предали Књазу, пи примпли биљеге на капу, ударише на СОпич на једног Пашу, комп је бпо дошао с вопском и са 300 мапстора да зидају на двије главпце двије добре Фортеце, које бп браниле многа села и пристан крап мора; п послпје кратког боја врате се грдни, оставивши 15 друга мртвијех на мјесто, п уграбивши једва живи своју гранпцу са 20 рањенп. Ово су били тешки јади за Црничане и за све Дрногорце, п мпелпли су опет с јачом сплом да им ударе, али док су се ови наканили, онп су Фортеце начинили п оружали, да им сад ни сва Црна Гора неможе наудити. На псте ове двије главице прпповпједају да су у старо доба била она два града Хај пи Негај! Турци су кушалц, да преко мора искрцају воћску и мансторе под Суторину, и да подпгну опет ону разваљену кулу, али сваки пут, опазивши више куле у крше капетан Луку Вукаловића, од кога се боје као од грома, враћали су се патраг. Капетан Лука добро чува са својом вјерном дружином у Суторини кулу разваљеџу, по сазрело жито, п велпко грожђе, да му ко у ово нетакне. У Суторинп сви га припажавају за прву главу, и ло њој он се бмиц, као да му је од девет ђеда остало. Звао јеп њега Омер-паша да му пође на поклоп. са Зубачким џ Крушевичким главарима. На то му је он одговорно: да му неће ниједан поћи, него ако га је воља да се виде, чекаће га у Суторпни, јер су Зупци похарани п попаљени, па од јада п не пде горје.

Морем из Дубровника јучер је пријешао Омер-Паша с Безобразовом у Скадар, а отолен ће преко блата у Жабљак па састапак с Књазом Николом. Ту ће дпти много господе по пз "Стамбола, п владика некакав пз Булгарје. Алп од стране Француске међу њима пеће бпти онај консул пз Скадра пего неки други пови, а ово су учинили пријатељи Црногорски да не буде оп, уздајући се да ће без њега с Црногорцима прије до мира доћи, п у бољем пријатељству остати. Петковић је на Цетињу пма три четири дапа. Од кадје погинуо покјојниј Књаз Данило није се у Црној горџ запјевало ни запграло, ма није се кажу ни свирала чула, а камо ли гусле или весела пушка, тако па Петров-дан све је мукло било на Цетњу, а