Вукова преписка. Књ. 7

ВУК ПОПОВИЋ 407

мрско бити. — Него молим ради мога и вашега мира, потражите ова писма у Биограду, јер невјерујем, како нијесу плаћена, да ће поћи изгубљена. Од Варина-дневи до данас ништа новог од овуд немам вам јавити, до толико да је замео по планинама велики снијег, п искрај куће немогу никуд горњи људи. — Невољни развојвода Анто умијешао се међу Јајоше, и више не долази код куће, па за ону пјесму о погибији Петровића на Грахову, без њега не могу вам оправити ништа, а њему сам био залуду писао, и обећао ми је начинити, као што је и ону велику пошљедњу што сам вам је послао. Имам једну шјесму о Дуги кад је љетос у њој онај бој био, те су Никшиће потукли, али ми рече исти пјесник, неки Косановић Митар из Бањана, да ће ми другу бољу послати, него

каже да је на чудо нема му ко горје писати. — Поп Миња = галиот један лукави! — рече ми ономадне да ће на бож -дан

кренути пут Биограда за наћи сина, и мољаше ме да би му дао једну препоруку на вас да му будете на руци, неће ли што тамо код Српекијех великаша зар искламапсати! — Ако би почем и дао му ја које за вас писмо, те би вас надао, будите му на руци с ријечма онако, као што је он вама био, без иједне ваше потребе и молбе лани овђе, кад вам се обећао да ће вас пратити одавде до на Цетиње, па је слагао! С оваког двоструког образа он је изгубио љубав и горје п доље, па је доста и својоп браћи: Иву и Груици с оваког шареног поступка код Књаза иштетио, те браћа Матановића отеше мах, и заузеше корист и господство. —— Код Врањине Турски вапор био се ту скорице насукао — било плитко дно, а они невјешти. У томе ће полећети с лађицама брзи Црногорци, да га ками отму, ма на њему били су топови справни, те су их с њима одбили и троицу убили и неколико ранили, и вратили се нездрелице натраг, а они су некако послије исти вапор дигли, и пут Скадра одјурили. — Одџпишите ми молим вас одмах у двије ријечи ако добијете опа моја писма; у случају те би се по несрећи тражећи вас изгубила, пи тако ми пишите, пак бих вам од онијех бојева наново по штогоћ јавио. — Умрије нам свијем мили Патрара. Бог да му лако души да! — Радићу вам на сваки начин једну лијену труту Црногорску послати, јер ми је обећао добар пријатељ с Црнојевића ријеке добавити.

Дакле нијесам вас могао брже с одговором и добријем гласом: да сам са свима мојема добро и здраво обрадовати,