Вукова преписка. Књ. 7

492 АТАНАСИЈЕ ВИКОЛИЋ

сфеће: леп уош Пеђеп па Тгеђеп тетег бСтеп2-Хасћђагл Елп Мећгетг тилшћееп, — Фапа Фе еппдзећа уоЦе Моћ сезосепће , пиб дег пећ Еу: Ууоћсеђогеп ђе Ттет Шегсеја ђезопдега еттгецфеп, тасће пећ Агејзф 21 БИ бео; зопшЕ фуезејђеп о пр јао ебумсеп Миззе- 5 шдел лештеје ебуејсће Теђећ = Беђепсте1ве дегтасе, Ттеђеп, Ађугетсћипсеп уоп дег Феаћета Ал, Маби-ЗећепћеНеп одег Мег екенеп посћ мете Ђезртосћеп, пеце Егејатјаве Фе ш5 пафшитћазболзеће, одег борогтарћвзеће Хасћмећбел, Фе пез Сеостарвзеће сећогеп, пеце Отепа-Уетфћеипееп еге: ете. == 20 езвеп ПЏеззеп, тејеће зодави пи! еписет Моде Топе Ђђебетде! хенег зрефтел фшке. Хећшеп Ел“: Ууоћјсеђогеп тепе Виге тлеће ппоћие аш, Депа јећ Пејеге сегпе хоп штете: Џисеђипа Рага, Ше дегзејђеп ја Лавболзасћ - (орогтар већег Назјеће Фитећ Риђћснае пећ зе Фен.

белећпцсен Фезеђео шрлеен5 Фе ппсећацећеће Мегећтипе лаб мејећег јећ уегбјење Епег Уоћеђогеп

етсеђелзгег Саг]1 Згерћапу Вемтзог 11 дег Сопшшпаг.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 4642 |

ООСХХУ АТАНАСИЈЕ НИКОЛИЋ

Драги и лљубевни Господине!

Нужда пи неволља ако не право пријатељство — потера ме, да у нужди пршатеља тражим, у тражењу том мислећи на кога ћу наићи у великом Бечу, ево среће, баш напђем на вас. Господине Драги! ја сам већ четир године код Бачке Вармеђе земљемјер без плате, велике и славне послове свету показао, али радећи свету, о своме лебу говеда сам чуво, и тако што сам са другом женом мало новца добио, то сам све у служби потрошио, у надежди живећи, да кад будне