Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 4001

је на искуп: Бањана, Граховљана, Рудињана, Катуњана и с Лукова Црногораца, Пипера п Бјелопавлића, пунијех 6000 пушака. Новпца није овђе био, јер се нешто први пут с војводама поријечао, кад су ударали на Шиву, али им је послао 100 товеди и 800 овнова на поклон. Војска ова стојећи овђе није мислила ударати на тврде шанцове, него им прегријечити тајин и сваки други војнички унос; али лукави Турци као да су знали за оволику Шрногорску силу, па што су најбоље могли утврде са сводовима пспод земље гпанчеве, наките их с топовима и са осталим војеним стварима, пак зором отисну се неколико стотине пјешака и коњаника на Прногорску силу, и заметне се крвав бој, у коме као с неба испане Дедага са својом војском око 4000 Херцеговаца и Бошњака, и с плећи заокупи невољну нашу браћу, и сијекући их међу се на Аранђелов-дан од ждрака до мрака, посјекли су их, и ла пушака убили више од 500 људи, а рањени има око 200, и то их је највише погинуло ПШипера и Бјелопавлића. Несрећу оваку нијесу имали наши, има тај земан ни у једноме боју с Турцима, и зато опет сад договарају се и справљају се да јачом сплом ударе на исту Шиву, и да не узмичу на траг док један траје. — По што су Турци овако јунаштво учинили, и пошто је видио Омер-паша у Мостару пуну торбу биљега, п кавалерија с мртвије Црногораца, чинио је да пудају топови у Мостару, Требиње, Никшиће и на све Царске паланке, и у највећем шенлуку да, стоје!

За Дедагу кажу да на себе оклоп носи, п да су гледали како је у боју своје људе сјекао, који су узмицали на траг, и од његовијех хаљина како су комади лећели. Турске војске биће било у овом боју 12.000, а у Гацко биће их оволико, Ии-ништа им неће учинити, баш да оволика сила Црногорска удари на њих и по други пут, јер и Турци сад не смију испред Црногораца бјежати на траг, нити су Црногорци више међу собом сложни, ни у боју послушни јунаци као што су били при првој покојној сабљи! Залуду је у овом боју биом војвода Иво Раков, и још неколико војвода и сенатора, управ они се не гледају братцки него ради један другоме о свакој несрећи и срамоти! Иста им је војска изнемогла била од студени и глади, за три четири дана ранили су се с дивљијем

крушкама! а и Фишека им је било нестало! — Сад је наређено за 5 дана да сваки има ране, и пошто војска крене, ла свакоме своја жена брашњеницу за њим носи, — Омер

ВУКОВА ПРЕПИСКА УП 26