Вукова преписка. Књ. 7

438 ВУК ПОПОВИЋ здрављајући вас од стране моје и мопјех остајем ваш ваздашњи пријатељ

Поп Вук Поповић.

Ја се надам с повратком моим да ћу наћи од војводе Анта њеколпко новијех пјесама код куће, него опет чух да им Књаз п Мирко запријетио да немају никакву пјесму никоме давати, него сваку на Цетињу послати. — Кад донесем што лијепо с пута нећу ни вас заборавити.

(Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4684]

135.

У Котору у очи Савина-дневи [18—1 964.

Милп моћ Имењаче и Пријатељу!

На званћ мога мплог брата ја пдох као часком до богате Омпрне, п допирах чак до на ушће Црнога мора — Бугаза, пу мирном а моме за 46 љетни дана обиђох мпоге блатословене земље, и лијепе вароши и градове, п у њима прегледах папљепше ла пне и вјековите сломенике. Пазио сам у томе напвише на Цркве пи Свештенике, и на Божије службе, и жалио сам много што мп је ваљало све ово на брзу руку прелазити, п што немотох по жељи опшеати ни на уму носити. — Мука ми је још на срцу остала, незнајући туђе језике, што нијесам могао у многим лпјепим приликама мисли и жеље моје псказати, гао ни њихове разумјети ни искушати, особито сједсћи међу бијелим булама, и лукавим Гркпшњама; али опет преко мога прамоца доста сам чуо и видло. —— Што ми је било напдраже вид сам дивпу и превелику нашу, на 120 ступова стојећу цркву Јасофију у Цариграду. Уљегао сам У њу без обуће кроз зид учињеним путем, по коме је некад гордељива Ришћанска Царица с Царичићима па коњу п на колима Празником ишла до престола свога на летурђију. По непрегледној овој просторпии, у којон до 10000 људи може стати ништа нема данас, као што је некад бпло сјајно П чИтаво. —— Варварске руке докле су гоћ могле допријети, све су за 4 прошла вијека разграбиле и окаљале. Самп још високи од' гранита, са извише Нилскога извора пренешени ступци,