Вукова преписка. Књ. 7

440 ВУК ПОПОВИЋ

Беча што сте платили. Оладкиши, њима је напвећа рана, с њима се сите и гоје, по зато су им онако пусте мадаме п коконе бијеле и гопне и румене да би и старцу жвренуло“ око гледајући 1.

Наш сиви соко Урош добро је и здраво. Свршио је у колеђу пл другу годину с великом похвадом, и као у науци тако а у владању подноси се јуначки и поштено, п добро је мио свакоме. У овом колеђу уче науке на четири језика, п сваки језик има своп дан за себе као п учитеља исто н. п. у понеђелник уче и говоре само Француски п тако редом. Имају сваку потребу за живљење и за науку у истом колеђу, имају и пространу башту за играње и шетњу, п при свакон милоп забави п науки, немаре ђаци нимало што су држати у стегнутом зашту. Истина да се троши за њих много на годину по 60. наполеона златни за сваког ђака, алп како су ођевени, п како се ране и пазе, Богом да је просто. Трп пута само сам се с Урошем моим видио и то за мало, и врло добро спомиње се вас, п ваше лијепе љубави, и брат ми каже да се с вама наивише хвали, и тако да га није нико подарио као ви. Ако да Бог здравље пи о добру радити видјећете се одиста у Бечу на свршетку луђа мјесецај јер ми је брат обећао „да ће с њим о ваканци уз Дунав преко Беча дома доћи.

Приспјевши у Рисан баш на Трнову Петку, зачудио сам се кад ми каза моја попадија за вас п за госпоју Мину да сте долазили п у Котору, и да се нијесте виђели. Казивао ми је послије и поп Косто, како сбог рђавог времена нијесте ни излазили из вапора на кран и зато није могла поћи с барком ши у Рисан Госпоја Мина, за које много жали моја попадија, што се није виђела п ижљубила с њоме, и кад јој о овоме споменем, вазда проклиње ону кишу, што је дошла и она послије дуге суше као вели — за ње деспек! Жао је заиста и мени мпого бпло, што нам се овако све немпло десило. Жао ми је било и на попа Коста, што вас пије у пут повео у владпчин двор, а знао је за кључ да сам га оставпо код мога комшије, џа вас оћаше послужити вјешто и добровољно сестра моје пунице коју добро познајете, кад нам је зготовпла ону рибу на бродет и паловшшће испекла, те смо обједовали у истом двору. За Госпоју Мину овђе приповједају ком су је гледали и чули говорити: да је соко женеви, да је бан од бана, да је лијепе нарави, да је сва наша, мплостива п љубородна, без никаква поноса, нц у збору ни У ођелу, пуна