Вукова преписка. Књ. 7

458 ПАНТЕЛ. ЖИВКОВИЋ

штинску бпбтиотеку:“) Но будући да је то. за ову прву књигу сад већ готово доцкан, него се усуђујем молити Ваше Високопреосвештенетво, да би сте узели сто књига за себе, па новце да ми онда за њих пошаљете, кад Вам један екземплар пошаљем, те се уверпте да је књига готова; а Ви ћете после, док се друга п трећа књига (свака по за 4 месеца) наштампа, у епархијл Вашој ласно скупати толико пренумерата. Ја мислим, кад се ово пздапије наших песама друкчије не би могло на свет издати. да 61 Ваше Високопреосвештенство у богатој Вашој епархији могло скупити сав за то нужни штампарски тротак, који изпоси више од 3000 Е. сш. Ваше Високопреосвештенство знате, да сам ја доста труда п муке поднио купећи ове песме по народу нашему, и сад штампајући их губим последњи остатак свога очињега вида; дакле ваља да је право п пристојно, да ме народ наш барем толико помогне, да се за нужни штампарски трошак не брпнем, п да не дођем у таково стање, да, на срамоту данашњега нараштаја народа нмшега, тражим у томе помоћ код пноплеменика. Ја мислим, да бп достојно било, да ме Господа Епископи у Маџарској који су први и најдостојнији представници народа нашега, не само саду издавању ових песама помогну на горсречени пачин, него још да ме моле, да п ново пзданије пословица, (најмање са 1000 нових умножено), по том описаније обичаја пц митологије народа нашега, а најпосле и ново изданије нашега реч"мика, (умножено најмање са 15000 речи) само за штампу преправим, а за трошак да се не бринем; јер су ово све ствари народне, које цену своју нигда изгубити неће. и које нити је ко до сад познавао, нити сад познаје онако, као што их ја познајем.) •

Опростите В. 8. што Вам овако шџекрено пишем: кад ми не оп била позната Ваша родољубпва ревпост пи милостива Е меви благонаклоност, ја то не би смео чинити.

Молећи Вас, да би сте ме што скорије удостојили одговора на ово писмо, п целујући Вам архијерејску десницу, с највећим високопочитанијем остајем Вашег Високопреосвештенства

11/28. Окт. 1840. покорни слуга

<

| Вуков копцепат у арх. С. К. Академије бр. 4647]

1) Било па изорисапо: (Ја се овде опомињем оне пословице паше: „ко се

хвали сат се квари“, али по ви изволите опоменути се оних речи Апостола Павла;

„Вихљ несмисленђ хвалпасл: ви ма попсдисте. Азљ бо долженђ ббхљ 1 васђ хвалимљ бнти“. 1 Коринк, ХО; 11)