Вукова преписка. Књ. 7

1

[92]

ВУК ПОПОВИЋ

|Споља:|] Ап Чеп Неггл Мак ђерћап Кагадзећјећ РћПозорћје ОПоКбог ТУзећ. Ат! дег Галазаззе Ле 57.

[Вукова напомена :| одговорено 8./20. манја 8537.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4506]

4. Моп Гјоспојдине Почитаемнћ.

Г. Спира Поповићђ послао м! е дблце оно, и совфтуе ме истни вамп га дати, дакле за нешилати га вамђ сама ту, све ћу у вдно скупити, а 1ош5 штогодђљ прикупити, па ови дана по сигурноп прилики·на Г. Владисавлбвића упутити, и за васљ препоручити, а и ви истомђ пишите што.

СОљ вашимђ обично-краснимђ говоромђ и поздравомљ „помага Богђ, п сљ богомљ браћо Ришнани“ оставили сте свле у жалости, жалећи што несте имали времена дуже кодђ насђ остати.

4, и сва мол фамилн до смерти вами смо благодарни, п у напрједљ препоручуемо се у еднакоп лобави и волљи да насљ уздержите.

Џрестави се изненада Г. Архаман. Теркула. Одљ жалости, да не речемљ друго, нашљ прото трчи кодђ шркула Дрректора и Шалера и не престав одљ едногљ до другогљ препоручивати се да онљ покрје оно мћсто. 4 самђ му рекао ако му не уграби Кнежевићљ нек' се небоп другогљ. Шалерљ му е казао да ће се старати, ма сбогђ што нема школекш свидђтелства тешко ће моћљ бити амшетр. Епархје и Длректорљ Школе. Нагнали смо, а а напвише Дуректора да рече Шалеру ерђ му е шрителњ, да онљ е мудрвш и хитри у Параграсма него ли коп су школе свершили, пи ко зна шта ће бмти, онљ живи у надано, нити може спавати, ни ести ни више кнђиге Амврослеве, Германове, Кедрнове одђ кадђ сте ви дошли, И одљ ономадљ читати.

Повдравлаоћи васђ, вашљ

попљ Вуко.